Zašto bi ekstazi mogao da bude opasniji i smrtonosniji za žene

Satima nakon što je uzela ekstazi, jedna tinejdžerka leži bez svesti u bolničkom krevetu u Eseksu, Engleska. Usta su joj razjapljena, umršene cevi za održavanje života su joj obmotane oko vrata. „Neki diler droge na ulici prodaje otrov", saopštava jedan policajac novinarima. „Savetujemo da ga neko prijavi pre nego što još neko završi u bolnici ili umre."

U novembru će biti dvadeset godina otkako je engleska tinejdžerka Lea Bets umrla. Ona je na žurci povodom svog osamnaestog rođendana uzela tabletu od koje je kolabirala i počela da se grči. Provela je pet dana u komi, pre nego što su isključili aparate za održavanje života. Tada se njena slika sa cevima u razjapljenim ustima urezala u umove većine Britanaca. U mesecima nakon svoje smrti, i bukvalno je postala lice sa postera za obrazovanje o štetnosti droge. Njena slika se pojavljivala u novinama, učionicama i na bilbordima, sa natpisom: „Završena stvar – samo jedna pilula ekstazija je odnela Leu Bets". To je i dalje jedan od najčuvenijih slučajeva smrti neke ženske osobe od ekstazija.

Dok je devedesetih godina javnost bila šokirana saznanjem da je lepa devojka iz predgrađa umrla od ekstazija, danas je teško naći pop starletu koja nije pevala o čokanju eksera. Samo ove godine, dogodio se čitav niz smrtnih slučajeva među ženskim osobama koje su uzele ekstazi: jedna devetnaestogodišnjakinja je umrla proslavljajući svoj rođendan na Ekostejdž festivalu u Vašingtonu, jedna osamnaestogodišnjakinja iz Kolorado Springsa je umrla kada je uzela ekstazi pomešan sa opijatima, a jedna škotska tinejdžerka je umrla tokom klabinga na Ibici. 2015. je globalno istraživanje o drogama otkrilo da je tokom godine u bolnici nakon uzimanja MDMA završilo dvostruko više žena nego muškaraca. 23 hiljade uživalaca ekstazija iz 25 različitih zemalja je preko interneta popunilo upitnik, i rezultati su pokazali da je 1,3 odsto žena zatražilo medicinsku pomoć kada su uzele tu drogu, za razliku od samo 0,7 odsto muškaraca. Žene su takođe prijavile više slučajeva problema sa raspoloženjem, sa paranojom i halucinacijama.

Uprkos ovim potencijalnim opasnostima za žene, uticaj ekstazija na različite polove je slabo istražen. Šta više, dvadeset godina nakon smrti Betsove, mi tek počinjemo da otkrivamo kako ekstazi utiče na žene. Istraživanja zasnovana na polu se obavljaju na malom uzorku i, iako ne potvrđuju svi naučnici da postoje razlike u tome kako muškarci i žene reaguju na ovu drogu, postoje dovoljno dobri dokazi da bi mogla da postoji hemijska razlika u načinu na koji muškarci i žene reaguju na nju.

Ekstazi – poznat i kao MDMA, kada je u prahu – menja nam raspoloženje tako što stimuliše lučenje tri neurotransmitera od kojih se osećamo dobro: serotonina, dopamina i noradrenalina. Naše telo nas obično nagradi dopaminom za pozitivne postupke, kao što je vežbanje ili jelo. S druge strane, serotonin održava ravnotežu našeg raspoloženja. Ova droga čini da se osećamo dobro zato što naš mozak odjednom luči sva tri ova neurotransmitera. Na kraju iscrpimo zalihe, i to je onaj trenutak kada dejstvo sutradan prestane, kada plačemo i slušamo Keli Klarkson.

Jedno istraživanje iz 2013, sporovedeno na muškarcima i ženama koji su uzeli ekstazi bar 25 puta, pokazalo je da pad nivoa serotonina više utiče na raspoloženje žena, nego na raspoloženje muškaraca. U izveštaju piše: „Žene koje pored ekstazija uzimaju još neku drogu su podložnije posledicama niskog nivoa serotonina nego muškarci. Kada ekstazi, sam ili u sadejstvu sa drugim drogama, izazove progresivno oštećenje neurona serotonina, žene koje uzimaju ekstazi i druge droge su sklonije kliničkoj depresiji".

Ovakvi rezultati se pojavljuju i kod drugih istraživanja, tokom kojih su naučnici tražili od uživalaca droge da opišu svoja iskustva. 2012, grupa australijskih naučnika je delila letke u Sidneju i Melburnu, dala oglas u časopisu „Bit" i na raznim sajtovima, u kojima su pozivali redovne korisnike ekstazija na razgovor. Među 268 ljudi sa kojima su razgovarali, otkrili su da žene koje koriste ekstazi imaju više problema sa snom i slabije rezultate na testu mentalnog zdravlja. 2002, naučnica Suzan Verhejden je otkrila da žene sredinom naredne nedelje nakon što su za vikend uzele ekstazi imaju viši nivo depresije, a 2000. godine, Matias Lihti je otkrio da žene češće na ekstaziju imaju anksiozne napade i halucinacije.

„Žene jače osećaju psihoaktivne efekte MDMA nego muškarci, i imaju više negativnih nuspojava, kao što su anksioznost, depresija, vrtoglavica ili umrtvljenost", kaže Gilinder Bedi, asistent na katedri za kliničku psihologiju na Univerzitetu Kolumbija. „Rad srca im je takođe ubrzaniji nego kod muškaraca, telesna temperatura im je veća, a s druge strane, krvni pritisak nakon uzimanja MDMA je viši kod muškaraca nego kod žena".

2013, jedna grupa naučnika je dala dozu MDMA 32 dobrovoljaca (u odnosu na njihovu telesnu težinu). Otkrili su da droga ima različit efekat na žene i muškarce. Tokom testa empatije, samo je ženama bilo teže da prepoznaju tužna lica kada su uzele drogu, a ženski subjekti su takođe s mukom prepoznavali zastrašena lica. Muškarci su bili mnogo empatičniji od žena, ali njihova empatija se uvećala samo do nivoa empatije žena iz kontrolne grupe, na kojoj je primenjen placebo efekat, i nisu zaista bile drogirane. Pa sad vi vidite.

Vi, ipak, samo rekreativno uzimate drogu? Pogledajte VICE dokumentarac o posledicama rekreativnog korišćenje sintetičke marihuane "Spajs bojs":

Šta prouzrokuje ove razlike? Postoji čitav niz varijabli koje menjaju našu reakciju na drogu. Faktori kao što je telesna težina, da li uzimamo samo jednu drogu, da li smo pili alkohol, da li nam je vruće, sve to ima uticaja. Naučnici takođe imaju hipotezu da žene možda bolje umeju da prepoznaju emocionalne i fizičke promene kod sebe. Ali ima indikacija da fluktuirajući hormoni ženskog reproduktivnog sistema takođe igraju svoju ulogu. Vaš menstrualni ciklus može da utiče na to kako vas droga radi, kako se skidate s nje, i na mogućnost da zbog MDMA završite u bolnici.

Izmenjen nivo estrogena i progesterona koji se javlja kod žena tokom menstrualnog ciklusa može da utiče na sisteme neurotransmitera kao što je sistem serotonina. Ove godine su naučnici objavili rezultate istraživanja tokom kojeg su davali MDMA mužjacima i ženkama pacova, kao i sterilisanim pacovima oba pola. Otkrili su da droga najjače deluje kod ženki pacova sa netaknutim reproduktivnim sistemom, i izveli zaključak da „povećana osetljivost kod ženki može da se objasni povećanom reaktivnošću sistema serotonina, usled posledica hormona jajnika". Istraživanje je takođe pokazalo da efekti i drugih stimulanata, kao što je kokain, kod žena variraju zbog promena u nivou ženskih hormona tokom mensturalnog ciklusa. Na primer, osetljivije su na amfetamine pred ovulaciju. To nam govori da žene ne samo da na neke droge reaguju drugačije nego muškarci, već možda reaguju različito u zavisnosti od toga da li imaju menstruaciju ili ne.

Na nesreću, ova istraživanja su veoma ograničena. Iako su takva delom i zbog toga što su propisi o istraživanjima na ljudima veoma strogi, na ta takođe utiče tačno ono zbog čega žene možda drugačije reaguju na MDMA: menstruacija. Prema Davidu Ericu, doktoru medicine na post-doktorskim studijama na londonskom Imperijal koledžu, žene često bivaju preskočene prilikom istraživanja molekularnog imidžinga – jedinog načina da se pristupi neurotransmiterskim sistemima u mozgu živog čoveka – iz dva razloga.

Kao prvo, iako žene mogu da se testiraju na trudnoću, izostavljaju ih za svaki slučaj, ako su možda trudne, jer ispitivanje uključuje i radioaktivnost i može da predstavlja „mali rizik" za njihovu nerođenu decu. Kao drugo, postoji mogućnost da izmenjeni nivo hormona iskrivi rezultate. „To istraživanje košta čitavo bogatstvo, pa se broj subjekata svodi na minimum. Ali ako želite da pregledate ženu, morate da dovedete još ljudi, da biste otkrili šta se događa usled njenog menstrualnog ciklusa", kaže on. „Zbog toga se u istraživanjima često ispituju samo muškarci. Nedavno sam pregledao sve rezultate imidžinga o drogama, alokoholu i dopaminskom sistemu, i u istraživanjima je bilo deset puta više muškaraca nego žena".

Njegovo mišljenje potvrđuje i naučni rad neurologa Keli Alot iz 2006. Njen rad je u suštini kompilacija 38 najboljih istraživanja odnosa ekstazija i polova koja su do tada obavljena. U njemu ona piše o tome da je ključni problem nedostatak istraživanja na ženama. „Saznanja stečena ispitivanjem uglavnom muških subjekata su veoma uopštena kada su u pitanju žene. To je problematično, kada se u obzir uzmu farmakokinetičke (način na koji se droga kreće kroz telo) i farmakodinamičke (efekat droge na telo) razlike između muškaraca i žena".

Žene u istraživanjima preskaču zbog toga što naši hormoni izvitopere rezultate. Ali baš zbog toga što nas preskaču u istraživanjima, teško je sa sigurnošću znati da li naši hormoni zaista izvitopere rezultate. To znači da se, ako zaista postoje razlike u tome kako pripadnici različitog pola reaguju na droge, saveti koje nam trenutno daju o uzimanju supstanci zasnivaju na podacima koji se na žene ne odnose u potpunosti.

Ovo je posebno važno kada se osvrnemo na slučaj Lee Bets. Ona je umrla od hiponatremije, stanja koje pogađa uživaoce MDMA, jer si od te droge i ekstremno žedan, ali ona izaziva i lučenje anti-diuretskog hormona (ADH), koji sprečava uriniranje.

Devedesetih se znalo malo o riziku od hiponatremije izazvane ekstazijem, i uživaoci ekstazija su bili ohrabrivani da unose dosta tečnosti. Noći kada je umrla, Betsova je popila više od tri litara vode. Nivo natrijuma u krvi joj je bio ozbiljno nizak, i ćelije su joj bile preplavljene vodom. U roku od nekoliko sati, mozak joj je otekao i fatalno se zgnječio o lobanju. Profesor Džon Henri, stručnjak za toksikologiju, svedočio je tokom istrage o njenoj smrti. Kada se 2005. prisećao ovog nesrećnog slučaja, za BBC je izjavio sledeće: „Onaj prvobitni savet – 'ako si uzeo ekstazi, pij vodu' – to je bio fatalni savet".

Ispostavilo se da se hiponatremija češće javlja kod ženskih nego kod muških uživaoca ekstazija. Šta više, skoro 90 posto slučajeva hiponatremije izazvane MDMA-om prijavljenih kalifornijskom Sistemu za kontrolu otrova u rasponu od pet godina se javilo kod žena. Jedno istraživanje iz 2011. je takođe pokazalo da MDMA može da izazove veliko povećanje ADH hormona kod žena, ali ne i kod muškaraca. A kada su naučnici ispitivali krv rejvera na festivalu Avejkenings u Holandiji, otkrili su da je krv 27,3 posto ispitanih žena bila toliko razređena da su imale blagu hiponatremiju, u poređenju sa samo tri procenata muškaraca. Kažu da je to možda tako zato što estrogen reguliše ADH hormon: „Razlike u apsorpciji MDMA ili osetljivost hipofize na efekte lučenja ADH možda su u vezi sa menstrualnim ciklusom, i mogle bi da objasne pojavu hiponatremije kod nekih žena, nakon doze MDMA koja se ne smatra za preteranu".

Ako postoji potencijalno veći rizik da ženama fizički ili mentalno pozli od MDMA, i ako je taj rizik potencijalno povezan sa fazama našeg menstrualnog ciklusa, to mora da se ispita. Zapravo, ignorišući žene u istraživanjima o drogi, stručnjaci rizikuju da pitanje MDMA ne ostane samo naučno, već i pitanje seksizma.

Do tada, možda bi trebalo da razmišljamo o tome da li će nam zbog mensturacije skidanje biti mnogo gore kada sledeći put čoknemo ekser.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu