Kad smo bili siromašni milijarderi u Srbiji

Kad ti je majka ekonomista koja je skoro čitav radni vek provela u bankarstvu, očekivalo bi se da nešto znaš oko para, kako ih čuvati, štedeti i ponekad trošiti. Ja, nažalost, nisam mnogo toga naučila, sem da račune treba plaćati na vreme, izbegavati dozvoljene minuse i slične šarene laže koje banke nude i to je, otprilike, to.

Ali sam zato nedavno naletela na pažljivo zapakovanu kovertu i u njoj, zakopano blago za sećanja i, makar iracionalno, zadovoljavanje želje da budem milijarderka, makar samo pri brojanju nula. Zato smo napravili mali podsetnik novčanica koje smo zaboravili, onih koje smo želeli odmah da zaboravimo i onih kojih se, možda, više ni ne sećamo.

Na primer, ova novčanica od 5.000 jugoslovenskih dinara iz 1985. godine, prva je objavljena sa Titovim likom. Pet godina posle njegove smrti, vredela je dosta, a zapamćena je i po prvoj velikoj grešci: na novčanicama sa slovnim oznakama AA i ZA piše da je godina Titove smrti 1930. a ne 1980. Zato danas vredi 8,000 dinara - na moju žalost, ne i ova moja, ona je obična.

Negde u doba kada je objavljena ova psihodelična novčanica, krenula je i prva ozbiljnija inflacija - pa su u promet puštane novčanice od 20.000, 50.000 i 100.000 dinara. Da će se desiti ono što je počelo par godina kasnije ukazuje priča da novčanica od 10.000 dinara nikad nije puštena jer se nisu sve jugoslovenske republike složile da na njoj bude Vuk Karadžić i u tom natezanju, inflacija je pojela njenu vrednost. Zato su ove ostale imale neke izmišljene likove.

Onda je 1990. godine, na izdisaju SFRJ, proglašena devalvacija dinara i izbrisane su one postojeće nule. Nepune dve godine kasnije, novčanice su i dalje bile u opticaju, ali je umesto SFRJ pisalo samo Jugoslavija i važile su u Srbiji, Crnoj Gori i delovima Hrvatske i Bosne pod kontrolom tamošnjih Srba.

E ovo je početak velikog praska u finansijskom životu tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Dodavane su nule, tri po tri po tri, po tri, po tri…

1993. godina

1993. godina

Da, to su bili oni dani. Decembar 1993. godine bio je jako hladan, bili su izbori, rat na stotinak kilometara od Beograda. Ujutru ovaj Zmaj donosi mleko, ako ga dočekamo u redu, hleb i možda još nešto sitno, sitno, ako ga ima na rafovima, a posle podne - ništa. Milijarderi na par sati, ali ne ponovilo se.

Nova 1994. godina donela je "deda Avramov" dinar, skinute su sve silne nule - bila je to treća denominacija domaće valute u kratkoj istoriji Savezne Republike Jugoslavije. Od 24. januara 1994. godine, iskusni ekonomista Dragoslav Avramović je sproveo takozvanu monetarnu rekonstrukciju koja je dokusurila dve godine i jedan mesec hiperinflacije. Dinar je povratio kakvu-takvu vrednost, i ponovo je imalo smisla držati pare u novčaniku duže od jednog dana.

1994.

Nije baš bilo prijatno prevrtati ove novčanice po rukama, prisećati se kad je šta bilo i kakve su se sve vratolomije izvodile da bi se izvuklo najviše iz silnih nula. Ali ovako, na slikama, deluje kao neka beskonačna igra Monopola bez pobednika.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu