Pričali samo sa agentom koji je uspeo da proda kuću iz filma 'Kad jaganjci utihnu'

Malo pošto je dobio ulogu Džejmsa “Bafalo Bila” Gamba, uvoznika moljaca i serijskog ubice u filmu Kad jaganjci utihnu, glumac Ted Levin je sa skautima za lokaciju snimanja razmatrao gde bi njegov lik mogao da živi. „Sve se snimalo u blizini Pitsburga i tu su mi pokazivali razne kuće”, ispričao je za Chicago Reader malo pre premijere filma, 1991. godine.

„Kažu oni: ,Ova kuća je možda Gambova kuća’“. Ja se mislim, ova kuća mi izgleda baš poznato. Oni će na to: 'Pronašli smo ovaj baš grozan, zaboravljeni grad u blizini rudnika uglja na reci Ohajo.' A ja pitam: „Beler, Ohio"? I oni kažu da jeste. A ja sam odrastao sam u Beleru [i] nisam želeo da se vratim u svoj rodni grad da bih ga predstavio kao neko leglo serijskih ubica."

Na kraju, autori filma su smestili Gamba u kuću u stilu kraljice Ane, 70 milja zapadno od Belera, u Periopolisu, u Pensilavniji. U pitanju je trospratnica, sa imanjem od skoro dva hektara, dovoljno obična da može da prođe kao da je u gradiću u Ohaju. A sada može biti vaša, za nešto više od 298.000 dolara.

Imanje staro 110 godina je sad ponovo na tržištu, samo četiri godine nakon što ga je kupio trenutni vlasnik. Nema doduše bunar ni korpu za losione, ali ima jednu zastrašujuću osobinu: samo jedno kupatilo, uprkos tome što ima četiri spavaće sobe i potkrovlje. (Ne, nije u podrumu, a ni nema ostataka gospođe Lipman.) Kada je kuća prvi put oglašena 2015. godine, njena veza sa filmom koji je dobio pet oskara odvela ju je na drugo mesto među najpopularnijim stavkama na Realtor.com - ali svi ti klikovi su bili izazvani radoznalošću i nisu se pretvorili u konkretno interesovanje.

„Nisam imala puno kupaca. Imala sam puno novinara", kaže Dajen Vilks, RE / MAKS agent, koja je prethodno prodala kuću, za VICE. Vilksovog puta nije zadužena za prodaju kuću - za to su zaslužne Ajlin Alen i Šenon Asad iz Berkšir Hatavj, čijom ljubaznošću smo dobili fotografije za tekst - ali Vilk je ranije imala dosta iskustva u prodaji imanja. „Oglasila sam ga u četvrtak, a porodica i ja smo otišli ​​na odmor. Telefon je odmah počeo da zvoni… ali bilo je to bukvalno preko 100 poziva novinara, ljudi iz Nemačke ili čak iz Brazila. Ljudi bi govorili: ,Video sam to na internetu, kul kuća, palac gore, sretno!“

Tada su vlasnici bili Skot i Barbara Lojd, koji su živeli u kući od 1976. godine, oni su kuću privremeno predali Bufalo Bilu. "[Izviđači lokacije] su želeli kuću u koju su mogli da gledaju od ulaznih vrata sve do kuhinje. Tako je napisana knjiga i bilo je određenih stvari koje su im trebale", kaže Vilk.

"Unajmili su studente da pronađu to što im treba, a ti studenti su bukvalno pokucali na vrata Lojdovih i rekli koga predstavljaju i pitali mogu li da razgledaju. Barbara Lojd se uvek šalila da je to bilo kao kad u cirkusu otvore vrata automobila a krenu da izlaze klovnovi, jer samo su otvorili vrata i gomila njih je nagrnula u kuću“.

Vilk kaže da je bračni par „izbačen“ tokom snimanja, a scenografi su počeli da prerađuju enterijer kako bi sve izgledalo poput prljave, zapuštene jazbine ubice. „Prekrečili su kuhinju u ovu neobičnu zelenu boju i postavili tapete koje su više odgovarale tom vreemenu, a onda su ih uništili tako da izgleda kao da je neko pušio godinama i godinama“, kaže ona.

“Cilj im je bio da kuća izgleda veoma izolovano i kao da je sve zaraslo. Bilo je to neposredno nakon božićnih praznika i pronašli su božićne jelkice koje se nisu prodale. Doneli su ih, složili oko kuće i Skot [Lojd] im je pomogao da smisle kako da jelke postave uspravno, tako da je izgledalo kao da je oko kuće sve obraslo grmljem.”

Unutrašnjost kuće se vidi pri kraju filma, kada agent FBI-a Kleris Starling (Džodi Foster) pokuca na vrata i postavi Gambu nekoliko pitanja o žrtvi ubistva. Ona uđe unutra dok Gamb traži vizitkartu i tada može da se vidi unutrašnjost, mada veštački uneređena - predsoblje, trpezariju i kuhinju. Onda Starlingova vidi mrtvog moljca i shvata da ovaj tip verovatno ima većih problema od neefikasnog sistema arhiviranja.

„Lojdovi su posle kuhinju prekrečili u normalnu boju, jer je bila trulo zelena“, rekao je Vilks. „Ali, ostavili su delić te zelene boje na dovratku vrata od podruma.“ (Iako su sve podrumske scene zalizane losionom snimljene u studiju, postoji pruga koja prolaze sumanuto blizu prednjeg dvorišta kuće. Te šine se takođe vide na snimku.)

Vilks je na kraju uspela da proda kuću za 195.000 dolara, što je bilo znatno niže od prvobitne cene od 300.000 dolara. „Tada, kada smo odredili cenu kuće, nismo znali da li će film uticati na njegovu vrednost“, kaže. „Kraj je prelep, iako malo zabačen, i kuća ima samo jedno kupatilo. Sigurna sam da kad bi ovu kuću premestili negde na primer u Pitsburg, da bi vredela milion dolara. To je sjajan dom, sjajna stara dama“.

Kad jaganjci utihnu nije još ni bio stigao u bioskope kada se Levin zakleo da više nikada neće glumiti čoveka poput Bafalo Bila. „Izluđivao sam se sa ovim likom“, rekao je. „Živeo sam sa tim kurvinim sinom.”

A za manje od 300 dolara, sad možete i vi na neki način da živite sa njim.