​Zašto je zbog Donalda Trampa teže biti Amerikanac u inostranstvu

Nedavno sam putovao na Mauricijus, malu ostrvsku zemlju kod jugoistočne obale Afrike. Zapadno odatle, nasilje i ekstremno siromaštvo prete novostečenoj političkoj stabilnosti Madagaskara. Na sever, nivo mora u porastu guta arhipelag od 115 ostrva na Sejšelima. Na kopnu, Južna Afrika se suočava sa mogućom ekonomskom krizom i pobunom predvođenom studentima. Haos, korupcija, bolest, siromaštvo, etnički sukobi gde god se okrenete, ali ljudi na Mauricijusu žele samo da pričaju o istoj stvari o kojoj žele da pričaju i svi drugi: o Donaldu Trampu.

"Donald Tramp je jedan veliki zlikovac", kaže Abdelino Boraks, koji se predstavlja kao jedini "hip-hop berberin" na Mauricijusu. Abdelino mi štucuje bradu u tamarinskoj filijali Gentleman's Emporiuma dok naširoko raspravljamo o američkoj rep sceni, ali razgovor odjednom postaje neugodan.

"Šta on želi? Da nas sve potrpa u zatvor?" Abdelino, jedan od preko 200.000 Muslimana na ovom ostrvu, govori o nedavnom, medijski naširoko pokrivenom Trampovom predlogu da se svim Muslimanima zabrani ulazak u Sjedinjene Države.

Malo je razloga za nekoga ko živi u ovom delu sveta da detaljno prati američku politiku. Nikad nijedan američki predsednik još nije kročio nogom na tlo Mauricijusa dok je bio u službi. Većina ovdašnjih ljudi ne bi umela da objasni razliku između republikanca i demokrate. Ali mnogi su čuli za zlikovca po imenu Donald.

Imali smo dobar neprekinuti niz. Jedno vreme smo mi Amerikanci mogli relativno slobodno da putujemo u inostranstvo, a da ne moramo da lažemo odakle smo iz straha da će nas popljuvati, kao što se mnogima desilo tokom godina vladavine Džordža Buša mlađeg. Za to je u velikoj meri zaslužna planetarna popularnost predsednika Baraka Obame. U Indoneziji sitna dečica kliču: "O-Ba-Ma!" čim čuju da ste Amerikanac. Jarki murali reči "NADA" u duginim bojama i "Da, ti to možeš!" ukrašavaju afrički kontinent na svakom koraku. Amerikanci su zato i dalje predmet podsmeha, ne veruje im se i doživljavaju se kao groteskno debeli — ali pre Trampovog neočekivanog uspona u anketama, u svetu nije bila baš tolika sramota biti državljanin Sjedinjenih Američkih Država.

"Neprijatno mi je", kaže Nardin Sarkis, student na razmeni sa kalifornijskog Univerziteta Santa Barbara u Parizu. "Stalno moram da se ograđujem od Trampa izjavama kao što su: 'Ali ja sam iz Kalifornije'. Ili ja sam 'Amerikanka prve generacije'."

Teško je pronaći globalnu zajednicu toliko ujedinjenu oko bilo kog mišljenja, dobrog ili lošeg. Ali baš svi mrze Trampa. Britanski i francuski premijer javno su osudili Trampov predlog zabrane ulaska Muslimanima, peticija da Tramp ne bude dobrodošao u Velikoj Britaniji dobila je više od 500.000 potpisa, a kolumnisti širom sveta — baš kao i njihove američke kolege — kritikovale su Trampa mesecima. Dž, K. Rouling je napisala slavan tvit koji glasi: "Tramp je gori od Voldemorta." U Francuskoj su mediji uporedili Trampa sa Marin Le Pen, harizmatičnom liderkom ultradesničarskog Nacionalnog fronta.

Ali čak se i Nacionalni front, koji je u nekim pogledima ekstremniji u stavu prema imigraciji od Trampa (Le Pen je tražila zabranu sve imigracije — i legalne, i ilegalne), distancirao od nakaznog Amerikanca.

A što se tiče toga da li je ovaj takozvani "fenomen Tramp" naškodio imidžu Amerike u svetu, ako ne računamo pokoje lično iskustvo, još je rano reći.

"Pre bih ga nazvala neugodnošću nego bilo čim drugim… poput gljivica ili vaginalne infekcije", opisala ga je jedna američka turistkinja u briselskom hotelu tražeći da ostane anonimna kako je ne bi proglasili doživotnim nosiocem seksualno prenosivih bolesti.

Dok mnogi Trampa doživljavaju kao klovnovsku figuru sa narandžastom kožom i kosom kao u lutke, ljudi su sve zabrinutiji da bi njegova kandidatura mogla da predstavlja legitimnu opasnost. "Kao Amerikancima nešto nam u stomaku govori da Sjedinjene Države neće dozvoliti da se to desi", kaže Sarkis. "Ali ljudi u inostranstvu znaju da on vodi u anketama za republikanske kandidate i odmah vide kako ga podržava veliki broj Amerikanaca, što znači da je ozbiljan kandidat."

Kajla Hamidi, apsolventkinja političkih nauka na Univerzitetu u Parizu, ne slaže se sa tim. "Ako bilo ko pomene mogućnost da Tramp postane predsednik, to je uvek neka vrsta katastrofičarskog scenarija; nešto što je zapravo suviše nezamislivo da bi stvarno moglo da se desi."

"Fenomen Donald Tramp" stvorio je globalno društvo komentatora koji pokušavaju da pronađu odgovor na jedno pitanje koje kao da ne prestaje da se postavlja svuda: Zašto, kog vraga, i dalje pričamo o tom čoveku? Ali nesumnjivo je da i dalje pričamo o njemu, a sveprisutnost njegove poruke stvorila je posledice koje ni on sam nije mogao da predvidi.

Rabi Bakarat, profesor medijskih studija na Američkom univerzitetu u Bejrutu, kaže da je u arapskom svetu medijsko izveštavanje o Trampu bilo "iscrpno i u velikoj većini slučajeva alarmantno". U Al-Hajatu, vodećem pan-arapskom listu, kolumnista Daud Al-Širjan tvrdi da je Tramp postigao svoj cilj, a to je da ponovo uspostavi temelje mržnje za koju su "mnogi verovali da je prestala da postoji".

"Trampovi komentari su omogućili medijima koje sponzoriše vlada da pređu u ofanzivu", kaže Bakarat, govoreći o medijima kao što su Al Hajat i Al Aribija, oba u saudijskom vlasništvu. "Praktično čujete ljude kako govore: 'Mi nismo odgovorni za sve te terorističke gluposti. Evo i Amerikanci imaju slične probleme. Imate kandidata kao što je Tramp, koji podržava njihov sopstveni oblik ekstremizma.'"

I u tome leži koren problema sa Trampovim "govorom mržnje". Za jedne je to samo još jedna politička predstava, a drugi to doživljavaju kao nešto štetno, pa čak i lično. Mnogi Muslimani koji žive u inostranstvu, poput Abdelina, i dalje veruju je ophođenje prema Muslimanima u Sjedinjenim Državama uglavnom pristojno, o čemu može da posvedoči veliki broj njih koji trenutno živi u toj zemlji (procene se kreću od 3 do 8 miliona).

Bakarat i drugi u arapskom svetu veruju da će, uprkos Trampovom globalnom uticaju i zemljotresnom nastupu, njegove reči ostati bez prave snage ukoliko ne dobije izbore.

"Šteta je samo trenutna", kaže Bakarat. "Ili se makar nadamo."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu