Ko zna odakle dolaze porivi za džankom? Kao magnet je, jednostavno nekako postoji, ima super moći i ko zna šta je sve upleteno tu na naučnom nivou. Iz nekog razloga grickalica za nokte će se zakačiti za frižider, a iz nekog drugog razloga ćeš naglo osetiti akutnu žudnju za prerađenim mesom i bbq sosom u 15h, sredom.Naučnici navode da u svemu ovome, ipak, ima nečeg ozbiljnijeg. Naša žudnja, glad ili potreba, zapravo, imaju iznenađujuć izvor sa kojeg dolaze, a da nije sa dna flopa albanskog skanka ili iskrenog verovanja u kulinarski kvalitet naćosa sa topljenim sirom. Postoje dve životne faze u okviru kojih naša iskustva sa klopom nas čine vrlo podložnim uticaju životnog stila rolovanih ćevapa i burgera sa slaninom.Prema navodima istra živača iz Australijskog univerziteta u Adelejdu, postoje dva ključna trenutka (perioda) u našim životima koji određuju hoćemo li prigrliti tamnu stranu džanka ili ćemo okrenuti glavu ka onome što u našem narodu od milošte zovu "zrnevlje". To nikako ne znači da su naše dijete i navike potpuno osuđene na propast i da ne možemo da ih promenimo u bilo kom datom trenutku, ali ste svakako primetili da neki vaši prijatelji mogu da žive prežderavajući se krofnama, dok drugi razumeju svaku sitnicu u vezi sa keljem koje vam, u suštini, ne služe ničemu, a pritom se iz dana u dan hrane samo nekim salatama bez preliva koje imaju ukus stiropora.U datoj izjavi, istraživači su objasnili da su te dve faze, zapravo, period kasne trudnoće - kada fetus oseća najveći uticaj navika majčine ishrane - i tinejdžerski period, kada nam se telo preobražava iz nevinog deteta u odraslo ljudsko biće. Tada se naše dobre ili loše navike pretvaraju u mehanizme i obrasce ponašanja.Studija iz 2013. godine sa istog univerziteta pokazuje iz primera da trudnice koje kroz svoju trudnoću rone u picama i teglama nutele više nego što mogu da procesuiraju povećavaju rizik da dobiju dete koje će više voleti premasnu i preslatku hranu. A potonja istraživanja i posmatranja pokazuju (Dr. Jessica Gugusheff, sa postdoktorskih istraživanja u okviru "Obrazovne institucije za agrokulturu, hranu i vina") i rezultati se stalno ponavljaju, a to je da iako žena u ranoj trudnoći uleti iz sve snage u džank, ipak promena navika pri kraju trudnoće značajno može da doprinese promeni pozitivnoj promeni navika u ishrani sopstvenog deteta i štetnom uticaju slavskih kolača.Varijabla koja je u pitanju ovde i od koje sve toliko zavisi je, zapravo, dopaminska reakcija na određenu vrstu hrane. U suštini, vaš mozak vam daje osećanje da vam je do jaja kada jedete nešto poput pomrfita iz meka, ali vremenom, ta reakcija se desintetizuje i stvara se takozvana zavisnost i zavisno ponašanje bez obzira na sistem nagrade. Takav oblik ponašanja se vremenom uvećava i potrebe za takvom vrsom hrane rastu, upravo zbog tog osećanja pseudo-higha. Ovaj okidač može da pokaže čak i slične matrice ponašanja kao kod pravih, iskusnih, narkomana.Gugusheffova je takođe istakla da u takozvanoj drugoj zoni dijetarne osetljivosti - adolescenciji - prebacivanje na zdraviji režim ishrane ima ogroman uticaj na mušku decu, ali ne i na žensku. Te dve faze su, zapravo, kada mozak najbrže raste i najosetljivji je na bilo kakve promene.Ako gledate da napravite potomstvo u narednih nekoliko godina, imajte na umu ove navike ishrane u periodu pozne trudnoće. A ako sjebete i to, probajte da prebacite vaše potomče na zrnevlje u osmom razredu i nadajte se najboljem na popravnom ispitu.Ali ako ste odrasla osoba koja sada ovo čita, jebi ga, suviše je kasno. Vaša lična potreba za naćosima i topljenim sirom je uveliko ustanovljena. Ali i tu postoji fora - trenirajte. Džank uvek može da napadne, ali (sva sreća), postoje načini da se tome odupremo.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Reklame
Reklame