fenomeni

Da li se grliš nalevo ili nadesno?

Odgovor bi mogao da otkrije neke suštinske stvari o tvom mozgu.

Shayla Love

Ilustracija: Tonic

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na Tonic

Setite se poslednjeg puta kad ste zagrlili nekoga. Da li ste se zagrlili nadesno ili nalevo? Da li vam je glava završila na desnoj ili na levoj strani glave partnera u vašem zagrljaju?

Verovatno se ne sećate, zato što se zagrljaji (obično) dese bez mnogo razmišljanja o njihovoj logistici. Ali ako ste kao i većina ljudi, zagrlili ste se nadesno, osim — osim ! —ukoliko niste imali veoma emotivan zagrljaj.

Nova studija objavljena prošle nedelje pokazala je da kad su ljudi emotivni, neki se prebace sa desnog zagrljaja na levi, što je fenomen koji može da se objasni zvrčkom u našem mozgu: on, naime, nije simetričan.

Mozak je podeljen, što znači da njegove dve strane, desna i leva, obrađuju informacije i proizvode radnje na različite načine. Najpoznatiji primer za ovo je ono kojom rukom pišete, iliti da li ste desnoruki ili levoruki. Kod većine ljudi, desna ruka je dominantna, što odražava da je leva hemisfera mozga specijalizovanija za fine motoričke radnje. (Ne zaboravite da je mozak kontra-lateralan, tako da ono što se dešava na desnoj strani mozga utiče na levu stranu tela i obrnuto.)

“To ne znači da vaša leva ruka ne može ništa da radi”, kaže Đina Grimšo, kognitivna neuronaučnica sa Univerziteta Viktorija u Velingtonu, koja je 25 godina proučavala hemisfersku asimetriju. “Ne svodi se to na sve ili ništa, ali neke funkcije su na neki način optimizovane tako da funkcionišu bolje u jednoj hemisferi nego u drugoj.”

Kad osoba doživi moždani udar na levoj strani mozga, to često utiče na njen govor — ali neće uticati na njega ako doživi moždani udar na desnoj strani. Sedište koje ljudi radije odaberu u bioskopu uglavnom će biti na desnoj strani, ali kad biraju stolicu u učionici verovatnije je da će to biti na levoj. Ovo je delom zato što mozak očekuje drugačija iskustva u bioskopu a drugačija u učionici — iskustva koja se optimalno obrađuju na različitim stranama mozga.

Prošli prikazi slučaja pokazali su da su ljudi sa povredom mozga na desnoj hemisferi imali problema da identifikuju emocije na licima, što je dovodilo do generalizacije da mozak obrađuje emocije više u desnoj hemisferi. Istraživači su otkrili da na fotografijama akademika na stranicama njihovih univerzitetskih profila postoje značajne razlike u pravcima u kojima su lica akademika jezika i književnosti okrenuta u odnosu na lica naučnih akademika (jezičari nalevo, naučnici nadesno). Ovo je zato što, autori zaključuju, “akademici iz naučnih sfera žele da poziraju kao neemotivni racionalisti i istaknu svoj desni obraz, dok akademici iz sfere umetnosti žele da izraze svoju emotivnu stranu i poziraju sa istaknutim levim obrazom.”

Nedavna studija pokazala je da kada majke drže svoje bebe, one su sklone tome da to rade na levoj strani kako bi emotivnost i društvena obrada podataka desne strane njihovog mozga bili dominantniji u njihovoj interakciji s drugima. Koautor te studije Jegor Malašičev kaže da su otkrili slična ponašanja koja naginju ulevo i kod na desetine drugih vrsta sisara. “Otkrili smo da novorođenčad prate svoju majku na taj način da je sve vreme drže u vidnom polju levog oka”, kaže on. “Još smo otkrili i da ženke životinja kao što su morževi i slepi miševi drže mladunčad na levoj ruci baš kao i ljudi.”

Iako postoje mnogobrojni dokazi koji ukazuju na to da se emocije pre obrađuju na desnoj strani mozga, i dalje postoje nerazrešene teorije kako se to ispoljava u različitim radnjama koje uključuju emocije.

Jedna hipoteza, zvana Hipoteza desne hemisfere (RHH), tvrdi da se sve emocije obrađuju na desnoj strani mozga, kao što su sugerisali rani slučajevi povreda mozga. Ali konkurentska teorija zvana Hipoteza valence (VH) kaže da se pozitivne emocije obrađuju na desnoj strani a negativne na levoj, na osnovu EEG studija koje su pokazale ovu podelu u moždanoj aktivnosti. Druga nagađanja spekulišu da se emocije koje sadrže prilaženje (sreća, ljubav, bes) obrađuju na desnoj strani, dok se emocije koje sadrže povlačenje (depresija, strah) obrađuju na desnoj strani.

Da bi se pozabavili ovim teorijama direktno, istraživači su morali uporno da traže ponašanja ljudi na koja utiču i pozitivne i negativne emocije i vide kako bi ona mogla da se menjaju. I čemu su se sada okrenuli? Zagrljaju.

“Zanimljiva stvar u vezi sa zagrljajima je da emotivno oni mogu da budu veoma različiti”, kaže kognitivni neuronaučnik Džulijan Pekhajzer, koautor nove studije o zagrljaju. “Oni mogu da se dese u raznim situacijama. Za nešto kao što su poljupci, teoretski je moguće da budu u negativnom emotivnom stanju, ali da budemo iskreni, to se dešava veoma retko.” Pekhajzer i njegova grupa proučili su više od 2.500 zagrljaja prilikom rastanaka i dočekivanja putnika na jednom velikom nemačkom aerodromu. Pretpostavili su da je, kada osoba odlazi, veća verovatnoća da dožive negativna osećanja, zbog samog opraštanja ili zbog straha od letenja.

Kad su se ljudi grlili prilikom dolaska, tim je pretpostavio da su ti zagrljaji pozitivni, pa su posmatrali međunarodne dolaske u nadi da će videti grljenje ljudi koji stižu iz velikih daljina, jer su potencijalno veće šanse da su bili duže odsutni. Uporedili su te zagrljaje sa Jutjub video snimcima ljudi koji su stavljali sebi poveze na oči u javnosti a potom su ih grlili nepoznati ljudi u prolazu.

Sve u svemu, pronašli su jaku sklonost desnim zagrljajima. Kad su uporedili zagrljaje sa dolazaka i polazaka na aerodromu, nisu pronašli nikakvu razliku. Ali, postojala je značajna razlika između emocionalnih zagrljaja na aerodromu i neutralnih zagrljaja. Kad su ljudi grlili nepoznate osobe, grlili su ih na desnoj strani u gotovo 92 odsto slučajeva, u poređenju sa 83 odsto slučajeva kad se radilo o emocionalnim zagrljajima. Ono što ovo govori, kaže Pekhajzer, jeste da je desna strana vašeg mozga — koja više učestvuje u emocijama —imala veći uticaj na emotivne zagrljaje i preusmeravala ljude nalevo umesto nadesno.

“Svi razmišljaju o tome šta osećaju kao individue, ali se ispostavlja da mnogi ljudi zapravo rade istu stvar, mnogo više nego što bi moglo da se predvidi na osnovu slučaja”, kaže Sebastijan Oklenberg, stariji autor studije. “Vaš mozak to na neki način kontroliše. Dok god aktivno ne intervenišete, to može da se desi na taj način.”

Kad su ovaj eksperiment preselili u laboratoriju, posmatrali su ljude kako grle lutke iz izloga, nakon što bi saslušali kratke emotivne priče. Ponovo, otkrili su da su se ljudi grlili nadesno, ali je taj broj bio značajno manji kad bi ljudi saslušali emotivnu priču pre samog zagrljaja — bilo da je ona bila vesela ili tužna.

Ali nije sve u emocijama, što se ogleda u činjenici da se više od 80 odsto ljudi koje su posmatrali i dalje grlilo nadesno, čak i prilikom dolazaka i odlazaka na aerodromu. Pekhajzer misli da bi za to moglo da postoji par objašnjenja. Prvo su morali da pretpostave emotivna stanja ljudi koji su se grlili na aerodromima, jer je “možda bilo mnogo neutralnih zagrljaja na aerodromu za koja prosto nismo znali", kaže on. Takođe, emocije su samo jedna promenljiva koja kontroliše način na koji se naše telo grli.

Otkrili su da ako ste desnoruki ili levoruki, to takođe umnogome utiče na zagrljaj, a u većini slučajeva emocije nisu bile dovoljno jake da nadjačaju taj faktor.

Ipak, Pehajzer kaže da njihova studija o zagrljaju nudi dokaz koji govori da Hipoteza o desnoj hemisferi drži vodu, makar u slučaju zagrljaja — svaka emocija, dobra ili loša, bila je preferencijalno obrađena u desnoj strani mozga. Ali Oklenberg kaže da većina istraživača sada misli da bi sve različite teorije mogle na neki način biti istinite. Neke važe za neka ponašanja, druge za neke druga. “Možda postoje konkretna kola gde su oni više samo na desnoj strani, ali druga više zavise od valence ili emocije", kaže on.

Ali šta ako svesno promenite način na koji se grlite? Možete li da potisnete emocije grleći se nadesno, čak i ako želite da se zagrlite nalevo? Podela mozga nam pokazuje da način na koji osećamo emocije ponekad može da utiče na naše ponašanje, ali da li vaše ponašanje može da utiče na vaše emocije?

Postavljam ovo pitanje Đini Grimšo i razglabamo o njemu koristeći primer sa većim emotivnim nabojem – žena koje drže bebe na levoj strani, kako bi im desna hemisfera mozga bila angažovanija. Da li bi držanje bebe umesto toga na desnoj strani moglo da promeni emotivno iskustvo samog držanja bebe?

Grimšo kaže da to do sada nije proučavano, tako da ne može da kaže zasigurno. “Ali kad bismo se odmakli i pozvali se na teoriju, videli bismo da je to uvek dvosmerna ulica”, kaže ona. “Postoji ideja o otelotvorenoj kogniciji – da radnje našeg tela ili uzemljenje našeg tela u ovom svetu utiče na to kako procesuiramo stvari. Ne znam zapravo odgovor na to pitanje, ali mislim da bi teorija sugerisala da to može da promeni emocionalne reakcije i neko bi trebalo da izvrši neku verziju eksperimenta o tome.”

Ali, naravno, taj eksperiment ne bi bio zasnovan na jednoj majci koja jednom drži bebu na desnoj strani, kaže ona. Isto tako, kad je pitam šta bi trebalo da zaključim kad me neko zagrli nadesno a ja sam u zagrljaj ušla želeći da se zagrlim nalevo (ono, u fazonu: zar onda taj neko nije emocionalan isto koliko i ja?), ona mi kaže da ne postoji “zagrljaj koji će otkriti nečija osećanja”.

“Ovo je zapravo samo zaista zanimljiv način da se prouči mozak uopšte“, kaže ona. "Ali ne želite to da iskoristite kako biste izvlačili zaključak o ponašanju neke konkretne osobe. Svako ponašanje u datom trenutku u vremenu je stotine procesa koji rade u sadejstvu, a neki od njih su samo čist slučaj. A neki od tih će biti samo pitanje asimetrije nečijeg motornog sistema koji nema nikakve veze sa njegovim emotivnim stanjem.”

Razlog zbog kog naučnici proučavaju podeljenost mozga i ponašanje u velikim grupama, kao što su 2.500 ljudi na aerodromu, jeste upravo zato što je teško izvući zaključak o emocionalnim stanjima i ponašanjima jedne osobe. Svako istraživanje majki koje drže bebe na različitim stranama zahtevalo bi proučavanje mnogo majki, tokom jednog dugog vremenskog perioda

Ako želite da pratite pravac zagrljaja prijatelja u vaših narednih 100 zagrljaja i uporedite te zagrljaje sa stotinama vaših zagrljaja sa nekim drugim ljudima — to bi moglo da dovede do nekih korisnih podataka o njihovim emocijama dok vas grle. Ali možda bi bilo lepše da se samo ljudski izgrlite, nevezano za to na kojoj strani to činite.

Lede image:

Show more
More From Vice
 
Accelerated Mobile Page by Relay Media.
See standard version.