Srpski fudbaleri u Engleskoj su ozbiljna kocka

Od kako znam za sebe, od kako uspevam da se prisetim prvih trenutaka koje sam provodio ispred televizora, uvek sam se pitao, otkud to da u Premijer ligi nema nijednog našeg. Sećam se da mi je bilo jasno da ima igrača koji su bili dobri, koji su bili itekako dominantni u ligama u kojima su igrali, ali nikada nisam uspeo da se otmem utisku da je ta Premijer liga nešto posebno jer, ej, pa tamo nema nijednog našeg fudbalera o kome se priča. Jednostavno, činilo mi se da ko god da je zaigrao na ostrvu nije uspeo da ostavi neki trag, da napravi nešto veliko.

Trebalo je da prođu godine da bih skapirao da nije bilo baš tako. Svestan sam da bi fudbalski romantičari voleli da se u ovom tekstu pozabavim Pižonom ili Borotom. Praštajte, ne mogu. Ne mogu jer se o stvarima koje nisam gledao jednostavno ne usuđujem da pišem. Dakle, ako vas zanima da čitate o Savi Miloševiću, Đaniju Ćurčiću, Darku Kovačeviću, Jovi Bosančiću i ostalim igračima koji su devedesetih igrali epizodne uloge u osrednjim klubovima sa ostrva, možda je bolje da odmah batalite čitanje i vratite se priči o tome kako je Serija A liga koja i dalje ima dušu, a Stiven Džerard i dalje jedan od najboljih veznjaka na svetu, ili šta već radite vi romantici u 2016. godini u kojoj "fudbal nije šta je bio jer, ej, neko plaća igrače više nego ikad".

Fenomen "SRBIN U ENGLESKOJ"

Kežman, Koroman, Milijaš, Kolarov, Vidić, Ivanović, Žigić, Matić, Tadić, Nastasić, Stojković, Raća Petrović, Vukić, Veljković, Đuričić, Marković, Lane Jovanović, Mitrović, Tošić. Da vam je neko rekao da je u poslednjih 12 godina u elitnom rangu engleskog fudbala igralo čak 19 naših igrača, da li biste mu poverovali? Teško. Ipak, ako se malo bolje zagledate u spisak igrača u Premijer ligi provalićete, nadam se, da tu, obrni-okreni, bar polovina nije igrala ozbiljan fudbal i prava je misterija kako su završili u tim klubovima. Neverovatno mi je kako niko od engleskih novinara nije uvideo nešto što mi je odmah upalo u oči. Srbi su u Engleskoj, bre, ozbiljna kocka. I pre nego sto počneš da urlaš kako je Vidić bio stub Fergusonovog Junajteda, Bane Ivanović stub Čelsija, uspori. Dozvoli da objasnim.

Vidić, Kolarov, Ivanović, Matić i Tadić. Kako od 19 spadosmo na 5 igrača? Vrlo jednostavno. Osim ovih 5 igrača, ko je opravdao uloženi novac, ili ono sto se očekivalo od njega?

Oni koji su se isplatili

Nemanja Vidić je najbolji srpski fudbaler koji je igrao u Engleskoj. Pet titula Premijer lige, 3 titule Liga kupa, osvojio je Ligu šampiona, bio uvršten u tim godine 4 puta i proglašen je za najboljeg igrača sezone 2008/09. Postigao je 15 golova na više od 200 utakmica u dresu Junajteda i bio srce tima koji je tih godina vladao. Vidić je bio neverovatan, i tako nešto se verovatno nikada više neće ponoviti. Uz melodiju pesme "He comes from Serbia, he will fuckin murder ya", idemo dalje.

Branislav Bane Ivanović, the Serbian tank. Momak koji je u Čelsiju od 2008. godine i srce je ovog tima. Zbog posla u odbrani koji obavlja fantastično mnogo mu se oduzima od napada. Za skoro deset godina u klubu, davao je neke neverovatne golove - sigurno je najbitniji onaj u finalu Lige Evrope koji im je i doneo pobedu 2013. godine. Svi se još uvek dobro sećaju incidenta sa Luisom Suarezom koji ga je ujeo u finišu utakmice protiv Liverpula i postigao drugi gol za izjednačenje. Meč se završio rezultatom 2:2, Suarez je dobio zabranu igranja 10 utakmica. U prošloj sezoni koju je kompletna ekipa Čelsija odigrala ispod svakog nivoa bio je predmet raznih tračeva. Bilo je priča da je okrenuo leđa Murinju zbog toga što je uradio šta je uradio sa timskom doktorkom Evom Karneiro koja je navodno Banetova ljubimica. Sve ove stvari ostale su samo nagađanja, ali su sjajno poslužile za pumpanje tiraža u tih par nedelja koliko su o tome pisali engleski tabloidi.

Aleksandar Kolarov je iz Lacija u Siti stigao 2010. godine za nekih 16 miliona funti i odmah dobio šansu u prvom timu. Od tada igra na vrhunskom nivou. Godinu dana kasnije, u klub je iz Arsenala stigao Gael Kliši i istisnuo Kolarova iz startnih 11, ipak ne sasvim. Kolarov je manje dobijao šansu da igra, ali ih je bilo i on ih je itekako koristio. Postizao je neke neverovatne golove, uglavnom iz slobodnih udaraca, bio konstantna pretnja u napadu. Na leto 2014. godine Kolarov je potpisao novi trogodišnji ugovor sa Građanima. Dolaskom Gvardiole u klub stvari uopšte ne izgledaju loše po našeg reprezentativca. Prvu utakmicu Premijer lige počeo je na mestu štopera i odigrao sasvim solidno.

Pes 2010, ekipa Čelsija. Da me ubiješ, pojma nemam zašto sam ih uzeo. Listam da vidim imam li nekog ko ima prokletu crvenu strelicu pored imena i nalećem na tipa Matić. Ocena 52. Zapitam se, naravno, ko je, bre, ovaj? Prošlo je od tada dve godine, a onda 2012, haos. Odjednom se priča o nekom momku koji igra zadnjeg veznog, koga se Čelsi odrekao, a sada ubija u Benfici i pola Evrope bi da ga kupi. U januaru 2014. godine Nemanja Matić potpisao je za Čelsi i više nego opravdao novac koji je uložen u njega. Čelsi je tu sezonu završio na trećem mestu. Naredne godine, Matić je bio jedan od glavnih igrača u pohodu na titulu koju je Čelsi na kraju i uzeo. Ipak, u prošloj sezoni je imao dosta problema, kao i cela ekipa i za sada se čini da mu promena trenera prija. Igrao je prvu utakmicu u ovoj sezoni, i deluje kao da će mu Antonio Konte sjajno "leći".

Za kraj ove grupe, Dušan Tadić. Momak koji izgleda kao školski primer kako se postaje vrhunski igrač. Mali klub u Holandiji, veliki klub u Holandiji, osrednji klub u Engleskoj, čekamo na transfer u neki veliki klub I to bi bilo to, priča sa srećnim krajem. Stigao je u Sautempton na leto 2014. godine iz Tventea kao prvo pojačanje koje je u klub doveo tada novi trener ekipe Ronald Kuman. Pokazao se kao odlično rešenje i bio jedan od najzaslužnijih za onolike golove koje je dao Gracijano Pele te, prve Tadićeve sezone. Do sada je za Sautempton postigao 11 golova i upisao 19 asistencija u 2 sezone u Premijer ligi i jedan je od lidera svoje ekipe.

Oni koji baš i nisu

Mateja Kežman je u Čelsi stigao iz PSV-a kao jedan od najefikasnijih špiceva u Evropi u tom trenutku (105 golova na 122 utakmice). Igrač sa takvom reputacijom koji je za Čelsi postigao sedam golova na 40 utakmica u svim takmičenjima, od čega svega dve koja su imala rezultatski značaj (oba u liga kupu, gol za 1:0 protiv Vest Hema i gol u produžecima protiv Liverpula) je opravdao očekivanja jedino najvećih skeptika. Kada krenemo dalje da češljamo spisak, stiče se utisak da je Kežman jos ispao i taličan. Vukić, Đuričić, Raća Petrović, Veljković, Stojković, Tošić. Niko od njih nije uspeo da se nametne u ekipama u kojima su igrali. Vladimir Stojković je, dok je igrao u Viganu, dobio nadimak Strašilo i to bi bio hajlajt njegove kratke karijere u Engleskoj. O ostalima se, da ne postoji evidencija na sajtovima, ne bi ni znalo da su igrali u Premijer ligi. Mada se svi i dalje sećaju kako je "naš Bambi izmenio velikog Ronalda" i još uvek se nadaju da je to imalo simboliku da će i Zoran "desnu nogu kao da nemam" Tošić jednoga dana postati najbolji na svetu.

Ognjen Koroman je svakako fenomen. Čovek koji je otišao u Englesku da uzme neku lovu, vidi kakve su kvote na ostrvu i za to još dobio pohvale od Harija Rednapa u stilu: "Držim te u timu jer nisi ljubomoran na saigrače koji igraju, i jer vidim da voliš da se kladiš.". Posle dve godine u Portsmutu je došao u Zvezdu, poigravao se, zapalio preko da otme još neku lovu Rusima i u penziju kao gospodin. Neće se singlovi 2. Finske lige sami odigrati. Pa ti posle toga nemoj da voliš Koromana.

What about Lane Jovanović? –Ah, Lane Jovanović, where to even fucking begin with Lane Jovanović? Čovek koji je u Standardu iz Liježa razvaljivao, dao sada već legendarnu izjavu "Aj dont giv komentar on ti vi imidz…" i postao ikona kluba za tih par godina koliko je igrao u Belgiji. Na svetskom prvenstvu 2010. godine bio je jedan od najboljih igrača reprezentacije, uvaljao gol Nemačkoj i sebi obezbedio transfer u Liverpul leta iste godine. A onda, sezona za zaborav. Lane se bukvalno nije video, osim što je uspeo da odradi jedan od najkomičnijih poteza u poslednjih desetak godina na svom debiju u Premijer ligi protiv Arsenala. Posle dolaska Kenija Dagliša na mesto trenera Liverpula Jovanoviću se gubi svaki trag, vraća se u Belgiju i posle dve sezone u dresu Anderlehta odlazi u penziju. Fun fact je da je 2011. u australijskoj sapunici Neighbours bio pomenut kao jedan od najboljih igrača sveta.

Vulverhempton je izborio plasman u elitni rang takmičenja u sezoni 2008/09 i na leto 2009. u klub je iz Crvene Zvezde stigao Nenad Milijaš. Prvi gol za Vulvse postigao je u pobedi od 2:1 nad ekipom Boltona u decembru 2009. godine. Bio je to najbolji period Milijaševe karijere. Sezonu 2010/11 završio je sa upisanih 20 nastupa u Premijer ligi i dva postignuta gola. Ipak, u svojoj trećoj sezoni u Engleskoj Milijaš je imao problema i posle raskida ugovora sa Vulverhemptonom na leto 2012. godine vratio se u Zvezdu.

Žigić. Kako igra Nikola Žigić. Žigara je de fakto bio sjajan napadač. Mogu ljudi da ga ne vole koliko god hoće, 200 i kusur golova na oko 400 utakmica u karijeri je brojka za svako poštovanje. U Rasingu je pravio haos, prešao u Valensiju gde nije uspeo da se nametne, vratio se u Rasing na pozajmicu, uvaljao 13 komada na 19 utakmica i pokazao da nikako nije zaboravio da igra fudbal. Usledio je transfer u Birmingem za koji je postigao za četiri sezone postigao 32 gola. Posle te prve Žigićeve sezone, Birmingem je ispao iz Čempionšipa, u kome nije sijao i tu nema puno priče. Poslednji je član ekipe osvajača Liga kupa koji je ostao u klubu. Mi ga pamtimo kao Žigaru rasnog, čoveka koji je zavukao Romi gol posle kog su ga komentatori krstili u "najboljeg igrača Evrope u ovom trenutku". U Engleskoj, sa druge strane ostaće upamćen po golu protiv Arsenala u finalu Liga kupa, plati od 50 soma funti nedeljno koja je bila večita tema tamošnjih novinara i neslanoj šali od prošle sezone da stiže u isti taj Arsenal koji je četiri godine ranije ostavio bez titule Liga kupa.

Matija Nastasić je igrač oko koga uopšte nisam siguran. Kada je stigao u Siti bio je potpuni hit, stub odbrane ali ostao je nedorečen. Te 2012/13 Fergusonov Junajted osvojio je titulu, a Nastasić je sa Sitijem završio na drugom mestu. U debitantskoj sezoni proglašen je za igrača meseca (u novembru ako se dobro sećam) i za mladog igrača godine Mančester Sitija. Taman kada se očekivalo da Matija nastavi sa partijama iz prošle sezone povredio se, propustio veći deo sezone i upisao svega 13 nastupa za klub. Posle toga krenule su spekulacije oko njegovog prelaska u Arsenala, transfer nije ostvaren leta 2014. i mladi štoper nije odigrao nijednu utakmicu, sve do prelaska u Šalke u januaru 2015. godine. Ostaje utisak da je mogao više u Engleskoj, ali da mu se jednostavno nije dalo.

Lazar Marković. Nejaki krilni igrač stigao je iz Benfike u Liverpul i svima je odmah na startu trebalo da bude jasno da će za njega biti jako teško na ostrvu. Liga koja ima paklen tempo, nema zimske pauze, u kojoj igraju fizički najjači igrači na svetu još uvek se čini kao nepremostiva prepreka za Markovića. Prve sezone u klubu odigrao je 19 utakmica, dao 3 gola ali tokom cele sezone nije uspevao da se nosi sa fizički nadmoćnijim protivnicima i poslat je na pozajmicu u Fenerbahče. U Feneru nije igrao loše ali je falilo konstantnosti. Dolaskom Klopa na klupu Liverpula čini se da bi Marković mogao da dobije drugu šansu u ekipi sa Enfilda, mada ne bi trebalo da čudi ako napusti ekipu do kraja ovog prelaznog roka.

Mitrović, Aleksandar Mitrović. Momak koji je u prethodnoj sezoni igrao debitantsku sezonu u Premijer ligi i jedan je od onih o kojima statistika ne govori dovoljno. Kada pogledate učinak od 9 golova na 36 utakmica i niste baš fascinirani, zar ne? Ipak, ko je gledao Njukastl mogao je da primeti da Mitrović igra sjajno. Kretao se fenomenalno, konstantno pritiskao protivničke štopere, asistirao, borio se za svaku loptu i ne čudi što su navijači kluba sa severa Engleske sasvim zadovoljni pojačanjem koje su dobili u vidu dvadesetdvogodišnjeg target mena. Ipak, Njukastl je ispao iz Premijer lige i veliko je pitanje šta će biti sa Mitrovićem. Očekujem brz povratak Svraka u elitu, a sa njima i Mitrovića. Za sada, ostaje da pamtimo njegovu prošlu sezonu po debiju na kom mu je trebalo 22 sekunde da dobije karton. Po tome što je rekao da želi da bude novi Širer, a to u Engleskoj nosi posebnu težinu. Po tome što je 6. igrač u istoriji Premijer lige koji je uspeo da na istoj utakmici postigne gol, asistira i bude isključen. I naravno, po pesmi "Mitros on fire!" koju su mu posvetili navijači Njukastla.

U poslednjih 12 godina u Premijer Ligi igralo je 19 naših fudbalera. Od tih 19, za petoricu možemo da kažemo da su se snašli, da su igrali ili igraju na visokom nivou i da su opravdali i novac i očekivanja. Ostalih 14 igrača, jednostavno se nije snašlo. Neki nisu odigrali kako su mogli, a neki izgledaju kao da su se greškom našli u Engleskoj, neke su sputale povrede, neki su jednostavno više voleli kladžu i pivo u pabu od fudbala. Bilo kako bilo, svaki četvrti Srbin koji je zaigrao u Engleskoj u poslednjih 12 godina bio je dobra investicija.

Da li je ovakav odnos loš? Ne bih rekao. Nemogućnost prilagođavanja jednoj specifičnoj ligi kakva je Premijer liga je nešto što viđamo iz godine u godinu, i potpuno je normalno. To i jeste jedna od stvari koje je čine najzanimljivijom na svetu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu