Zašto je Amerika toliko opsednuta time šta su pili slavni mafijaši?

Prohibicija je prirodno bogatstvo koje često krčmi popularna kultura — imate cugu, gangstere, policajce, nasilje i obilje ličnosti koje je lako romansirati. Decenijama kasnije, ljudi su opijeni od same pomisli na mafijaše i martini; prošle godine se šejker za koktele Ala Kaponea prodao na aukciji za 75.000 dolara.

U novoj knjizi Skota Diča po imenu Cocktail Noir , ovaj pisac koji se bavi pravim, istorijskim zločinima istražuje vezu između pića, organizovanog kriminala i fikcije. Na 256 zaraznih strana, Dič se bavi alkoholnim običajima stvarnih i izmišljenih likova, plus pisaca koji su ih proslavili, uključujući Čendlera, Denisa Lihejna, Patrika Daunija i T.Dž. Ingliša.

Ovaj autor je odrastao na starim gangsterskim filmovima i knjigama o mafiji. Nakon što je pogledao legendarni film Dobri momci, Dič je shvatio da želi da istražuje gangstere i piše o njima. Posle kratkog slobodnjačkog angažmana na AmericanMafia.com i u nekim lokalnim nedeljnicima na Floridi, Dič je 2005. godine objavio svoju prvu knjigu Cigar City Mafia i od tada napisao još šest, o mafijašima kao što su Santo Trafikante mlađi, Edi Trešer i Mark Silverman. Pozvali smo ga da popričamo sa njim o alkoholnim navikama mafijaša i legendarnih noar likova.

VICE: Šta vas je inspirisalo da napišete ovu knjigu?

Skot M. Dič: Pisao sam nekoliko godina kolumnu o alkoholnim pićima za Cigar City Magazine i moj agent je predložio da sastavim projekat o omiljenim pićima pisaca. Originalna ideja bila je knjiga po imenu Literary Libations . Moj agent ju je ponudio raznim izdavačkim kućama i nijedna nije pokazala neko veliko interesovanje, tako da sam odlučio da je malo preradim.

Sažeo sam ideju tako da se fokusira na omiljena pića i barove pisaca krimića i gangstera, delimično zato što većina autora koje znam pišu o kriminalu. Pomislio sam da je logičan nastavak te ideje ubaciti stvarne gangstere, baš kao i pića koja se pojavljuju u gangsterskim i klasičnim noar filmovima. Obratio sam se i nekim velikim imenima u svetu koktela da porazgovaramo o obnovljenom interesovanju za tu scenu.

Koji je najjedinstveniji ili najuvrnutiji alkoholni običaj nekog od stvarnih mafijaša koje pokrivate u knjizi?

Čudno je to zato što omiljeni alkohol gomile gangstera nije bilo neko luksuzno piće. Mnogi su voleli "kati sark". Ali drugi, poput Džona Gotija, imali su omiljena pića koja su često bila preterano skupa. Mnogi gangsteri su pili vino, dok je koktel "Menhetn" oduvek bio omiljen kod većine. Agent FBI Džek Garsija koji je često radio na tajnom zadatku imao je neka zanimljiva zapažanja iz vremena dok je radio za porodicu Gambino – mafijaši, na primer, uvek naručuju piće po marki. Nikad ne naruče samo "viski i vodu". To su najčešće "kati sark" sa ledom ili "džoni voker" sa vodom. Nikad nije votka i tonik, već "grej gus".

I niko nikad nije pio na slamku. To nije dolazilo u obzir. Gas Aleks, politička "veza" Čikaške organizacije, držao je ranih šezdesetih kolekciju pića za koju se procenjuje da je bila vredna preko dva miliona dolara. Čarls Karnelja, profesionalni ubica za porodicu Gambino, opisan je na sudu kao "poludeli ujak koji je tamanio flaše 'kati sarka' dok je čekao poziv da ubije nekog ili istopi njegov leš u kiselini na svom otpadu."

Pogledajte naš dokumentarac o Pink Panterima, balkanskim kradljivcima dijamanata:

Kako je izgledalo istraživanje za ovu knjigu?

Što se istraživanja tiče, ono je bilo prilično slično mom pristupu ostalim knjigama o mafiji. Intervjuisao sam stručnjake u ovoj oblasti, s tim što je oblast ovaj put bila kokteli. Intervjuisao sam i neke bivše gangstere i mnoge pisce o kriminalu, i pisce krimića i pisce o mafiji. Posetio sam neke lokale i kopao po silnim starim izveštajima FBI i zapisima sa prisluškivanja da bih došao do informacija o tome šta su pili svi ti bosovi i gde.

Pregledao sam i dosijee FBI tražeći mesta gde se pominju kokteli i pića koje piju gangsteri, pa sam uz neka obavezna slavna imena — Al Kapone, Mejer Lanski, Laki Lučano — došao i do nekih zanimljivih pikanterija o manje poznatim gangsterima kao što su Vito Đakalone i Rasel Bufalino. Pričao sam i sa nekim bivšim bosovima kao što su Frenk Kalabreze i Džon Alite da vidim šta oni kažu šta su bili omiljena pića mafijaša.

Budući da su u knjizi priloženi brojni recepti za koktele, mešao sam i mnoga pića za sebe… strogo u naučne svrhe, naravno.

Mnogi pisci noara bili su i sami notorni ljubitelji dobre kapljice. Da li su njihovi likovi održavali njihove alkoholne navike iz stvarnog života?

Neki od velikih pisaca krimića i noara pili su isto toliko koliko i njihove književne kreacije. Filip Marlou, legendarni privatni detektiv Rejmonda Čendlera, rešavao je slučajeve dok je tukao po viskiju "old forester" i koktelu od džina i votke. Čendler bi povremeno pronalazio inspiraciju u boci, napisavši scenario za noar klasik Plava dalija za svega osam dana, živeći na malo čemu više od viskija i injekcija glukoze koje mu je davao njegov lekar. Dešijel Hemet je bio još jedan verzirani cirkaroš čiji su književni likovi odražavali njegovu sklonost ka boci, najviše Nik i Nora Čarls, koji su bili retko viđeni bez martinija u ruci.

Čuo sam mnogo zanimljivih priča, uključujući kako se ilegalni alkohol pravi u zatvoru. Saznao sam mnogo o pićima za koja pre toga nisam znao. Na primer, francuska travarica "benediktin" mi je sada jedna od omiljenih. Razgovarao sam i sa divovima koktelske industrije Dejlom Degrofom i Derekom Braunom. Oni su me upoznali sa istorijom koktela u Sjedinjenim Državama. Zanimljivo je koliko su isprepleteni kokteli, pop kultura i američka istorija.

Kakva je bila atmosfera u ilegalnim krčmama u koje su zalazili mafijaši?

Neki istorijski gangsterski barovi još postoje. Mesta kao što su "Cruise Room" u Denveru, "Anchor Bar" u Detroitu, "Dino's" u Las Vegasu (nekada "Ringside Liquors"), "Green Mill" u Čikagu, i, kao što pretpostavljate, mnogi u Njujorku, uključujući "Neir's". Širom zemlje imate poznate mafijaške barove koji su nekada bili veoma popularna mesta.

Šta mislite zašto je Amerika toliko opsednuta kriminalcima i onim što piju?

Nije tajna da je Amerika odavno fascinirana gangsterima, posebno u pop kulturi. Mislim da period od dvadesetih do četrdesetih godina prošlog veka izaziva posebnu nostalgiju kod ljudi — gangsteri, noćni klubovi, džez — koji se zasniva na dobrim koktelima. To se savršeno slaže s obnovljenim interesovanjem u poslednjih 10 do 15 godina ne samo za koktele stare škole, već i za žestoka alkoholna pića koja godinama nisu bila dostupna u Americi. Plus, tu je veliki broj novih, inventivnih koktela. Kao što stručnjak za alkoholna pića Kara Njumen kaže u knjizi, ponovo smo otkrili recepte i sastojke za mnoge koktele, poput "krem de violet", tako da ta pića možemo da iskusimo iz prve ruke a ne samo da čitamo o njima. U isto vreme, barmeni su izmislili kanon za nove klasike. Teško je otpisati decenijama dugu evoluciju kao tek puki prolazni modni hit.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu