​Zašto ljudi vutrom leče depresiju

Pušenje trave da biste bili manje depresivni dobro je poznat fenomen — ali da li to zapravo radi?

Tipični duvač je veseo baja. Lice Kijanua Rivsa pokazuje istu smirenost bilo da otkriva da zna kung fu ili saznaje da je Morfeus otet. Vrhunac rada, najniže spuštanje— oba kod njega izazivaju istu "vidi ti to" emociju. Može li, dakle, neko sa teškim depresivnim poremećajem, koji Klinika Mejo definiše kao "stalni osećaj tuge i gubitka interesovanja", da iskoristi umirujući uticaj trave kako bi se izlečio na svoju ruku?

Kad sam ljudima rekla da pišem tekst o osobama koje depresiju leče vutrom, od svih sam dobila jednoglasno: "Oh da, pa ja to radim". Ili znam neproporcionalno mnogo duvača sa dobrim izgovorom ili u upotrebi smešnih cigareta ima nečega što vašu depresiju čini podnošljivijom.

Kejdi* je postavljena dijagnoza anksioznosti, depresije i ADHD-a — milenijumski het trik. Ona kaže da puši vutru na društvenim događanjima ili pre nego što se upušta u velike umetničke projekte. "Lakše mi je da se udubim u neku aktivnost ili prepustim mislima koje nisu anksiozne", kaže ona, "ali morate već imati nešto od čega ćete poći, inače ćete samo završiti negde super daleko vozeći se vozom anksioznosti."

"Ljudi zaista leče depresiju kanabisom", kaže Feliša Karbadžal iz My Health Freedom , grupe zagovarača medicinske marihuane iz Kalifornije. "Nove sorte nekanabinoidnog terpena zasnovanog na kanabisu najnoviji su hit za lečenje simptoma depresije." Terpeni su aromatični molekuli koji stvaraju, između ostalog, mirise limuna, crnog bibera i lavande. Prema članku iz 2013. godine objavljenom u High Times, varijacije u terpenima su ono što svaki sortu trave čine jedinstvenom.

"Mangoi u sebi sadrže mircen, za koji se pokazalo da pomaže kod simptoma depresije", kaže Karbadžal. "Limuni imaju limunin, koji je takođe antidepresant, ali i anksiolitik. Postoje sorte kanabisa koje sadrže oba, uz malu količinu linalula (lavanda), koji takođe ima dejstvo smanjenja stresa. Dakle, ova prirodna razmera, jedinstvena za kanabis, može imati jedinstvene anti-depresivne efekte kad se jednostavno koristi kao aromaterapijski inhalator."

Prikaz iz 2011. godine fitokanabinoidnih terpenoida (terpeni trave osetljivi na svetlo) u Britanskom žurnalu za farmakologiju pokazao je da je limunin koristan u lečenju depresije. Linalul i mircen ispostavili su se još korisnijim u lečenju anksioznosti. Ali anksioznost i depresija često idu ruku pod ruku. SSRI su korisni i za anksoioznost, i za depresiju. Zašto onda ne i trava?

Doktorka Lusi Trup studira kognitivnu neuronauku na Državnom univerzitetu u Koloradu. Ona nije pobornik lečenja depresije kanabisom zato što narušava obradu emocija, posebno empatiju. U studiji koju je sprovela , Trup je otkrila da je marihuana uticala na sposobnost subjekta da protumači i saoseća sa ispoljavanjem negativnih emocija. "Kanabis menja reakciju mozga na emocije. Moglo bi se reći da to nije dobro", kaže Trup, "naročito u situacijama kada od ljudi tražimo da saosećaju."

Međutim, neki ljudi su veoma osećajni i mogli bi da podnesu da ostanu bez malo empatije ako žele normalno da funkcionišu. "Sa druge strane, moglo bi se reći da je to dobro zato što umrtvljuje moguće negativne emocije donekle umanjujući mogućnost uticaja negativnosti na ljude", dodaje Trup. Ako nečija depresija potiče od osećaja nepripadanja, scenarija po principu "niko me ne voli, svi me mrze", vutra bi mogla da bude od koristi.

Džordan* je počela da menja sve vidove svog života: nedavno se razvela i počela da uzgaja kućno bilje, a da puši neko drugo. "Kad sam počela ponovo da pušim, toliko bih se naduvala da ne bih izlazila iz kreveta", kaže ona. "Ali, na kraju sam malo po malo praktično uspela da mikrodoziram samu sebe, kako bih se smirila u društvenim situacijama i da bi mi drugi ljudi oko mene postali podnošljiviji."

Džordan je možda na pravom tragu. Studija iz 2007. godine pokazala je da male doze THC-a mogu da povećaju nivo serotonina kod miševa. Iako nema kliničkog konsenzusa o tome da li mali nivoi serotonina mogu ili ne mogu da izazovu depresiju, većina farmakoloških lekova protiv depresije ( SSRI, iliti selektivni inhibitori preuzimanja serotonina) usredsređuju se na povećanje nivoa serotonina.

Prema toj studiji, male doze THC-a povećale su serotonin, ali su zato velike doze zapravo smanjile njegove nivoe i izazvale pogoršanje simptoma depresije.

"Treba nam više finansiranog istraživanja kako bismo bolje shvatili uticaj kanabisa na emocije", kaže Trup. "U ovom trenutku, na osnovu mog istraživanja, usuđujem se da pretpostavim da kanabis ima potencijal da naruši obradu emocija, tako da bih uzimanje na svoju ruku u medicinske svrhe smatrala u određenoj meri rizičnim."

Drugim rečima, marihuana će uraditi nešto vašim emocijama, ali šta tačno, ne možemo biti sigurni. Da bismo otkrili, verovatno ćemo morati mnogo više da naduvamo još mnogo miševa.

*Imena su izmenjena

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu