​Šta sam naučila za mesec dana druženja na Tinderu "za orgije"

U trenutku slabosti posle teškog raskida, instalirala sam Tinder i počela da svajpujem po ceo dan kroz beskrajnu vrtešku ljudi da bih prebolela bivšeg. Nije da se baš ponosim time, ali ¯\(ツ)/¯.

Većina interakcija koje mi je Tinder omogućio bile su plitke ali seksualne prirode. Postalo mi je rutina da obrišem tipov broj telefona odmah posle seksa. Ali kad se pojavila nova Tinder Social funkcija , preko koje je bilo moguće povezati svoju grupu ljudi sa drugom grupom ljudi, počela sam da se pitam čemu to uopšte služi.

Mislim, kad već toliko profila navodi da je „ ne za seks ", očigledno postoje ljudi koji koriste Tinder za nešto drugo. Nemam pojma zašto, ali to mu je što mu je.

Tinder Social je teško definisati. Kad je po prvi put uveden, pričalo se da najzad imamo priliku da digitalno zakazujemo orgije . Ali marketing to baš i nije tvrdio. Kad dodaš poznanika u grupu i tako aktiviraš Tinder Social, moraš da izabereš jednu od ponuđenih mogućnosti kao odgovor na pitanje „Šta radite?" To se onda prikaže kad ljudi počnu da svajpuju vašu grupu. Baš kao u standardnom Tinderu, svajpuješ da ili ne, a ako se ispostavi da je bar po jedna osoba iz svake grupe rekla „da", grupe vam se poklapaju i možete da počnete sa grupnim četovanjem.

Svih 27 ponuđenih odgovora na pitanje „Šta radite?" deluju veštački pristojno, kao da se trude sa prikriju činjenicu da je seks svrha Tindera; nije moguće upisati svoj odgovor. Neke od mogućnosti su „Izlazimo" (predviđena opcija), „Devojačko veče" (ovo mahom ironično koriste grupe tipova), i „Svajpuj desno pa da se družimo večeras" (dvosmislena, sa majmunskim emotikonom).

Dakle, da bih što bolje shvatila svet u kom sam se nesrećnim slučajem našla, odlučila sam da ću koristiti Tinder Social sve dok ne zakažem bar tri dejta. Kao biografiju sam upisala pitanje „da li je Tinder social sa druženje ili za guženje?" i počela da svajpujem.

Momentalno su ljudi počeli da se javljaju i iznose ili svoju zbunjenost ili svoja tumačenja svrhe ove nove funkcije Tindera.

Ali morala sam sama da ispitam kako stoje stvari.

Moj kolega Saša Kalra (deseti na spisku najgorih ljudi u onlajn medijima, kaže Gawker), pristao je da pođe sa mnom na prvi grupni Tinder dejt, hvala mu do neba. Otkrili smo, jebiga, da je baš teško naći nešto ako ste muško-ženski duet. Nismo se poklopili ni sa jednom grupom žena a Saša je strejt, tako da je mogao samo da gleda kako me besomučno startuju razni tipovi. Jedan što nije umeo da napiše kako se zovem ponudio je serenadu i vidu Fetty Wap teksta.

Ni sam dejt nije bio bitno drugačiji. Poklopili smo se sa grupom od dva tipa, ali ispostavilo se da Tinder Social grupe ne zahtevaju pristanak svih učesnika – prijatelj sa Fejsbuka može da te doda u svoju grupu i ništa ti ne kaže. (Ovo se meni jednom prilikom desilo, osetila sam se silovanom.) Jedan od dvojice iz našeg meča nije mogao da dođe te večeri jer nije ni imao pojma da ga je prijatelj dodao.

Dakle, našli smo se sa tim jednim tipom u baru na Dandas Vestu. Posle par minuta razgovora, shvatila sam da sam u doba rejva sa njim delila istog dilera, eto bar neke veze. Dok smo išli kući, Tinder tip je izvukao polupopušeni džoint i podelio ga sa nama. Iako smo ranije odlučili da se rastajemo i svako ide svojim putem, ubrzo sam shvatila da sam toliko haj da ne znam gde se nalazim. „Kakva ti je ovo gandža?" pitala sam. „ Finiks tirs ", odgovorio je. Nisam planirala da se toliko uradim, ali pustila sam da me otprati do kuće. Kad smo stigli, priznao je da mu se mnogo sviđam. Zagrlila sam ga i otišla dalje sama u polusvesnom stanju.

Zaključak: Druženje, potencijalno guženje.

Da bih sebi olakšala život, sledeći put sam u Tinder Social grupu dodala prijateljicu koju sam uspešno ubedila da mi se pridruži u ovom mučenju. Naravno, neuporedivo je lakše bilo naći poklapanje u takvoj kombinaciji. Za sam pet minuta, imale smo desetak opcija na raspolaganju. Nažalost, izabrale smo dvojicu ekonomista koji su hteli da nas vode u Top 40 klub.

„Koliko je ulaz včrs?" pitam ja. „Na spisku smo", kaže on. Mi dođemo, spiska nema, ulaz košta 20 dolara. Sjajan početak.

Počeli su da nam plaćaju pića, što se prećutno očekuje od svakog zaposlenog u finansijskom sektoru, a onda nas pitali jesmo li za ples. „Jesmo", rekla sam. „Obožavam da igram." Ali za njih dvojicu, ples se svodio na uzajamno trljanje na podijumu uz pratnju Trevisa Skota. Ljubila sam se sa tipom koji mi je zapao – izgleda da su se oni unapred dogovorili ko će s kojom. Nije bilo loše. Ali uporno su pokušavali da se trljaju o nas iako smo se mi izmicale da bismo stvarno igrale.

Par puta smo prijateljica i ja izgubile jedna drugu iz vida; kao da su namerno pokušavali da nas razdvoje, iz nepoznatih razloga. Moj tip je vrištao uz svaku hip-hop stvar koja se čula, i koristio reč na N. (Ne, nije bio crnac.) Pošto smo se posvađali oko toga ko peva Blasé, otišla sam do WC-a gde sam naišla na drugaricu. Pogledale smo se i istovremeno rekle „Palimo". Njih dvojica su nas čekali ispred vrata. Moj je ponudio da odemo svo četvoro kod njega. Odbila sam, dala mu svoj broj, a posle ignorisala poruku koju mi je poslao. Klasika.

Zaključak: Guženje u pokušaju.

Posle nekoliko neuspeha, ispala, i tehničkih problema, bila sam spremna da obrišem glupu aplikaciju sa telefona.

Najzad, u rano nedeljno jutro, tri tipa u povratku sa venčanja su nas pozvala. Mene neobično pali kad me uporno pitaju da li živim u Misisaugi iako im uporno govorim da ne živim.

Ispostavilo se da su samo dvojica od njih trojice mogla da svrate, ali najzad sam uspela da potvrdim početnu hipotezu.

Zaključak: Guženje.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu