Zašto ne treba razvlačiti studiranje

Znam koliko je teško ubaciti se u u studentski mod kada je poslednji ispit koji si dao bio u septembru prošle godine, a dosad je već trebalo da budeš diplomirani "drmr". Nezaposlen, ali sa diplomom. I s punim pravom da sereš po nepravičnom sistemu i kosmosu.

Znam i da ti sve oko tebe govori da ništa nećeš izgubiti živeći u Srbiji kao student još godinu ili dve, te uživati u svim studentskim povlasticama koje postoje. Kao što su na primer… Pa, uglavnom, skup život u velikom gradu. Hajde da se svi mi koji smo ispratili nekoliko mlađih generacija sa fakulteta zapitamo - da li stvarno vredi razvlačiti se u agoniji srpskih univerziteta?

Evo zašto ne.

Dosadno je

Prvo i osnovno. Možda si se, kada si prvi put kročio na faks, i osećao kao Hari Poter pri ulasku u Hogvorts. Ali i on bi se smorio da je tu koliko i ti. Sve si već prošao. Na svakom ispitu bio, znaš cake za sve profesore. Zar ti stvarno više nije dosadno da se iznova i iznova vraćaš na mesto zločina? I to ne mislim hipotetički, to što mi tamo radimo, odnosno ne radimo, stvarno je zločin.

Dugo se nismo videli

Dobro, lepo je što će te kada promoliš njušku na fakultet, pozdraviti svi šankeri iz okolnih kafana i radnici iz pekare. "Pa gde si ti čoveče, nema te godinu dana", pitaju te, a ti nemaš pojma da li ti je drago što su te se uželeli, ili te je sramota što se niste sreli na plaži u Grčkoj nego baš tu. Koliko god ti u sebi ponavljao "i peta godina je za ljude", osetićeš te poglede.

One "ko je sada ovaj što se gura preko reda" od klinaca smarača koji sve polažu redovno, ali i one "aaa, tu ste kolega" od profesora kome si dolijao. Jedna stvar će se ipak promeniti. Na ispit ćeš sada doći prvi, u nadi da ćeš brzo progutati žabu i pobeći, ali otići ćeš poslednji jer vi stariji, "ako ste mogli da čekate godinu dana, sačekaćete još pet, šest sati."

Nema letnjeg semestra

Dok si još bio lenj, ali redovan student u pravom smislu te reči, nije bio greh žrtvovati leto, učauriti se u vrelom betonu velikog grada i učiti dok ne oznojiš guzicu i ispolažeš sve ono što te je mrzelo kada je trebalo. Ali, brate, ovo nam je već šesto leto za redom. U problemu smo. Sada, kada većina naših kolega sa generacije na profilima kači slike sa svojih mlad-sam-kada-ću-ako-ne-sada putovanja, nama izgleda kao da im iz kupaćeg kostima viri diploma.

__________________________________________________________________

Pogledajte i naš dokumentarac "Ludački provod na Ibici" :

__________________________________________________________________

Ispao si iz forme

Nažalost, sve one horor priče "najgore je kad pauziraš na fakultetu" kojima te plaše od malena u ovom slučaju su istinite. To ti je kao kada nastaviš da čitaš knjigu posle par meseci ili podgrevaš sarmu. Nikada neće biti isto! Čini ti se "ma to ću lako, učio sam već taj ispit", a realnost je da je tvoj život već dobio dinamiku kretanja između honorarnih poslova, gužve subotom, alkohola i rizli, novih sezona omiljenih serija. I sada, kao, treba da uđeš u čitaonicu i sediš satima u tišini. Ne možeš se posle ozbiljne povrede tek tako vratiti u formu. Prvo, rehabilitacija!

Smaračka tema za razgovor manje

Ima razgovora koje nikada više nećeš morati da vodiš od onog trenutka kada pobedonosno sa pesnicom u vazduhu napustiš hol fakulteta. Ali najmiliji će ti biti onaj dan kada više nećeš morati onom liku na koga nabasaš na ulici da objašnjavaš da ti je ostalo dva i po ispita i zašto. Ućutaćeš i one koji te prvo pitaju jesi li završio fakultet pa tek onda "kako si?" A kada im kažeš "diplomirao sam", pa ih još u to ime počastiš pivom, biće i suviše deprimirani da pričaju o svojoj šestoj godini studiranja. Spasen si.

Oslobodićeš se bespotrebnog tereta

Jako dugo nisi pomislio na fakultet. On je toliko duboko pokopan u tvojoj podsvesti da ti život teče kao da tamo nikada nisi ni bio. Sve dok ti jednog jutra krajem maja, jun ne zaurla na uvo i shvatiš šta je to zbog čega već mesecima imaš osećaj da ti nešto pritiska ramena.

Ispiti, jebote!

Da, isti oni koje si u septembru ostavio za oktobar, pa ga prebacio na januar, odložio za februar, a onda taktički odlučio da je najbolje da ti ostane za leto jer "taman ću da ga naštrebam za maksimalnu ocenu". Aha.

Nastavićeš dalje

Ono što čekaš od trenutka kada si proslavio apsolventsko veče pre dve godine. Da skineš blokadu sa 100km/h. Da možeš da kažeš "jebi se, svete!" i napijaš se dve nedelju u kontinuitet,u bez griže savesti. Da možeš da priuštiš sebi kampovanje od mesec dana ovog leta. Da možeš ozbiljno da razmišljaš o tome da li ideš ili ostaješ. Da ti se telefonski razgovori sa roditeljima ne završavaju sa pitanjem koje od početka nameravaju da postave: "Sine, je l' učiš?".

Jer, što meni majka i dan danas govori: "Samo sedni na tu stolicu, ne završava fakultet glava, nego guzica". Zaista, krajnje je vreme da utrne.

Naslovna Foto via Flickr

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu