Beše 1998. kada je nam je tata, inače potpuni zaluđenik za tehniku, doneo internet u kuću. Tada WWW nije bilo toliko popularno u Srbiji, pa ni ja nisam bila baš epohalno uzbuđena zbog toga.

Sećam se da je bratu i meni bilo dozvoljeno da se prikačimo na net pola sata dnevno, a da nam je to ionako bedno vreme krala beskrajno spora konekcija zahvaljujući kojoj nismo stigli ni da učitamo pola slika. A baš smo hteli da ih vidimo!

Tek par godina kasnije, počela sam da otkrivam čari domaće IRC scene. Nekoliko godina sam tako visila na domaćim kanalima, komunicirajući sa potpunim neznancima besciljno surfovajući netom.

Dešavalo mi se i da par meseci svake večeri svratim na neki kanal, ispričam se sa „poznanicima" i nekim novim nick-ovima, mada sam veoma mali broj ljudi upoznala uživo. Mahom se sve dešavalo i završavalo samo online.

Sećam se jednog, ne baš popularnog kanala #magija i potpuno bizarnih likova koji su se tu skupljali. Među svim tim „frikovima" koji su razmenjivali drevne mudrosti i apstraktna iskustva koja kao da je sam Linč kreirao, meni je bilo savršeno zabavno i čak, veoma prijatno.

Moja tadašnja fasciniranost okultnim svetovima, spiritualnošću, meditacijom i potreba da mistifikujem zapravo sve što se oko mene (i u meni) dešavalo dodatno su potrekrepljivale (dez)informacije koje bih tamo dobijala. A bilo je zaista svega.

Organizovali su se tada i čuveni tradicionalni „okup-ovi", ali sama pomisao da odem na Avalu u 22 uveče sa Satanistom, ČarobnjakomIzNedođije, Geofom, LiziStar i Luciferom, kukavički je gasila svu onu radoznalost i želju za „samospoznajom", a u mnogo većoj meri budila strah.

I tako ni na jedan tradicionalni okup nisam ni otišla. Ljude sa kojima sam se mesecima dopisivala nisam upoznala, niti znam gde su i šta rade danas. I verovatno ih se još dugo ne bih setila, da mi koleginica na pauzi za pljugu nije rekla da je posle sto godina ušla na (još) popularnu domaću IRC pričaonicu, ali i da se nije dugo zadržala.

- Čekaj, zezaš me? IRC? To i dalje postoji? Zašto?

Čim je počela da mi priča o njenom, nimalo uzbudljivom iskustvu, osetila sam kako me flešbek šiba po ganglijama dok mi je u glavi odzvanjao onaj dobro poznati zvuk dial-up-a i kevinog: „Prekidaj, treba mi telefon", naravno i nabujale klinačke radoznalosti i svih čudnih nikova koje nikada nisam upoznala.

Ona, koja je, osam ili deset godina mlađa od mene, nije ni imala „privilegije" da ovu preteču društvenih mreža upozna na isti način kao ja. I potpuno je logično što se njena generacija koja je odrasla uz Tviter, Fejsbuk, Instagram i Tinder ne loži na IRC.

Ali, ko se onda još uvek igra na Internet Relay Chat- u?

Prema zvaničnoj statistici, od 2003 do 2014 IRC je izgubio više od 60 odsto korisnika, ali se i nakon tog dramatičnog poraza ipak održao. A mnogi predviđaju da će „nadživeti" i mnoge modernije društvene mreže.

Lično, aktivno korišćenje IRC-a u današnje vreme ne mogu a da ne posmatram kao svojevrsni fenomen i vrlo rado se upuštam u istraživanje ne bi li više saznala o „čudacima" koji se još uvek okupljaju u tim retro prašnjavim pričaonicama.

Priznajem, sa predrasudama.

Ok, sad će da me startuju perverznjaci, psihopate, kinki matorci i prenapaljeni klinci nabreklih udova.

Biram nick, random žensko ime (Anči27). Zajebem se i odmah uđem na „glavni kanal". Naravno, u roku od (stvarno ne preterujem!) 15 sekundi iskoče mi deset prozorčića sa private chat-om.

Sexy82, Dugi, Hot_Dečko_Bg, Volim_da_se_prljam, KazniMe, ZoranBG, Dare_VA…

Pitanja, mahom slična.

- M ili ž? Jesi za sex chat? Jesi li udata/imaš dečka? Kad si poslednji put bila sa nekim? Hoćeš li da me jašeš? Hoćeš li da me kazniš štiklama? Mogu li da budem tvoj rob? Hoćeš da se mazimo? Voliš li malog zeku? (!?)

Vidim ja da ovde sigurno neću dobiti one odgovore koji mene zanimaju. Ipak, upustim se u priču sa dotičnim „Nikolom".

Odmah mi se požalio da dugo nije bio sa nekim, da je okružen smaračima i dosadnim situacijama.

Bez lažnog okolišanja, pitam ga zbog čega dečko od 25 godina, sportista, navodno bez poroka dolazi skoro svako veče na IRC i startuje nepoznate likove?

- Zašto misliš da je ta opšte prihvaćena realnost „stvarnija" od ove virtuelne? Misliš da u spoljnom svetu ima manje čudaka ili perverznjaka? Ili da će face to face komunikacija biti iskrenija?

Priznajem mu da nisam razmišljala o tome. Internet već izvesno vreme uglavnom koristim zbog posla i za besomučno skidanje kojekakvih torenata. Ali, stvarno nisam toliko luda za društvenim mrežama, iako na skoro svakoj imam otvoren nalog.

„Nikolu" su i ljudi i izlasci, kako kaže, malo više smorili i trenutno mu ovakav način komunikacije mnogo više prija.

Kul. Skroz. Ali, čim smo posle teme o slatkišima, prešli na pitanja o konfekcijskom broju kupaćeg koji nosim i obima mojih butina, shvatila sam da je ipak došlo vreme da se pozdravimo.

U međuvremenu Dugi_Stojan, iako mu ne odgovaram, ne prestaje da spamuje.

Uporan čovek, nema šta.

„Stole", bez uvertire uleće i baca karte na sto. Stoleta ne zanima ni da li sam punoletna, ni imam li muža. Nije mu bitno ni odakle sam. Stole želi dominantnu gospodaricu kojoj će kao submisivni „otirač" (tako se predstavio) ispuniti svaku želju. Stole hoće i da vodi na more, ukoliko ga Gospodarica prethodno prevari sa nekim, jer ga to loži.

Pomislih da mu u nekom trenutku odgovorim, makar u šali, ali poznavajući sebe, plašila sam se da se taj razgovor ipak ne ode predaleko i završi se kao u sceni „Nimfomanke" kada se Šarlot Gejnsburg sažali na erekciju pedofila koga je mučila.

Ipak, odlučim preskočim „Stoleta".

Listam kanale, tražim nešto što će mi privući pažnju, iako je izbor prilično oskudan.

delije #beograd novisad #valjivo #25+ #35+ #sex #idila #techno #technoforlife

Skrolujem, skrolujem i naiđem na #mistiku. Pokušam da uđem, ne ide. Posle skontam da se to događa ako odabrani nick (nickname) nije registrovan. Pozove me jedan od prisutnih sa tog kanala da se ponovo povežem.

- Zdravo svima.

- Hej, zdravo.

Nakon kraćeg upoznavanja, ležarno i sasvim sponatno upustih se u razgovor sa potpunim strancima, a sve vreme (što sam tek kasnije skontala dok sam slagala utiske u glavi) sam zapravo imala osećaj kao da sam banula u neku nepoznatu dnevnu sobu, čiju sam atmosferu gotovo istog trenutka zgotivila.

Nema glupih pitanja, pričamo o neobaveznim stvarima, mom planiranju ostavljanja pljuga, muzici, kolegama sa posla i razmenjujemo recepte za low carb mafine.

Pitam ih zbog čega i dalje dolaze ovde da bleje.

- Misliš na ovaj kanal ili generalno?

- Ma, uopšte, zašto baš IRC pored svim popularnih mreža koje imaju brojne pogodnosti?

- Brojne pogodnosti zapravo su sve samo ne to. Ovde imamo intimu, a i godinama se dopisujemo jedni sa drugima. Mislim da se na ovom kanalu svi poznajemo i družimo uživo. Idemo na svirke, na pivo, čak i putujemo. A neka poznanstava traju više i od deset godina. A ne moramo da čitamo sve prepodobne statuse i čekiramo 101 fotografiju sa krštenja ili svadbe

Neki su našli kres-šeme, drugi prijatelje, treći srodne duše, a bilo je i onih koji su su se prebrzo upustili u zajednički život, pa su se angedote neslavno okončalih cimerstava godinama prepričavale po netu.

Kažem im da sam svratila iz radoznalosti i da nisam bila aktivna na IRC-u, sedam, osam godina. Uveravaju da ću opet doći. Kažem im da nema šanse, ipak „imam previše obaveza i ne znam šta ću od posla".

Zahvalim se na druženju i pozdravim. Isključim se sa mIRC-a (da, u međuvremenu sam ga instalirala i to onu prastaru verziju) i pomislim kako mi je baš bilo prijatno da ćaskam sa skroz kul ekipom i kako bih rado popila pivo sa nima, ako bi se sutra slučajno sreli u gradu.

Sutra uveče, ipak uđem ponovo. Ovog puta ne iz radoznalosti, već radi podrobnijeg istraživanja („kao").

Uđem na isti kanal, strara ekipa, sa ponekim meni nepoznatim članom. Moja namera da postavim konkretna pitanja i memorišem odgovore vrlo brzo se spontano transformisala u razmenu interesantnih trejlera i muzike. Umesto pola sata, ostadoh tri i po sata.

Izađoh.

Sutra uveče, umesto da produbljujem poznanstva sa domaćim IRC korisnicima, ulogujem se preko Mibbit- a na DarkMyst

Na Mibbit sam naišla sasvim slučajno i usput saznala da spada u korišćenije webchat alate. Preko njega možete da koristite i IRC i Twitter, i prilično je jednostavan za korišćenje što potpuno opravdava njegovu popularnost.

Na DarkMyst-u upoznajem Azhure, devojku iz Vašingtona.

Spontano ulazimo u priču i ubrzo saznajem da je Azhure prava IRC veteranka, te da ju je sa ovim onlajn programom upoznala maćeha davne 1998.

- Tada sam se priključila na Undernet i često sam visila na SailorMoon kanalu. Verovala ili ne, još uvek sam u kontaktu sa nekim ljudima sa tog kanala.

Azhure, koja sada ima 31 godinu, kaže da je za 17 godina IRC staža doživela puno interesantnih i bizarnih trenutaka, ali i stekla puno prijatelja koji su vremenom sa online-a prešli na offline.

Upravo je na jednom IRC kanalu upoznala i dečka sa kojim je pet godina u vezi i deli zajednički život.

- Zapravo, poznajem dosta ljudi koji su na IRC-u pronašli ljubavne partnere. To nije nimalo čudno, jer je IRC dosta intimniji način komunikacije. Mada niko od nas nije s tom namerom dolazio tu.

„Vecna" iz Njujorka dolazi svako veče na IRC poslednjih 11 godina. Ali IRC koristi i u poslovne svrhe jer tako lakše održava kontakt sa svojim klijentima. Objašnjava mi da je bouncer alat prilično važna stvar pri korišćenju IRC-a jer vam pomaže da budete sve vreme povezani sa serverom, iako fizički niste prisutni. Na taj način, kad dođete kući možete da prelistate sve poruke i razgovore koji su se vodili dok vi niste bili tu.

Ali, ukoliko nije u pitanju isključivo posao, zapitam se ja, zašto bi uopšte neko to radio?

Skrinšot: autor

Na stranim IRC pričaonicama, pogotovo onim popularnijim, kanali su prilično dobro organizovani po sfrema interesovanja, od fanova GOT i WoW, preko anima do softverskih problema i pitanja.

A i velika je verovatnoća da ćete odgovor dobiti istog momenta, a možda i naučiti nešto novo. Opet, u zavisnosti od interesovanja; kako da instalirate Win10 ili kako da vam „Rob" ispolira i popuši štiklu, a potom vama i švaleru uplati letovanje u Buljaricama.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu