Reklame

Kako da vam Instagram ne upropasti letovanje

Opsesivno fotografisanje svega i svačega, potreba da se poredimo sa svim drugima, strah od propuštanja zabave… kako uopšte uživati u letu?

|
jul 23 2018, 8:50am

Eva Rouz (21) je ukupno tri puta išla na letovanje sa drugaricama – ali nijednom od te tri prilike nije uspela da se opusti. Znala je da stalno odnekud vreba neka kamera, čiji će se snimci potom deliti preko društvenih mreža. Nesigurna u svoj telesni izgled, nametnula je sebi pritisak i čak osećaj krivice.

„Pri put smo otišle u Tursku kada mi je bilo 16 godina a i nosila sam broj 16, mada bliže 18“, priča ova studentkinja Univerziteta u Birmingemu. „Trudila sam se da na slikama budem negde u pozadini, bar delimično van kadra. Nisam smela da nosim majice na bretele, uvek bih se za plažu ogrnula nekakvom groznom maramom za slučaj a me neko slika. Danas kad pogledam te fotografije, ne prođe mi koz glavu „Baš smo se divno provele“; setim se samo koliko mi je sve vreme bilo neprijatno.

Kako milenijalsima tako i pripadnicima Generacije Z, društvene mreže su bitan deo svako letovanja. Eva se seća da su do određenih lokacija odlazile isključivo kako bi se slikale za Instagram. Jednom prilikom su dvadeset minuta pozirale za grupnu fotografiju, a onda ležale svaka na svom krevetu i ćutke kačile istu svaka na svoj nalog.

Reklame

Nekoliko sati posle našeg razgovora, Eva Rouz otputovaće u Amsterdam. Danas nosi konfekcijski broj 12, a društvene mreže ne koristi. Očekuje prijatan put. „Neuporedivo sam srećnija od kako sam ugasila naloge na Instagramu, Fejsbuku, i Snepčetu“, kaže ona. „Umesto da pravim selfi, sad obično sednem da pročitam knjigu. Kad fotografišem nešto, to je da bih obeležila trenutak za sebe, ne da bih ga kreirala za post na društvenim mrežama.“

Suzan Zontag je pre još 40 godina kritikovala opsesivnu potrebu turističke fotografije, pišući o zavisnosti od „škljocanja kao potvrde realnosti i unapređenja iskustva“. Ali koliko je ona mogla da predvidi neraskidivu vezu između društvenih mreža i današnjih „zavisnika od škljocanja“? Instagram se sa razlogom navodi kao najštetnija platforma za duševno zdravlje mladih ljudi.

Nedostatak sna i samopoštovanja, FOMO fenomen, anksioznost i depresija samo su neki od problema sa kojima se suočava klinički psiholog Dr Fil Luri iz CAMHS. Kod mladih osoba rođenih na internetu, beleži se patološko ponašanje putem društvenih mreža. Dr. Luri opisuje negativnu povratu spregu u kojoj se validacija iskusi putem lajkova, a zatim nezdravo često traži novim postovima. „Ako drugi ne znaju da ti uživaš, nećeš biti sposobna da uživaš.“

Hana (24) iz Londona se takođe distancirala od društvenih mreža kada je shvatila da su joj kvalitetna životna iskustva postala uslovljena onlajn validacijom. Danas smatra da je ipak bitnije uživati u trenutku stvarnosti. „Nekad sam mislila da događaj sa odmora prosto nije autentičan ako ga ne snimim kako treba, ne okačim ga na internet, i ne dobijem pozitivne komentare“, kaže ona. „Danas delim tek ponešto, većinu slika zadržavam za sebe.”

Reklame

Ipak, Luri smatra da je nerealno očekivati da se ljudi odreknu principa deljenja iskustava do kog se došlo društvenom evolucijom. „Moramo da prihvatimo da mladi žele da sve znaju o svemu i zato se ne odvajaju od telefona,” objašnjava on.

Savetnica Katerina Georgiju se slaže sa ovim stavom. Oboje stručnjaka predlažu da ljudi samo prilagode stepen do kog im onlajn element života zadire u stvarni tokom letovanja.

Evo nekoliko saveta za spas od pritiska koji nam društvene mreže nameću.

Da li ti vam društvene mreže kontrolišu život?
Sasvim je OK snimati svet oko sebe, ali raditi to opsesivno znak je zavisnosti koja utiče negativno na san, samopoštovanje, identitet, i vodi ka anksiozno-depresivnom stanju. Da se ne bi došlo do te tačke, poželjno je preispitati odnos koji gradimo sa društvenim mrežama i vreme koje im posvećujemo.

Georgiju predlaže da se za početak uvede po jedan sat dnevno potpunog isključenja. Ostavi telefon u hotelskoj sobi, na primer. Ovo može da ospori štetne stavove kojih se grčevito držimo.

Luri dodaje: „Možda misliš da će ti se ceo svet srušiti ako ne budeš onlajn u svakom trenutku, ali već posle prve probe shvatićeš da se ništa strašno nije desilo, da je OK nakratko izostati. Sledeći put imaj to u vidu kad razmisliš šta bi moglo da se menja.“

Reklame

Da li vas društvene mreže udaljuju od stvarnog iskustva?
Mesecima si štedela za letovanje, najzad si stigla na plažu, ali sad umesto da se prepustiš osećaju sunca na koži i peska među prstima, ili zvuku talasa koji se lome o obalu, ti gledaš u telefon i brojiš lajkove koje si dobila na poslednjem bikini selfiju. „Kad se dođe do tog nivoa, više nam sam trenutak i nije bitan, bitna nam je samo njegova slika koju ćemo poslati u svet“, kaže Luri.

Svest o vremenu i prostoru koji nas okružuje čini svaki trenutak značajnijim i pomaže da ga bolje zapamtimo. „Kao vežbu za održanje pažnje, zapitaj se da li možeš da nabrojiš pet stvari koje vidiš, četiri stvari koj osećaš, tri koje čuješ, dve koje možeš da omirišeš i jednu koju možeš da okusiš“, objašnjava Luri.

Da li ti je frka da propuštaš nešto zabavno kod kuće dok ovde navodno uživaš?
U kakvoj se god se situaciji našli, ako vidimo ili pročitamo da se neko drugi negde drugde zabavlja, često ćemo pomisliti „Zašto nije meni tako dobro?“ Paranoični strah o propuštanja (FOMO) ume da pokvari svako stvarno iskustvo, ma koliko izuzetno bili. Potreba da se nađemo na bezbroj mesta odjednom je neumoljiva, kaže Lori.

Protiv ovog se treba boriti tako što se čovek priseti da postoji i deo života koji ne spada u „hajlajtse“. Imajmo u vidu da ljudi na društvene mreže mahom kače najbolje moguće trenutke, snimljen iz najboljeg mogućeg ugla, i da stvarnost verovatno i nije tako glamurozna. „Niko ne snima onih 90% sasvim običnog vremena koje provodi ni po čemu izuzetno.“

Poređenje sopstvene stvarnosti sa tuđim slikama
Eva Rouz je gledajući tuđe Instagram slike razvila osećaj krivice. Mislila je da ne zaslužuje da oblači istu vrstu odeće u kojoj su se njene poznanice slikale. Luri navodi da je zabrinjavajuće česta ova pojava koja razara osećaj samopoštovanja.

Reklame

Setimo se ponovo prethodne FOMO stavke i sagledajmo realno način na koji ljudi sebe predstavljaju onlajn, pa će nam biti lakše da normalizujemo sopstvena osećanja. „Većina ljudi ima životnih problema, ma koliko im postovi na Instagramu delovali idilično“, kaže Georgiju.

Luri takođe preporučuje da se ne prate nalozi koji negativno utiču na nas. „Ako nekom zavidimo, nema razloga da ga pratimo na Instagramu. Umesto toga, bolje bi bilo da se zapitamo šta je izvor te zavisti.“

Kako se izboriti sa sajber-uznemiravanjem
Možda je i najmračniji aspekt društvenih mreža talas negativnosti kojom nas drugi korisnici ponekad preplavljuju. Mlade ljude su nasilnici nekada maltretirali samo u školi ili na putu do nje, ali sada je teško izmaći im čak i kad se otputuje na drugu stranu sveta.

„Ako se suočite sa nečijom okrutnošću, imajte u vidu da niste sami“, savetuje Luri. „Požalite se osobi o poverenja, prijavite incident platformi. Nemojte se zavaravati stavom da je ta muka neizbežna samo zato što je česta – ne treba je trpeti.“

Šta činiti kad se prevrši mera?
Gde god se u svetu našli, sasvim je moguće da će vam društvene mreže na neki način upropastiti dan. Ako ne možete sami da se izborite, Georgiju podseća da am pomoć stoji na raspolaganju. Ako ne želite baš terapiju, pozovite neki od brojeva kao što je Childline (0800 1111) ili se obratite mrežama za podršku kao što je TalkLife. Razgovori i saveti su besplatni i poverljivi.

@emilysgoddard

Više na vice