©2016 VICE Media LLC

    The VICE Channels

      Žarko Paspalj, spasilac 1,500 ploča Studija B sa deponije

      By Daniel Bukumirovic

      Editor in chief Serbia

      januar 7, 2016

      Sve slike vlasništvo VICE



      Privatizacija medija koji su bili u vlasništvu države je završena u 2015. godini i to je dobra stvar. Jedna recka na putu ka Evropskoj uniji i njenim standardima je udarena. Zapravo, to je verovatno jedina dobra stvar u procesu privatizacije, to što je urađena, pošto je veliki broj radio i TV stanica već nestao ili se pretvorio u neki komercijalni treš. Puno je ljudi ostalo bez posla, a još više njih je ostalo bez nekih omiljenih emisija i autora. Beograđane je najviše zabolela sudbina nekada kultne radio stanice Studio B, sa čijeg programa su nestale neke legendarne emisije i ljudi koji su oblikovali muzički ukus mnogih generacija.

      Pa dobro, pomisliće neko, ostala je arhiva i drugi dokazi da su u nekim radio i TV stanicama neki ljudi, često entuzijasti, decenijama stvarali programe i puštali muziku. Ali Srbija je zemlja u kojoj je sve moguće, pa i to da se ploče nekada najpopularnije radio stanice u prestonici nađu u kontejneru, na đubrištu.

      Srećom, ima Beograđana, koji su deo tih ploča spasili. Jedan se zove Žarko Paspalj. Zvuči poznato?

      Pa jeste poznato. Nekada jedan od najboljih košarkaša Evrope, danas potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije, legendarni "Palja" danas je ponosni vlasnik preko 1,500 ploča koje je odbacio novi Studio B.

      Paspalj mi priča da se sve desilo pre oko mesec dana. Njegov dobar drug, radio amater, koji inače živi na Novom Zelandu došao je u Beograd. Radio amateri imaju neki prostor pored magacina koji već godinama koristi Studio B.

      - Pozvao me i rekao: „Ej Paljo, ovde u Vinči se nešto dešava sa arhivom Studija B. Oni su nešto privatizovani, i svuda su njihove ploče, beta kasete, svašta je izbačeno iz jednog njihovog magacina. Došli neki ljudi, krenuli da tovare, kažu nose na đubrište, ja uzeo na brzinu jedan paket sa možda 200 ploča..." - priča Paspalj.

      - Ja ga pitam, čekaj bre koliko je tu ploča, a on kaže – sigurno nekoliko hiljada. I gde su sad te ploče što su izbacivali iz magacina? On kaže – ne znam, neki ljudi su tu došli, bacili sve na gomilu, ja sam uzeo tu jednu kutiju, i odoše. Mislim da su iz Gradske čistoće bili momci.

      VICE: I šta si onda uradio, kako si ih pronašao?

      Žarko Paspalj: Ja ukapiram da prošlo već tri dana, ali reših da se zainteresujem, jer mi je smetalo to bacanje ploča, bilo mi je potpuno šizofreno da neko takve stvari baca, iako je došlo drugo vreme i drugi nosači zvuka. Smatram da ploče i kasete moraju da se čuvaju. Krenem da okrećem prijatelje i raspitujem se kod dosta ljudi, da vidim da li to još postoji. I dobijem informaciju da su svi ti paketi bačeni u reciklažni centar u Višnjici. Pozovem tamo, oni mi kažu dodjite slobodno.

      A tamo...

      Sve je stajalo u dva velika kontejnera. Ogromna količina paketa sa jako puno materijala, najviše tih beta kaseta na kojima se verovatno nalazi video materijal, ali mi smo uglavnom došli po ploča i zajedno smo sa dva radnika to kopali i tražili. Odmah sam video da su ploče u fenomenalnom stanju, dok su omoti bili oštećeni. U stvari je bila neviđena sreća da ta četiri dana koliko je sve to ležalo na đubrištu nije padala kiša, inače bi sve propalo.

      I šta si spasio?

      Uspeo sam da ubacim oko 1,500 ploča u auto i prebacim kod sebe u garažu. Pravo da ti kažem, nisam stigao još ni da pregledam čega sve ima, ali vidim da ima puno klasične muzike koja je odlično očuvana. Naravno, ima puno i domaće i strane pop i rok muzike i to je odlično.




      Ti si poznat kao neko ko voli muziku. Kuća ti je prepuna vinila, kaseta, CD-ova, starih i novih gramofona, plejera, velikih i malih zvučnika.

      Jeste, volim muziku to se zna. Ja sam taj neki „stereofil". Sve što ovde vidiš i dalje radi. To mi je hobi već dugo. Ceo život idem po prodavnicama ploča i kupujem ih. Kad sam igrao košarku u Atini kao klinac, umeo sam dva puta nedeljno da idem u prodavnicu ploča i kupujem nova izdanja. Inače i danas slušam ploče, koristim i gramofon i kasetofon, naravno slušam muziku i sa CD-ova i računara. Svašta slušam, volim domaću i grčku muziku, ali i džez i bluz.



      Kad si zavoleo muziku?

      Kad sam kao klinac došao da živim u Beograd. Družio sam se dosta tada sa starijim ljudima, pa su me oni zarazili, recimo džezom u to vreme, tu sam se opredelio za neki zvuk koji slušam ceo život.

      Za sportiste važi stereotip da vode površan društveni i kulturni život.

      Pa ima istine. Nekada su zaista bili obrazovaniji sportisti, još od vremena Radivoja Koraća koji je bio jako obrazovan. Ali kako je sport postao ozbiljniji i profesionalniji, sa više novca u igri, vremena za stvari van sporta je sve manje.

      Slušao si Studio B kad si bio klinac, osamdesetih godina?

      Kako da ne, i Studio B i Radio Beograd. Čak i dok sam samo dolazio kao igrač Budućnosti u Beograd, slušao sam te stanice. Tada se više slušao radio, mada je i izbor medija bio manji.

      Sada kad si udomio ovih 1500 vinila, šta bi pitao nove vlasnike Studija B?

      Pitao bi ih samo kako je moguće da se nije našao neki prostor gde bi se ovo sačuvalo? Okej, ja sam siguran da je najbolji deo muzike Studija B sačuvan kod nekog. Meni je ovo neshvatljivo, jer ja ne bacam stvari, posebno ne stvari koje su zapravo arhivska građa. Meni je milo što su bar ove ploče završile kod mene, jer će ovde nastaviti neki život.

      VICE je pitao i novi Studio B zašto se odrekao dela svoje i istorije Beograda. Čekamo odgovor.

      Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

      Teme: muzika, ploče, vinili, Arhiva, kultura, Studio B, radio, beograd, Žarko Paspalj

      Komentari

      Top Stories