Upoznajte čoveka koji već 40 godina slika Dejvida Bouvija i neće prestati

Dejvid Bouvi je 1972. godine postao Zigi Stardast, vanzemaljska superzvezda enigmatične privlačnosti. Te godine je takođe upoznao i čoveka iz Japana koji obožava rokenrol i filmove Marlona Branda. On će Bouvija fotografisati sledećih 40 godina.

Dok je u Londonu snimao Marka Bolana iz benda T-Rex, Sukita je naleteo na Bouvijevu fotografiju i odmah poželeo da ga fotografiše. Želja mu se ostvarila i traje već decenijama, širom planete, od Njujorka preko Londona i Kjota. Sukita je snimao brojne Bouvijeve preobražaje, iz Zigija u Belog vojvodu, ili onog čuvenog portreta iz Njujorka 2009. godine. Razgovarali smo sa Sukita-sanom u Londonu o fotografiji, Bouviju i njihovoj decenijskoj saradnji.

Kako je počela vaša veza sa fotografijom?

Imao sam šest ili sedam godina kada se rat završio 1945. godine i kada je u Japan stizalo sve iz Amerike. Bilo mi je veoma privlačno da slušam muziku ili gledam umetnost zapadne kulture. U srednjoj školi sam od majke na poklon dobio foto-aparat i tada se rodilo moje interesovanje za fotografiju.

Šta vas je privuklo rokenrolu?

Dok sam bio u srednjoj školi, puno je muzike i filmova stizalo u Japan iz Amerike, poput Elvisa Prislija i filmskih zvezda kao što je bio Marlon Brando. Mnogo mi se dopadala i ta muzika i filmovi.

Kada ste prvi put videli Dejvida Bouvija?

Otišao sam u London da slikam bend T-Rex, tada nisam ni znao ko je Dejvid Bouvi. A onda sam video poster na ulici i zainteresovao me je vizuelno. Nisam mnogo znao o Londonu te 1972. godine kada sam upoznao Bouvija, nisam imao pojma da je već bio prava ikona.

Bio sam na njegovom koncertu u Londonu. Svirao je zajedno sa Luom Ridom i koncert je bio neverovatan. Bio sam uzbuđen što ću ga videti na sceni i odmah sam znao da želim da ga fotografišem.

Ispričajte nam kako je izgledalo prvo snimanje sa Bouvijem te 1972. godine?

Na dan snimanja, čuveni britanski fotograf Dejvid Bejli je već slikao Bouvija tokom dana. Trebalo je da ga ja slikam uveče. Osećala se nekakva takmičarska atmosfera jer sam znao ko je Dejvid Bejli, osećao sam pritisak sve vreme.

Raspitao sam se koje je Bouvijevo omiljeno vino i nabavio bocu. Pošto je celog dana radio na nečem drugom, kada je došao red na mene, pomislio sam, hajde da otvorimo bocu vina i opustimo se.

Četrdeset godina je dug period foto-saradnje sa jednom osobom. Možete li mi reći nešto o vašoj vezi?

Svaki put kada bi Bouvi došao u Japan, pozvao bi me i rekao: "Došao sam, hajde da pravimo fotografije". Bouvi je oduvek voleo istočnjačku kulturu, voli Kjoto, pravi tradicionalni japanski grad. Ja sam još od mladosti bio zainteresovan za zapadnjačku kulturu, Bouvi je toliko vezan za istočnjačku i tako je nastala veza između nas, to je ono što nas spaja. Da smo stalno zajedno u Njujorku, ta veza ne bi trajala 40 godina.

Koja vam je omiljena Bouvijeva fotografija?

Heroes.

Kako ste snimali fotografije za omot albuma Heroes?

Bouvi je došao u Japan sa Igijem Popom i producirao je njegov album. Iznenada me je pozvao, nije bilo nikakve kreativne pripreme u studiju, samo obično osvetljenje i scenografija, a Bouvi je počeo da se kreće po prostoru bez plana. Kosa mu je bila čista i sređena, bio je malo i našminkan, ali je odmah razbarušio frizuru i kreatao se po studiju po svojoj želji. Pre Bouvija sam verovao da je za portret neophodno da osoba sedi u određenom položaju.

Zašto vam je to omiljena fotografija?

Davne 1972. ili 1973. godine dok je još bio zvezda glam-roka u Londonu, stalno je bio našminkan, u kostimima koji su zaista bili na ivici, ali kada smo snimali fotografije za Heroes, nosio je običnu kožnu jaknu i nije ga toliko interesovala moda. To je još jedna stvar koju kod njega volim, nije zahtevan niti razmažen kada je moda u pitanju; može da bude prirodan. Počeo je na glam-rok sceni sa imidžom neke spejs-fantazije iz budućnosti, ali ako nešto postane trend, on pređe na nešto drugo.

Kakvi su vam utisci dok na izložbi gledate sve ove fotografije Bouvija koje ste snimili?

Upravo sam objavio monografijuGenesis, ogromnu zbirku fotografija među kojima su stotine snimaka Dejvida Bouvija koje sam napravio tokom ove četiri decenije. Sećam se svega, svih uspomena, ali ovo nije kraj. Želim da nastavim da snimam Bouvija.

Sve fotografije (c) Masayoshi Sukita, ljubaznošću Morrison Hotel Gallery

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu