Zašto stetoskopi još postoje

Malo koji aparat predstavlja simbol zapadne medicine kao stetoskop. Medicinske škole ih često poklanjaju brucošima, uz beli mantil, za srećan početak studija. U pitanju je prilično isplativa i raznovrsna medicinska alatka - lekarima omogućava da rano otkriju znake zdravstvenih problema a košta samo par stotina dolara.

Takođe je već dva veka stara.

Medicinska tehnologija je tokom prethodnih decenija izuzetno brzo napredovala, ali doktori se ipak drže sprave koja je ušla u upotrebu dok su se u terapiji još koristile pijavice . Te 1816. nije bilo drugih načina da se „zaviri" unutar tela, ali ovih dana imamo neverovatne skenere. Zašto se onda još služimo gumenim cevima iz devetnaestog veka?

„Stvar je u tome što su se ljudi navikli na stetoskope. Preko njih nas identifikuju," kaže Dr Jagat Narula, kardiolog u bolnici Mount Sinai koji zagovara postepeno povlačenje stetoskopa iz upotrebe. „Ljudi su oko takvih stvari dosta osetljivi."

Stetoskop je pre dvesta godina izmislio francuski doktor Rene Teofil Jasant Lenek, kada mu je bilo potrebno novo rešenje da bi čuo otkucaje srca jedne punačke pacijentkinje . Setio se prizora dece koja u igri šalju jedna drugom poruke tako što osluškuju sa jedne strane daske a grebu sa druge (verzija gluvih telefona iz 19. veka). Došao je na ideju za aparat čiji bi se jedan kraj prislonio na telo pacijenta a drugi na uvo lekara da bi se pojačali zvuci koji dopiru iz grudnog koša.

Ali postavljenje dijagnoze putem osluškivanja zvuka koji telo proizvodi – metod poznat kao auskutacija – potiče još iz drevnih vremena. Nekada bi doktori prosto prionuli uhom za leđa, grudi, ili stomak pacijenta i oslušnuli u potrazi za grgoljanjem, šištanjem, i lupanjem srca. Stetoskop je samo unapredio ovaj proces.

„Tada nije bilo načina da se ispita grudni koš," objašnjava Narula. „Osluškivanjem su mogli indirektno to da obave."

Štaviše, reč „stetoskop" potiče od starogrčkih izraza za "gledanje" i „grudi". Dosta dugo je ovaj uređaj bio prvi i najvažniji korak ka dijagnozi. Postepeno se razvila tehnologija koja omogućava da se zaista pogleda unutar tela: od rendgen aparata ( 1895.) preko elektrokardiograma ( 1902.) do ultrazvuka iz pedesetih godina i magnetne rezonance iz sedamdesetih.

Svi ovi novi mehanizmi jesu unapredili sposobnost doktora da postave dijagnozu, ali bili su previše skupi i komplikovani da bi se koristili na prvom koraku. Kad pacijent uđe u ordinaciju i požali se da teško diše, doktor ga ne šalje na skener pre rutinskog pregleda.

„Putem magnetne rezonance dobija se tako detaljan uvid u stanje srca da ne biste poverovali. Malo toga promiče MRI skeneru," kaže Dr Zekari Goldberger, kardiolog i predavač na Univerzitetu Vašington specijalizovan za elektrokardiografiju i dijagnostiku srca. „Sa druge strane, kad vam pacijent kaže da ga nešto probada u grudima, oslušnuti stetoskopom može biti od velike pomoći."

Postepeno nove tehnologije počinju da konkurišu stetoskopu. Ručni aparati za ultrazvuk sve su kompaktniji, moćniji, i lakši za upotrebu, pa tako obučen lekar može da zaviri u grudni koš umesto da samo osluškuje. Kardiolog obično prvo posluša, a zatim uputi pacijenta na EKG u slučaju da čuje nešto sumnjivo. Ručni ultrazvuk, tvrdi Narula, bitno skraćuje taj proces.

„Vrlo je mali broj problema koji se ultrazvukom ne mogu otkriti," kaže on. „Priručni aparati za ultrazvuk može da uhvati mnogo toga što bi pri standardnom pregledu promaklo, pa pacijent ne bi ni otišao da mu se uradi neophodan EKG."

Brojni su razlozi zbog kojih ultrazvuk još nije potisnuo stetoskop, i nisu svi vezani za otpor promenama. Pre svega, Narula kaže da ovi aparati koštaju između pet i deset hiljada dolara (dok stetoskop ide tek do 200 dolara). Takođe nisu dovoljno rafinirani, tvrdi Dr Valentin Fuster, glavni kardiolog Mount Sinai bolnice i urednik zvaničnog žurnala Udruženja kardiologa Amerike. U nedavnom uvodniku, naveo je šest slučajeva koji su se odigrali za samo 48 sati u njegovoj klinici, u kojima je stetoskop uhvatio problem koji bi ultrazvuk propustio.

„Tvrdnje da je stetoskop mrtav su potpuno netačne. Štaviše, uz digitalna unapređenja , stetoskop je življi nego ikad ranije," piše Fuster i ističe da je za nove dijagnostičke aparate potrebna dugotrajna obuka, te da mnogi doktori niti znaju kako da ih primene niti imaju pristup njima. Navodi primer rada u inostranstvu, mada je mani prvo pao na pamet postapokaliptični scenario. U oba slučaja, doktor mora da zna kako da postavi dijagnozu bez digitalnih pomagala.

Goldberger takođe ističe da je blizak kontakt koji upotreba stetoskopa zahteva danas retkost, jer je većina doktora preopterećena i u žurbi pa je redak kontakt sa pacijentom.

„Preko stetoskopa, kroz ručni rad, mi ostvarujemo vezu sa pacijentom. To je medicina," smatra Goldberger. „U obuci se mora redovno isticati važnost fizičkog pregleda. Studenti često dobiju svoj prvi stetoskop kad dođu na medicinski fakultet. On nudi nešto više od prostog slušanja otkucaja srca."

Možda nam više nije potreban stetoskop da bismo zavirili u telo, ali doktori ga i dalje žele iz brojnih razloga. I posle 200 godina, nema isplativije ni praktičnije metode za ranu dijagnostiku. Takođe, nije za bacanje ni faktor navike. Mene bi uznemirilo da odem kod doktora a on mi ni ne prisloni hladni metal stetoskopa na grudi.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu