Slovačka fotografkinja Lucija Sekerkova je prošle godine iz Slovačke doputovala u Rumuniju da upozna Mariju Campinu, kraljicu vidovnjakinja, tradicionalno poznatih veštica. Obično romskog porekla, veruje se da veštice čitaju sudbinu sa dlana, gledanjem u zrnevlje pšenice ili u zvezdano nebo. Lucija se sprijateljila sa najpoznatijom vešticom Marijom Campino i dokumentovala sve što Marija radi. Marijino znanje se prenosilo sa generacije na generaciju u njenoj porodici, kako kaže, još od drevnih vremena.
Reklame
VICE: Kako si počela da fotografišeš život veštica?Lucija Sekerkova: Bila sam fascinirana i u isto vreme uplašena svime što rade još od kad sam bila dete. Na fakultetu sam otišla u Rumuniju na studentsku razmenu. Mislim da je ova zemlja misteriozna i bogata folklorom. Na internetu sam pronašla sve informacije o različitim selima, ljudima i tradicijama, a onda sam naletela na Jutjub video sa pričama vračara i znala sam da moram da odem tamo i lično ih upoznam. Obratila sam se lokalnoj CouchSurfing zajednici za pomoć i tada sam upoznala fotografa Kosmina Iftodea. Postao je moj vodič i prevodilac, što mi je bilo preko potrebno jer retko koja veštica govori engleski. Da nije bilo njega, ne bih uspela da završim porjekat. Kosmin i ja smo postali odlični prijatelji.Kako si pronašla veštice?Na internetu i u novinama smo pronašli imena i adrese, ali bilo je jako teško ubediti ih da nam dozvole da ih fotografišemo. Neke su nam tražile novac, neke nisu. Uglavnom, većina je bila spremna da se cenjka – cena se kretala negde između 20 i 50 evra. Rekla sam im da ih fotografišem za jednu slovačku novinu. Verovatno me ne bi pustile da ih slikam da sam im rekla da ih slikam za svoj diplomski rad. Plus, to što su mislile da radim za novinu im je bio znak da će sigurno dobiti neke pare od mene. Nakon nekoliko dana traženja i cenjkanja, napokon sam upoznala Mariju Campinu (samoproklamovanu kraljicu veštica) i napravila dogovor sa njom. Da bih fotografisala nju i njene prijatelje, morala sam da joj obećam da će novina za koju radim objaviti celu priču i staviti njenu fotografiju na naslovnu stranu. Nisam morala da joj platim ništa, a Marijina fotografija je stavrno završila na naslovnoj strani slovačke novine SME.
Reklame
Koliko je bilo teško sporazumeti se?Najteži deo je bio ubediti ih da se ponašaju prirodno i budu iskrene. Dok sam radile intervjue sa vešticama, sve vreme sam imala utisak da pokušavaju da preuveličaju svoje priče. Bilo je očigledno da se trude da ostave najbolji mogući utisak. Proricanje sudbine je definitno biznis. Nikada ranije nisam imala kontakt sa vešticama, tako da su intervjui bili stvarno iscrpljujući.
Jesi isprobala njihove veštine?Jesam. Deo projekta je bio da vidim koliko se razlikuju predviđanja različitih veštica. I bila su prilično različita – neka pozitivna, neka negativna. Ono što im je zajedničko je da su bila jako kratka i generalna, obično pričaju o stvarima koje bi mogle da se dese svakom od nas. Jedna od njih mi je rekla da ću se za godinu dana udati i roditi troje dece. Prošlo je više od godinu dana i ništa od onoga što je rekla da će se desiti se nije desilo. Najčudnije je bilo kad je druga veštica došla, povukla me za kosu i rekla da će neko meni blizak umreti. Srećom, nisam ih shvatala obiljno.Da li im stereotipi o rumunskim vešticama pomažu da zarade novac?Ove žene ne žive od malo novca koji skupe previđanjem sudbine. U romskim zajendicama, mušarci su ti koji izdržavaju porodicu. To kako ti ljudi zarađuju, legalno ili ne, druga je priča. Predviđanje sudbine je prastaro tržište i jedino na kome je romskim ženama dozvoljeno da rade. One time stiču ugled i poštovanje u svojim zajendicama. Romske devojčice idu u školu do osamnaeste godine, ali u međuvremenu ih majke, tetke i babe uče proricanju sudbine. Svaka od devojaka sama odlučuje da li je ovaj posao moralan ili nije, jer zarada zavisi od iskorišćavanja naivnosti klijenata.
Reklame
Da li u Slovačkoj ima veštica?Da. Ali ima ih manje nego u Rumuniji i nisu tako bogate. Ustvari, oblače se normalnije i žive u normalnim kućama, za razliku od koleginica iz Ruminije.Šta misliš o tome što ovaj prastari zanat i dalje postoji u modernom društvu?Prvo sam bila fascinirana. Fotografisala sam neke od najbogatijih, najpoznatijih i najpoštovanijih veštica na svetu. U Rumuniji su ove žene uspele da postignu nešto neverovatno – stvorile su moderan biznis koristeći prastare rituale. Običaji kojima se služe su isti kakvi su bili vekovima unazad. Jedino se promenila naša percepcija.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu