Šta bi bilo da pobedi Islamska država?

Više od 50 analitičara Centralne komande Sjedinjenih Država nedavno je izjavilo da su tvrdnje o tzv. slabostima Islamske države umnogome bile preuveličane. Ako su pretpostavke ovih analitičara tačne, možda je krajnje vreme da postavimo pitanje koje je svako, čini se, do sada tvrdoglavo izbegavao: Šta će se desiti ako Islamsku državu ne bude bilo moguće poraziti? Da li tada treba da uzmemo u razmatranje mogućnost njene pobede?

Ne pričamo o globalnoj pobedi tipa "preobrati ili umri", kada bi svet progutale apokaliptične ambicije megalomanskog vođstva Islamske države. Umesto toga, kako bi izgledala mnogo verovatnija pobeda Islamske države tipa "slažemo se da se ne slažemo" ili makar "slažemo da smo smrtni neprijatelji"? Možda nešto mnogo pragmatičnije, poput mogućnosti da efikasno vlada teritorijama koje već kontroliše i uspešno štiti granice svog tzv. kalifata.

Sa stanovitog gledišta, Islamska država je to već postigla. Ona već uspeva da zadovolji svakodnevne prohteve prave države: isplaćuje opštinske plate, izdaje putna dokumenta i upravlja školama i bolnicama. Međutim, kad jednom ova vrsta administracije postane status kvo, poraziti Islamsku državu neće se više svoditi na napadanje vođa i razbijanje terorističke mreže, već će morati da se uništi čitav jedan sistem političke i vojne vlasti: a to nije mala stvar.

"Oni ugrađuju redundantnosti u svoj sistem", rekao je za VICE News Vil Makents, autor knjige ISIS Apocalypse i direktor Projekta Sjedinjenih Država za odnose sa Islamskim svetom pri Brukingsovoj instituciji. "Daju mnogo više slobode i prostora komandantima na terenu i guvernerima, tako da čak i ako izgube kalifa [Abu Bakr al Bagdadi], neće nužno izgubiti kalifat."

Većina posmatrača trenutno se slaže da će poraz Islamske države biti prilično zahtevan — i manje verovatan — kako budu prolazili meseci i (sada već) godine. Što grupa bude duže opstajala protiv međunarodne koalicije koja se tako očigledno formirala protiv njih, više će kredibiliteta moći da izgradi kao pokret i stekne veću sposobnost da privuče strane borce, radikalne ideologije i lokalne ispostave.

Nik Heras, stručni saradnik pri Fondaciji Džejmstaun i stručnjak za Bliski Istok pri Centru za novu američku bezbednost, za VICE News je rekao: "Suštinski gledano, Islamska država je već postigla prvu fazu pobede, opstavši duže od godinu dana protiv žestoke međunarodne koalicije koju predvode Sjedinjene Države. Zadržali su većinu osvojenih teritorija u Iraku i proširili teritorije u Siriji."

Da bi se nadovezala na ovaj uspeh, sve što Islamska država treba da uradi da bi potpuno trijumfovala jeste da sačuva ono što je do sada uradila — kao ekonomija koja može da proizvodi prihode kako bi isplaćivala svoje borce, kao teološki pokret koji može da legitimiše političke ambicije kalifata i, što je najvažnije, kao vojna organizacija koja je u stanju stalno da se širi i osvaja nove teritorije.

"Druga faza za Islamsku državu u ovom trenutku je da u potpunosti u sebe usisa sirijski revolucionarni pokret", rekao je Heras, objasnivši da grupa može da uspe kao verski pokret samo ako svaka preostala pobunjenička grupa položi bay'ah (zakletvu na vernost) Islamskoj državi, čak i one povezane sa Al Kaidom poput Al Nusre.

Uzevši u obzir količinu teritorije nad kojom Islamska država trenutno vlada, to nije krajnje sulud ili u potpunosti nemoguć scenario. Prema Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava, posle zauzimanja drevnog grada Palmire u maju, Islamska država sada kontroliše gotovo polovinu sirijske teritorije (mada mnogo manje njenog stanovništva). Što nije samo od vitalnog značaja za ekspanzionističku ideologiju Islamske države, već i nagoveštava da bi sirijski revolucionarni pokret u potpunosti mogao da se prikloni Islamskoj državi, kao što se to već desilo u Iraku.

Iako koalicija predvođena Sjedinjenim Državama ima strategiju da krajnje "ponizi i porazi" Islamsku državu, ona se oslanja na strategiju vazdušnih napada i vojne pomoći koji se ne bave političkom katastrofom koju je Islamska država već iskoristila — uključujući sektaštvo, frakcionaštvo i nedostatak predstavničke vlasti. Niti se ova strategija poklapa sa regionalnim prioritetima drugih zemalja koje učestvuju u sukobu.

Prema obaveštajnom izveštaju koji je VICE News dobio od Verisk Mejplkrofta, britanske kompanije za globalno suzbijanje rizika, raznorodni interesi na Bliskom istoku među zemljama kao što su Iran, Saudijska Arabija, Jordan, Turska, Rusija i Sjedinjene Države značajno umanjuju mogućnost ujedinjenja za pobedu nad grupom kao što je Islamska država.

Pogledajte VICE News dokumentarac "Islamska država":

Sve se to svodi na mogućnost da zemlje koje se graniče sa teritorijama pod kontrolom Islamske države na kraju odustanu od potencijalnog uništenja Islamske države zarad sprovođenja politike zadržavanja. Svesno ili ne, to bi definisalo granice Kalifata i praktično prepustilo ostatak teritorije u međuprostoru Islamskoj državi.

"Postoji mogućnost da ona postane de facto država i moraćemo nekako da izađemo na kraj s tim", rekao je VICE News Gaido Heto iz i-Strategic-a, konsultantske firme za političke rizike. "Razvijenije zemlje moraće da utvrde svoje granice duž tih tangentnih duži i možda u budućnosti budemo primorani da pregovaramo sa Islamskom državom."

Uprkos mnogim uspesima Islamske države, svaka nova hipotetična pobeda morala bi da bude ukorenjena u islamskim temeljima kojima su se služili da opravdaju postojanje Kalifata, a tu se Islamska država nalazi na sve nesigurnijem tlu, usled nesigurnosti u njenu popularnost u širem muslimanskom svetu.

U septembru 2014. godine, međunarodna grupa islamskih učenjaka poslala je " Pismo Bagdadiju", dovevši u pitanje tvrdnje vođe Islamske države da zastupa svetsku muslimansku zajednicu ili ummah. U pismu se ističe drskost "grupe koja ne broji više od nekoliko hiljada članova da se proglasi vladarom preko milijarde i po Muslimana."

Jasir Kadi, jedan od vodećih islamskih učenjaka u Americi i potpisnik pisma, rekao je za VICE News da je " za Islamsku državu nemoguće da stekne popularnost i podršku ako pođe putem čiste svireposti. Ne vidim to čak ni kao malo verovatnu mogućnost."

On dodaje da "kad bi Islamska država bila malo humanija, malo više demokratska, malo više — usudiću se da kažem — islamska, i kad bi stvarno sledila učenja koje prihvataju Muslimani glavnog toka, postizala bi mnogo ubedljivije uspehe nego što ih trenutno ima."

Za druge verske vođe, međutim, odsustvo prihvatanja svetske muslimanske zajednice moglo bi da bude poslednja slamka spasa za one koji rade na porazu Islamske države. Abdelaziz al Šeik, veliki muftija Saudijske Arabije (vrhovni verski poglavar u toj zemlji), Islamsku državu čak naziva "neprijateljem broj jedan Islama". "Dakle, umesto da dobije podršku Muslimana koje bi mogao da privuče islamski projekat kao što je Kalifat, pretenzije Islamske države na versku vlast u kombinaciji sa ekstremnim nasiljem mogli bi na kraju da podriju njen uspeh i ona završi s uskom sferom uticaja koja se nikad neće proširiti dalje od pustopoljina Iraka i Sirije."

"Pitanje legitimiteta mora da potvrdi onaj koji ti ga poverava i ukoliko veliki segment muslimanskog sveta ne pristane da sledi njegov način razmišljanja, Kalifat nikada neće dobiti pravi legitimitet", izjavio je doktor Kadi.

U ovom trenutku ne postoje garancije da će Islamska država trijumfovati, ali nema garancija ni da će biti poražena. Međutim, sam opstanak Islamske države odslikava neku vrstu pobede, budući da samo njeno postojanje i dalje prkosi svim očekivanjima.

"Morate da prihvatite političku realnost da je Islamska država mnogo više od terorističke grupe, mnogo više od obične pobune, ali ne morate da prihvatite njenu državnost kao stalnu činjenicu", rekao je Makents. A opet, bez jasnog plana koji bi razbio infrastrukturu Islamske države za izgradnju prave države i zamenio je održivim političkim rešenjem, malo je razloga zbog kojih bi moglo da se očekuje da će nestati, makar ne u dogledno vreme.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu