Ishrana

Jedite čokoladu i kolače ako želite da spasite planetu

Hajde da napravimo idealan obrok koji će spasiti planetu.
30 Novembar 2016, 11:37am
Fotografija: Flick­/USAG-Humphreys

Iako novoizabrani američki predsednik Tramp negira postojanje klimatskih promena, svako ko nije slep i nema ozbiljnih problema sa termoregulacijom, može da primeti da se ova planeta polako pregreva. To je najblaži način da priznamo sebi koliko smo je zapravo već sjebali i da, u pravu ste, verovatno će biti samo gore. A pošto ne možemo prosto da snizimo temperature - osim ako neko ne otkrije kako da sami stvorimo novo Ledeno doba - hajde da vidimo šta možemo da uradimo kako bi barem održali status kvo.

Francuski pravnik i političar iz 18. veka, poznatiji kao "otac modernog kulinarstva", Žan Antelm Brija-Savaren je rekao: "Recite mi šta jedete i ja ću vam reći ko ste". Pa, ako nam ovo isto pitanje postavi moderna nauka, odgovor je – mi smo zagađivači životne sredine. Alavi, sebični zagađivači životne sredine sa dizel motorima.

Neki ljudi bi se zapitali kako to što oni upucaju fazana i pojedu ga uz kilo svinjskih čvaraka utiče na globalno zagrevanje? Kao i uvek, nauka ima odgovor, samo što retko ko daje pet para za to.

Elem, uzgoj, obrada, proizvodnja u fabrikama i transport namirnica su direktno povezani sa sagorevanjem fosilnih goriva što dovodi do efekta staklene bašte i zadržavanja toplote u atmosferi. Naučnici koriste tzv. karbonski otisak kako bi, između ostalog, odredili koliko se ugljen dioksida proizvede pri pripremi 100 grama neke namirnice. Na osnovu toga, moguće je napraviti piramidu ishrane uz pomoć koje možemo da vidimo koliko koja namernica šteti našoj životnoj sredini.

Konslutujući se sa nutriciramidom, vidimo da najveću pretnju po globus predstavljaju meso i mlečni proizvodi. Dakle, ne samo što nas bifteci ubijaju iznutra, počinju da nas napadaju i od spolja. Jer, dok su žive i daju mleko za sva naša laktozna izdrkavanja, krave prde i tako oslobađaju metan koji dodatno zagreva planetu. A kada ih ubijemo da bismo jeli šnicle i slične delikatese, onda je potrebno to meso skladištiti, upakovati i transportovati zajedno sa mlečnim proizvodima. Sa druge strane, voće i povrće su najviše eko-frendli (jabuke i krastavac očigledno ne prde), dok su namirnice od žitarica, poput hleba i paste, negde na sredini po stopi sjebavanja planete.

Fotografija: Flickr/Chris Isherwood

Možda samo treba da jedemo manje mesa, prebacimo se na povrće uz povremeni unos žitarica i tako spasimo sami sebe i čitavu galaksiju. Ali to ipak nije dovoljno, jer ako posmatramo ovako, ne uzimamo u obzir količinu energije koju dobijamo dok jedemo određene namirnice. Moramo da pojedemo mnogo veću količinu zelene salate (otprilike jedan i po šleper) ako želimo da unesemo makar približnu količinu kalorija kao kada nabodemo parče slaninice. A prema jednom istraživanju, "proizvodnja" te količine salate koja bi nutricionistički odgovarala slanini bi dovela do oslobađanja tri puta veće količine štetnih gasova. Da ne pominjemo tek povrće i voće koje uvozimo iz udaljenih zemalja.

Okej, najsmrtonosnija supstanca u 21. veku nije neka sintetička droga koja pretvara ljude u zombije koji glasaju za Marjana Rističevića, već zelena salata, autodestruktivno đubre čijim uzgajanjem uništavamo ozonski omotač i tako štetimo sebi, a i samoj salati?

U novom istraživanju koje je obavio američki Centar za javno zdravstvo i ishranu, Adam Drevnovski sa vašingtonskog Univerziteta je sa kolegama pokušao da proceni koliko se ugljendioksida oslobodi za 100 kalorija različitih namirnica.

I sada se piramida poptuno preokrenula. Torta i čokolada ostavljaju deset puta manji karbonski otisak nego zamrzunuto voće. Obrađivanje 100 kalorija jaja je duplo štetnije nego kada je u pitanju meso.

Fotografija: Flickr/Matt Lemmon

Zbog začepljenja creva koje je usledilo tokom vikenda, jutros sam hteo da imam lagan doručak, pa sam uzeo grčki jogurt i smrznuto voće. Naravno, ogladneo sam posle deset minuta, pa sam morao da uzmem još. Iako sam se možda hranio "zdravo", sve vreme sam sebe i druge ubijao aerobno?

Zaista, ako pogledamo bolje, 50 grama ugljen dioksida proizvede seza hleb od sto kalorija, 59 grama za čokoladu, a 81 gram za kolače. Meso je malo jače – 248 grama, ali zato mleko 351, dok konzervirano voće jebe kevu – 787 grama!

Pa hajde da napravimo idealan obrok koji će spasiti planetu. Doručak – beli hleb sa dva parčeta slanine. Ručak i večera – ponoviti doručak. Za prvu užinu uzmite sto grama čokolade, a za drugu baklavu i princes krofnu. Kasnije ćete videti da bi bilo jednako efikasno da ste petardu nabili sebi direktno u anus, ali nema veze, makar ste planetinu kazaljku sklonili sa crvenog. Možda će neke buduće, pametnije generacije za hiljadu godina steći uslove da se počaste činijom kornfleksa ili potažom od brokolija.

Šalim se. Ne treba ovo da vas ohrabri da do kraja života jedete samo belo brašno, a šećer unosite intravenozno. Postoje brojni dokazi da ćete tako samo zakačiti dijabetes ili će vam srce otići, a svaki čovek je bitan u borbi za očuvanje životne sredine. Sveže povrće koje se uzgaja lokalno je još uvek top ideja, a to što krave prde, jebi ga, istrpećemo.

Hranite se pametno, a možemo smisliti drugačiju ofanizvu za klimu. Za početak, pređemo na hibride, pa sa njima pravac u Mekdrajv.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu