​Zašto i dalje postoji pornjava van interneta?

Kada je u oktobru prošle godine Plejboj saopštio da više neće objavljivati golišave fotke na stranicama svog časopisa, rukovodioci te kompanije praktično su nagovestili da je poslednji pravi bastion starovremene analogne erotike postao žrtva interneta.

"Samo vas jedan klik deli od svakog zamislivog seksualnog čina besplatno", obrazložio je onomad tu odluku direktor "Playboy Enterprises" Skot Flenders. "Tako da je u ovom trenutku to prosto postalo nešto veoma prevaziđeno."

Flenders je možda u pravu, ali uprkos tome što postoji bezbroj besplatnih tjub sajtova — sajtova koji dozvoljavaju bilo kome da postavi video snimak a da za to nužno nema dozvolu autora sadržaja — a porno sajtovi koji traže plaćenu pretplatu naizgled čine analognu pornjavu anahronom, šačica izdanja sa golišavim fotografijama i dalje može da se nađe na rafovima odmorišta za kamiondžije i "hed šopova". Iako je Penthaus nedavno najavio gašenje svog štampanog izdanja, manji časopisi kao što su Cheri Magazine i Barely Legali dalje izlaze, a prodavnice za odrasle i dalje drže porniće na DVD-u. Ko ih, onda, kupuje?

Ispostavlja se da se u odgovoru na to pitanje kriju nostalgija, ograničen pristup internetu, potreba za privatnošću i zahtev za kvalitetom.

Preostala baza mušterija za fizičku pornografiju uglavnom je starija i ne toliko dobrostojeća, prema rečima Majka Stabilea, tvorca dokumentarnih filmova o pornografiji i direktora za komunikacije esnafske grupe industrije zabave za odrasle "Koalicija za slobodu govora" (Free Speech Coalition). Iako mnogi od nas uzimaju naše "pametne" telefone i laptopove zdravo za gotovo, 15 odsto Amerikanaca i dalje nije koristilo internet 2015. godine zbog svoje starosne dobi i doživljavanja interneta kao nečeg veoma komplikovanog, a mnogi od onih koji ga koriste nisu imali privatnu konekciju ili bezbedan način da gledaju sadržaj za odrasle.

Ovaj problem može biti posebno neprijatan za ljude koji ne mogu otvoreno da konzumiraju pornografiju zbog svojih uskih interesovanja ili anateme društva — poput gej pornografije ili konkretnih nastranosti kao što su sado-mazo — ili zbog života u netolerantnim zajednicama. Za njih, fizički primerci pornografije nude stepen privatnosti koji na internetu ne mogu da dobiju.

"Prilično je čista situacija kad imate pornografiju na DVD-u bilo da je kod vas ili negde skrivena, za razliku od posećenog sajta koji bi posle mogao da iskoči u kukijima ili istorijatu pretrage", rekao je Stabile. "Isto važi za časopise: njih je često lakše sakriti, ne možete baš tako lako da ih pronađete. Ja sam gej muškarac i mogu vam reći – da sam odrastao u domaćinstvu bez pristupa svom sopstvenom kompjuteru, mnogo bih se teže odlučivao za odlazak na internet i gledanje gej sadržaja nego da imam nešto konkretno u rukama kao što je časopis."

Fizički primerci mogu biti i finansijski mnogo prijemičiviji na duže staze, pošto je jednokratan trošak prilikom kupovine pornića na DVD-u prihvatljiviji od stalne cene za mesečni račun za internet samo da biste bili na vezi. Uz DVD plejere za jedva 20 dolara i porniće na DVD-u za svega dolar na rasprodaji, teoretski možete sebi da obezbedite porno sadržaj za čitav život, a isto važi i za papirne verzije časopisa.

Iako to možda nije atraktivna opcija za većinu, neki ljudi zapravo više vole analognu pornografiju zbog njenog kvaliteta, ispričao je Stabile: oni znaju da će, kad puste DVD koji su kupili, dobiti dugometražni film visoke produkcije kome mogu iznova da se vrate za razliku od mutnog isečka na tjubu sajtu koji kasnije može biti skinut bez ikakvog prethodnog upozorenja.

Analogna i staromodna pornografija nude još i izvesnu dozu nostalgije ljudima koji su počeli njom da se bave u doba pre PornHub-a, tvrdi Kerol Kvin, stalno zaposleni seksolog — neko ko naučno proučava ljudsku seksualnost — u seks-šopu "Dobre vibracije" u San Francisku. Ona mi je rekla da za mnoge mušterije fizički primerak stvara opipljivu vezu sa pornografijom koju digitalna verzija prosto ne može da pruži.

"Nije to samo gledanje slika seksi ljudi koji rade seksi stvari; možete i dalje to da činite onako kao kad ste to prvi put otkrili a to može imati određenog emotivnog uticaja na osobu, kao što se, na primer, desi kad slušate muziku svoje mladosti", ispričala mi je u ona mejlu. "Šta god osećali sada, to ne doseže onu visoku emotivnu notu otkrića kao kada ste bili tinejdžer, student, i tako dalje."

Postoji i erotska privlačnost procesa fizičkog traženja pornografije, rekla je Kvin, kao što je lični fizički odlazak u prodavnicu za odrasle, možda čak sa partnerom, da biste na polici pronašli nešto što vam se dopada.

"Nabavljanje DVD-a bila je neka vrsta predigre, od vas je zahtevala da pronađete pravog dobavljača preko pošte ili odlazak do pornografske prodavnice pornografije", kazala je Kvin. "Za neke je čak i sam taj proces traženja bio erotizovan."

Uprkos ovoj privlačnosti procesa stare škole, pornografija na DVD-u je svakako u opadanju. Direktor porno giganta Vivid entertainment Stiven Hirš procenio je 2015. godine da je prodaja DVD-ova ove kompanije u poslednjih pet godina opala za 80 odsto, a Stabile kaže da je pričao sa brojnim izvorima u industriji zabave za odrasle koji tvrde da će 2016. biti poslednja godina za DVD tržište.

"Dok god maloprodaja kupuje DVD-jeve naveliko, ove kompanije će nastaviti da ih proizvode, ali te narudžbe su sve manje i manje, a uskoro će stići do tačke kad će potpuno prestati da ih naručuju", rekao je on.

To nisu dobre vesti za glumce, zato što je kupovina fizičkih primeraka pornografije, bilo da se radi o časopisu ili DVD-u, jedan od načina da se osiguraju da će biti plaćeni. Kako se ogromna većina korisnika pornografije prebacila na piratisanje, industrija je počela da posustaje na velikom planu, sa čak 80 odsto kompanija za odrasle koje se muče da opstanu na tržištu ili su se u međuvremenu ugasile, kao što je 72-godišnji porno glumac Dejv Kamingz saopštio 2013. godine.

Ali u svetu će uvek biti mesta za fizičke primerke, tvrdi Sara Forbs, bivši kustos njujorškog Muzeja seksa. Ona kaže da čak predviđa povratak analogne pornografije sličan nedavnom ponovom rođenju vinila, bilo među tvrdokornim ljubiteljima muzike ili kupcima u komercijalnim lancima.

"U slučaju časopisa poput Plejboja iz sedamdesetih, preko tih predmeta praktično možete da se prebacite u neko drugo vreme i na neko drugo mesto kad su u pitanju seks i seksualnost", objašnjava ona. "Kao kustos za seksualne sadržaje posebno mesto u svom srcu čuvam za ove vrste kolekcija i veoma je važno sačuvati ih, uprkos tome što deluju arhaično, zato što će sa prolaskom vremena biti sve važnije u pričanju priče o našim životima."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu