Prajd u Tel Avivu: nestvarni balon slobode

Za svojih skoro trideset godina života nisam videla ovakvu slobodu i tu količinu najrazličitijih ljudi okupljenih oko istih vrednosti na jednom mestu, kao tokom proslave Prajda u Tel Avivu. Radosno, šareno, nadmoćno, zastrašujuće, ali za mene istovremeno i na momente potresno. Iako sam znala šta me čeka, ništa nije moglo da me pripremi na taj prizor i taj osećaj.

Sa više od 200 hiljada lokalnih i stranih posetilaca, među kojima je, prema procenama oko 35 hiljada turista, telavivski Prajd je najveći na Bliskom istoku i jedinstven na mnogo načina. Ako populaciju grada čini oko 420 hiljada ljudi, to znači da gotovo polovina njih dolazi da slavi slobodu i jednakost. Inače, ovo je jedan od retkih, ako ne i jedni Prajd koji u potpunosti finansiraju gradske vlasti.

Mladi, stari, gej, lezbejke, strejt ljudi, trans žene i muškarci, gender benders, parovi sa decom, meštani, turisti, svi mogući oblici tela, različite boje kože, nacionalnosti, religije - za sve je bilo mesta, svi su bili jednaki, svi su bili (za)jedno, ali i istovremeno i potpuno posebni i različiti. Međutim, Prajd u Tel Avivu nije samo jedna velika žurka koja se slavi po celom gradu i daleko je više politički nego što sam očekivala.

Ovogodišnja tema je bila "Žene za promenu", naglašavajući ulogu i položaj žena u LGBTQI zajednici.

- Dragi prijatelji, marširamo već godinama, i nastavićemo da marširamo u potrazi za jednakošću. Nastavićemo da hodamo ulicama Tel Aviva sa nadom da će se pluralizam, tolerantnost i liberalnost ovog grada proširiti kroz celu zemlju, Bliski Istok i čitav svet - izjavio je Ron Huldai, gradonačelnik Tel Aviva uoči početka šetnje.

Okupljanje za samu šetnju počelo je oko 10 ujutru u Mejer Parku, gde se nalazi i LGBT društveni centar. Mogli su da se vide transparenti i štandovi brojnih LGBT i ljudskopravaških organizacija kako iz Izraela tako i iz ostataka sveta - od aktivista koji se bore protiv prisilnog obrezivanja beba, pa do onih iz Rusije.

Kolona, ili bolje rečeno reka ljudi, prošla je kroz ulice grada, a zatim se nastavila duž ogromne plaže - uz muziku i kamione sa igračima, dreg kraljicama ali i najstarijim aktivistkinjama na samom čelu kolone. Slavni glumci i ovogošnji ambasadori telavivskog prajda Lea DeLaria i Alan Kaming su pored mega seksi densera đuskali sa masom, prskali pištoljima na vodu, srdačno se pozdravljali sa svima i delili autograme, čak i na brushalterima.

Parada se završila u Čarls Klor Parku pored mora, gde su na velikoj bini sve do sumraka nastupe imali brojni muzičari i didžejevi, pred publikom deset puta većom od one na recimo, EXIT-ovom Main Stage-u. Između nastupa, pozivali su na mir na Bliskom istoku, kao i na solidarnost sa LGBT ljudima širom sveta koji još uvek trpe nasilje i represiju u svojim zeljama.

Manuel, mladić iz Jeruslima, koji je inače strejt, kaže da je došao na Prajd da bi se zabavio i zajedno sa svojim prijateljima slavio slobodu za sve.

Nešto slično rekle su i dve mlade devojke iz Tel Aviva - jedna je strejt, a druga bi - došle su zbog borbe za jednakost, ali i zbog fenomenalne zabave.

Nur, mlada instruktorka plesa iz koju smo sreli na povratku do grada, kaže da je odlazak na Prajd neka vrsta tradicije i da su je roditelji još kao malu dovodili da se zajedno zabavljaju. I danas dolazi sa strejt i gej prijateljima.

Prajd se, naravno, slavio tokom cele Nedelje ponosa, kroz gomilu kulturno umetničkih, sportskih i zabavnih događaja, tribina, filmova, mjuzikla, dreg šouova, koncerata i žurki na različitim lokacijma.

Dok je masa još uvek prolazila kroz grad, sa jednog krova je razvijen transparent sa natpisom "PINKWASHING" i simbolično pušteno crevo sa vodom koja je prskala okupljene. Jedna struja aktivista telavivski Prajd posmatra kao pozitivnu promociju Izraela kao oaze ljudskih prava, kako bi se skrenula pažnja sa sukoba sa Palestincima.

Neverovatna je činjenica da je na samo pedesetak kilometara od "gej prestonice sveta" homoseksualnost ilegalna. Čak i onim oblastima gde nije, na Zapadnoj obali, ljudska prava LGBT osoba su i u ovoj oblasti i još uvek velika tabu tema i ne postoji gotovo nikakva zaštita od nasilja i diskriminacije. Usled represije, maltretiranja i ucenjivanja, mnogi palestinski gejevi su iz straha za život prinuđeni da beže u Izrael, iako su u ovoj zemlji zbog sukoba, po mnogim svedočenjima tretirani kao bezbednosna pretnja i prinuđeni da žive u kućnom pritvoru, a neki čak budu i deportovani. Čak i u Jerusalimu i ostatku Izraela, položaj LGBT osoba je daleko drugačiji i teži nego u telavivskoj gej oazi.

Za razliku od Jerusalima, Tel Aviv je izrazito sekularan, kosmopolitski grad, nešto između Soluna i Berlina na sterodima, poznat kao non stop party city. Prajd, zajedno sa beskrajnom gomilom pratećih dešavanja, održava se od 1997. godine.

Mnogi kažu da je Tel Aviv vrsta balona unutar koga postoji siguran prostor, gde svako može da bude ono što jeste, bez straha za svoju bezbednost. Tokom Prajda, za trenutak sam zaplakala, jer nkada nisam videla i osetila takvu bezbrižnost, međusobno poštovanje i slobodu. Znam da ovako nešto ni približno nije moguće u Srbiji, gde hiljade naoružanih policajaca čuva stotinak ljudi na Paradi ponosa i gde ne možeš ni da sanjaš da ideš ulicom i držiš svog istopolnog partnera ili partnerku za ruku, bez straha da će te neko umlatiti.

Pogledajte ostale fotografije sa Prajda u Tel Avivu