Stoja nam priča o svom prvom filmu koji nije porno i o tome zašto želi da radi (samo) sa Srbima

Nije baš uobičajeno da jedna super zvezda porno industrije zakorači u svet igranog filma, i to kroz ulogu koja ne predstavlja neki pandan seks rada. Ali, Stoja ni najmanje nije uobičajena ličnost.

Rođena u Americi u porodici srpskog porekla, izabrala je amerikanizovani deminutiv imena svoje bake za umetničko ime. Za one koji ne znaju (nadam se malobrojne), ona je glumica, rediteljka, suvlasnica kompanije za produkciju filmova za odrasle, foto model, izuzetna kolumnistkinja i pisac, sa tekstovima objavljenim u prestižnim publikacijama poput New York Times i Guardian.

Prošle godine, Stoja je u Beogradu snimila svoj prvi dugometražni SF film Ederlezi Rising, po scenariju Dimitrija Vojnova i u režiji Lazara Bodrože. Iako iza filma stoji domaća ekipa, on je na engleskom, a imaće premijeru na nekom od prestižnih severno-američkih festivala kao što su Toronto i Sandens. Film je trenutno u fazi postprodukcije i u toku je Indiegogo kampanja za prikupljanje ostatka sredstava, a završetak se očekuje do kraja godine.

Kako se film bliži, pozvali smo Stoju da nam otkrije sve o tome zašto je izabrala baš Ederlezi za svoj ne-porno debi u takozvanom "mejnstrim filmu", kako joj je zapravo bilo na snimanju u Beogradu i zašto kaže da razmišlja da ubuduće radi samo sa Srbima! (Bonus: otkrila nam je i novi i vrlo poseban porno projekat koji režira ovih dana.)

Ali pre toga, VICE Srbija ekskluzivno predstavlja novi tizer za Ederlezi Rising:

Radnja je smeštena u bliskoj budućnosti, a čitav film je prožet veličanstvenim retro-futurističkim dizajnom. Ederlezi korporacija šalje astronauta Milutina, inače obučavanog u reformiranom Sovijetskom Savezu, na dugačaku i opasnu svemirsku misiju.

Stoja glumi Nimani, androida isprogramiranog da ispuni svaku želju astronautu tokom misije. Sudeći po trejleru i svemu što do sada znamo o filmu, deluje kao savršen kasting za ovu ulogu.

- Pre svega, u pitanju je prava naučna fantastika, što i nije baš mnogo mejnstrim. Postoji mnogo filmova o superherojima, o ovome i onome. Pravi SF, koji priča kakva bi budućnost zaista mogla da bude, a da je dobar i promišljen, još uvek je redak. Ako bi neko napravio adaptaciju Voren Elisovog Transmetropolitena, danas bi to bilo otprilike kao, okeeej, a to je drugačije, kako? Ono što me je dotaklo u filmu Ederlezi Rising je što je toliko dobro osmišljen i projektovan u pravu budućnost i ne vrti se samo oko nove tehnologije i svega onoga što se proizvodi trenutno - Stoja mi objašnjava zašto je prihvatila da igra andorida i napravila iskorak iz pornića u "običan" igrani film.

Takođe, još jedan od razloga je taj što film prave Srbi.

- Srpsko poreklo je jednostavno nešto što mi je uvek pomagalo. Uvek sam raspoložena da saslušam druge ljude iz Srbije. I [fotograf] Dušan Reljin me je stalno zvao za razne poslove, jer - Srbi! - priča uz smeh.

Tokom svemirske misije, astronaut Milutin se zaljubljuje u Nimani i počinje da veruje da unutar mašine postoji prava osoba. Ali, kao što mu Nimani kaže u filmu, da bi saznao da li se u njoj nalazi pravo biće, mora da otvori kutiju. Klasična Šrodinger situacija. Stoja kaže da joj je bilo manje neobično da bude android nego da bude glumica.

- Radila sam sa glumcem Sebastijanom Kavazom, bio je jako dobar učitelj. Način glume kojem me je podučavao je očigledno najsličniji metodskoj glumi, što više znači 'raditi'. Bilo mi je dosta lako da to razumem, jer u pornografiji, oduvek sam smatrala da nisam glumica jer jednostavno izađem pred kameru i 'radim'. Ali očigledno je to još jedan metod glume. Tako da… izgleda da sada moram da progutam gomilu sopstvenih reči o tome kako sam performerka a ne glumica.

Zadatak na koji je astronaut Milutin poslat jeste da na Alfa Kentauri prenese Džuče ideologiju, severnokorejsku verziju komunizma u kojoj se spajaju marksizam i despotizam i "gotovo je nalik kultu". Stoja ima vlastitu teoriju o tome zašto su kreatori filma izabrali baš Džuče.

- Vrlo je lako, barem za ljude u zapadnom svetu, da pretpostave 'Grrr, evo Srbi srbuju', bez ikakve veze i ikakvog znanja o svim dobrim stvarima. To me jako frustrira. Bilo bi jako jednostavno kada bi srpski reditelj odlučio da ideologija koja se instalira bude komunizam ili kapitalizam. Ups, da li sam nazvala kapitalizam ideologijom? Nisam znala da sam to mislila, ali očigledno jesam, haha. Ali, izabrati ovako opskurnu, modernu formu komunizma, to onda zaobilazi mogućnost da film može biti otpisan samo kao neka stara istrošena propaganda, umesto nešto što koristi razne deliće propagande da priču učini zanimljivijom. Po mom mišljenju - kaže ona.

Tokom snimanja, Stoja je provela "fenomenalnih" mesec dana u Beogradu.

- Nikada nisam, u ovom redu veličine, bila tretirana pre svega kao ljudsko biće. A zatim tek kao žena, ali kao pojedinka, kao umetnica, ali kao individua, na osnovi koja je izgrađena na ljudskosti. Imam prijatelje ovde (u SAD) koji to uopšte razumeju, i pitaju me 'ali, kako?'. Sve što znaju o Srbiji jeste da je bila agresor tokom rata u Bosni, što ni najmanje nije fer ni prema jednoj strani na Balkanu, bez osvrtanja na hiljadugodišnju istoriju. To je jednostavno pogrešno razmišljanje. - dodaje.

Kaže da je, posle 12 sati na setu, obožavala to što može da jednostavno izađe negde da jede, a da se ljudi prema njoj ophode isto bilo da je sama ili u društvu muškarca. U Americi, situacija za žene je daleko ekstremnija, a od dobacivanja, hvatanja za ruku i uzmemiravanja ne može da se živi.

- U Beogradu sam mogla da jednostavno odem u restoran, sednem, čitam knjigu ili čak i bez knjige, da jednostavno budem tamo, jedem i da me niko ne uzmemirava. To je nečuveno! Da sam izašla i sela negde u Americi, čak i u Njujorku, garantujem, neki čudan muškarac bi se zabuljio sa drugog kraja prostorije, seo pored mene i pravio mi problem ukoliko bih mu tražila da ode. Ne znam baš da li je to normalno iskustvo. Zbog toga bukvalno želim da se preselim tamo. Da jednostavno budem ljudsko biće.

I rad sa ekipom u Srbiji bio je drugačiji nego na setovima u Americi i većini Evrope, gde kaže da je osećala "neku vrstu podrivanja autonomije". Ne nužno zbog toga što je žena, već zato što je naturščik. Ispričala mi je anegdotu sa nekog snimanja gde je u jednoj sceni imala sirovo jaje na ruci. Tražila je da trkne da opere ruku, ali umesto da je puste, rekli su joj da se ne pomera i da sačeka 10 minuta da dođe šminkerka sa vlažnim maramicama.

- Natezali smo se još par puta, pa sam otišla do producenta i rekla - ako me pustite da operem ruku sad odmah, sve se završava za 30 sekundi. U suprotnom, ovo će nastaviti da traje, a već smo izgubili nekoliko minuta. Konačno su me pustili da operem ruku, vratila sam se na svoje mesto i nastavili smo dalje. Dok, kada bih na snimanju u Srbiji rekla da želim da polako prođemo kroz scenu nekoliko puta pre nego što je snimamo, odgovor bi bio - okej. Osim ukoliko nešto nije bilo moguće zbog kamera ili drugih uslova, svaki put kada bih tražila da uradim nešto ovako ili mi treba ono - to bi se i desilo. Što onda i meni olakšava da sudim da kada mi kažu 'ne', to je zbog objektivnog i dobrog razloga.

Stoja kaže da je identično bilo i sa kalifornijskim snimateljem Aleksom Ladom (sticajem okolnosti takođe iz Srbije), kada je vodila jednu dodelu nagrada u Los Anđelesu, kao i kad god je radila sa drugim Srbima.

- Bukvalno sam glumila u pornićima sa većim budžetima od Ederlezija. A nisu izgledali ni približno dobro kao ovaj film. Možda nikada više neću raditi sa nekim ko nije obrazovan u Srbiji. Jednostavno je mnogo bolje - kaže Stoja.

Pre svega nekoliko nedelja, Stoju je (po ko zna koj put) fotografisao istaknuti njujorški fotograf i naš zajednički prijatelj Nikola Tamindžić, za njegovu foto knjigu Fucking New York. Seksualno-religijska ekstaza i strastveni odnos na granici ljubavi i mržnje između modela i samog grada su centralne teme Nikolinih fotografija.

- Slikanje je bilo predivno i neverovatno. Zapravo sam na setu toliko dobro izvodila to nešto neobuzdano i divlje, da su me kasnije prijatelji odvukli u urgentni centar i smestili u bolnicu na nedelju i po dana. Ali, dobra stvar koja je iz toga proizašla je to što sam pričala sa psihijatrom i sada mi je uspostavljena dijagnoza posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Sada zapravo mogu da razumem zašto sam se tokom snimanja jedne scene u Ederlezi Rising, kada je trebalo samo da stojim mirno sa zatvorenim očima u nekom hodniku dok je oko mene bila velika buka i astronaut trčao okolo, odjednom sklonila u ćošak i zamalo upropastila kadar. Nisam imala pojma šta je to bilo. Mnogo mi je lakše kada znam da nisam apsurdno osetljiva na neke stvari, već da se nešto drugo dešava. Barem znam unapred šta mi neće biti okej kada radim i neće biti mnogo iznenađenja - priča mi ona.

Stoja je vrlo snažan glas kada su u pitanju ljudska prava i ljudi sa margina, njen pogled na feminizam, položaj seks radnika i radnica i kritika kapitalističkog poretka u okviru kojeg posluje. Jedan od njenih možda čak i najvažnijih tekstova je moćan lični esej o tome da, samo zbog prirode posla, seks radnice suočene sa seksualnim i fizičkim nasiljem ne smeju biti uskraćene za isti tretman, zaštitu i podršku koju bi imale žene nekih drugih zanimanja.

U Americi, kao i u Srbiji, ljudi koji se bave pornografijom ili bilo kojim oblikom seks rada moraju da navigiraju kroz društvo koje je često okrutno i neprijateljski nastrojeno. Kada pretrpe nasilje ili silovanje, obično ne smeju da ga prijave iz straha da će i sami biti uhapšeni jer je čak i dobrovoljan seks rad ilegalan, a čak i kada to urade, njihov kredibilitet je često doveden u pitanje baš zbog toga što se bave seks radom. U poslednje vreme se rasplamasala debata o tome da li je dekriminalizacija seks rada dobra opcija. Argumenti protiv su da se podstiče nasilje nad ženama i seks trafiking. Argumenti za su da se daleko bolje štite ljudska prava i dostojanstvo osoba u ovom poslu. Stojin stav je vrlo jasan i beskompromisan.

- Mislim da je dekriminalizacija najbolja. Ali tek posle dekriminalizacije, pravila i zakoni o seks radu moraju da dođu iz te same zajednice. Kada kažem dekriminalizacija, ne govorim o drugom obliku kompletne anarhije. Pričam o pokazivanju dobre volje prema seks radnicima. A zatim i o pokušaju sa obe strane da, u tom istom duhu, izgrade pravila i zakone koja će zapravo smanjiti štetu i da omoguće vladi da ima svoj udeo. Država uvek želi udeo u onome što ljudi rade. Živim u Amerci i žestoko se protivim mnogim stvarima koje se rade sa novcem od poreza. Ali, jebiga, kada živiš u ovom društvu, jednostavno ćeš nekada biti nadglasan - jasna je Stoja.

Da bi se izborila za rad pod vlastitim uslovima, Stoja je zajedno sa bivšom porno glumicom Kejden Kros pre nekih godina dana pokrenula kompaniju TrenchcoatX koja se bavi produkcijom kvalitetnih pornića koja funkcioniše kao pay-per-scene, a la carte servis. Vodi se principom da svaki performer treba bira kakve će scene snimati, kao i sa kim će ih i pod kojim uslovima izvesti, glumci imaju punu kontrolu nad karijerom koja sa sobom nemnovno nosi različite rizike, pored večne društvene stigme, kojom su, naročito žene u ovom poslu, konstantno obeležene.

Dan uoči našeg razgovora, Stoja je započela novi i vrlo poseban rediteljski projekat sa trans ženom koju je slučajno upoznala u jednoj erotskoj knjižari.

- Nikada ranije nije snimala porniće, pa sam pitala šta bi ona htela da radi. Rekla je da bi htela da ima možda četiri scene snimane tokom njene tranzicije. Krajnji rok za neku veću hirušku promenu na njenom telu je zapravo ističe, i sutra i snimamo prvu scenu. To zapravo znači da ćemo raditi na filmu narednih godinu ili dve. Na kraju, imaćemo nešto veoma posebno i jedinstveno. Ono što je najvažnije u ovom procesu jeste da je ona zadovoljna materijalom, naročito jer mi poverava ovaj čitav sirovi projekat u nastajanju. Zaista ne želim ništa da sjebem. Ona će raditi sa montažerom i odlučiti kako će sve da izgleda na kraju, a ja ću samo režirati i raditi na samom snimanju. Samo želim da budem sigurna da u njemu ne bude ničeg sa čim ona neće biti zadovoljna. Užasno sam uzbuđena!

Pored rada na filmovima za TrenchcoatX, Stoja trenutno vodi i "Draga Saveta" kolumnu na sajtu The Verge, posvećenom mahom tehnologiji i kulturi.

- Cela stvar je ispala super, pošto sam odrasla okružena kompjuterima. Ne mogu da zaista programiram, ali mogu da podignem Wordpress za moj sajt i da radim neke osnove stvari u HTML-u. Zahvaljujući tome mogu da pričam nešto sličniji jezik sa ljudima koji čitaju Verge. Sa štreberima. Pričam štreberski. Jer sam i ja štreber. Sve je kul! Mislim da je sve to baš dobra kombinacija - kaže smejući se.

Dok čekate da gledate Stoju u ulozi Nimani, znate gde da joj pišete ako imate dileme o svom seksualnom životu i afinitetima. U međuvremenu, ostalo je još malo vremena da podržite završetak filma, dobijete Stojinu vrlo ličnu video zahvalnicu i postanete deo jedinstvene svemirske misije. Ederlezi se uspinje!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu