Šta smo sve mogli sa našim prvim mobilnim telefonima

Ovih dana imamo retku priliku da predahnemo od svih dosadnih slika bebi, hrane, i roze neba na Fejsbuku, jer su stari mobilni telefoni napravili jedan veliki comeback. Naime, njuzfidovi su nam postali prenatrpani kabastim robotima sa velikim antenama iz prošlosti jer je sajt koji nudi da se setite svoj prvog telefona zapalio internet. Oduvek smo voleli i onanisali na nostaligiju, ali otkud ovolika pomama i ljubav prema našim prvim telefonima?

Pokušali smo da otkrijemo u redakciji zašto je tu strast prema njima tako lako rasplamsati.

Zvanično prvi mobilni telefon koji je ušao u našu kuću, bio je poklon iz Švajcarske, neka Motorola, koštala je par stotina maraka. Tada su bili retki ljudi koji su u malom gradu imali uopšte mobilni, jer je logika bila – šta će nam to, kad ti je sve na pet do deset minuta, pa i telefon ako ti zatreba. Nije postojala svest o tome da treba i mora da budeš stalno dostupan.

U mojoj generaciji ljudi su prve mobilne telefone dobili u srednjoj, i to je još uvek pomalo bila stvar prestiža. Ja nisam htela da kupim, smaralo me je to robovanje da mama i tata mogu stalno da me zovu i da pitaju kad dolazim kući. Kad sam otišla u Beograd da studiram, morala sam da imam mobilni. To je bio Simens S25. Znam da je imao ograničen broj kontakata i propuštenih poziva, pa sam mogla da vidim recimo samo par poslednjih. To su uglavnom bili moji roditelji, jer sam često zaboravljala da ga ponesem i ceo dan bila napolju otkrivajući Beograd. Odredila bih sebi koliko ću da potrošim na kredit, i toliko uplaćivala mesečno. Ako bih se nalazila sa nekim, cimnula bih ga kad krenem od kuće jednom i kad uđem u bus dvaput. Ne sećam se koliko često sam punila taj mobilni, bilo je vrlo retko. Nedostaju mi ta vremena kad nisam morala da budem stalno dostupna. - Jovana Netković, novinarka

1999. sam dobio telefon u nekoj transakciji sa jednim od mojih najboljih ortaka. On je ulazio u neki biznis sa ćaletom koji mu je telefon kupio da bi uvek bio dostupan, a njemu to nije odgovaralo, pa je poželeo da ima pejdžer. Ja sam, želeći da pratim trendove uzeo od njega taj fon, a dao mu u zamenu pejdžer, a mlađi čitaoci nek guglaju šta je tačno pejdžer. Fakat je da mi u tom trenutku telefon nije bio neohodan, ali kao svaki dečak, želeo sam novu igračku.

Motorola d160 sa antenom koja se izvlačila, i koja je bila ogromna i ličila je na čamac i imala je grozne gumene tamnosive dugmiće, i sad kad razmislim, i nije bila neka igračka jer taj telefon nije imao ni sat u svom softveru, pa tako nije mogao ni da služi ni kao budilnik. Ni igrice nije bilo, a ekran je bio monohromatski, zeleni.

Služio mi je kao telefon, a tada, krajem XX veka, poruke su besplatne u okviru iste mreže, pa sam sa nekoliko ortaka koji su imali telefone komunicirao na način koji je vrlo sličan sadašnjoj komunikaciji preko vibera, samo bez besmislenih viber grupa i emotikona. Mislim da bi mi sada teško bilo da se vratim u vreme glupih telefona, samo zbog interneta. Došlo je takvo vreme, da nam je internet neophodan ceo dan, i jednostavno smo se navikli da se sva pamet ovog sveta nalazi u prednjem džepu od farmerki. - Nikola Momčilović, reditelj

Prvi telefon sam dobio kad sam postao tinejdžer. Bilo mi je zabranjeno do trinaeste godine da dobijem ili kupim telefon. Tako da sam dobio za rođendan Sony Ericsson T316, jedan od prvih telefona sa ekranom u boji. Najviše sam ga koristio za poruke i pozive ali se sećam da je imao i neku primitivnu verziju Tony Hawk Pro Skater igrice za mobilni.

Najzanimljivije mi je bilo dopisivanje zato što pre mobilnog telefona nikada nisam koristio tako nešto, nisam ni imao na čemu, ako ne računamo fizička pisma.

Drago mi je što napreduju telefoni kao i sve drugo sto se tiče tehnologije. - Vuk Palvestra, montažer

Ne sećam se kad sam tačno dobila ovaj telefon, ali znam da nije ceo grad bio pokriven mrežom već ju je bilo samo na određenim mestima. Telefon je bio ogroman i kupila sam posebnu torbicu za njega. Glavna zanimacija je bilo takozvano "cimanje" celog imenika pred spavanje. Posvećivala sam ogromnu pažnju melodiji koju sam menjala na nedelju dana. Lakom za nokte sam ga prefarbala da bi imao šljokice. Malo mi nedostaje situacija u kojoj slučajno zaboravim telefon kod kuće, jer je to danas nemoguće da se desi. - Iva Parađanin, novinarka

Bio sam sedmi razred osnovne kada mi je baba (valjda za rođendan) poklonila Siemens M55. Ili mi je poklonila neke evre, a ja otišao da ga kupim. Svi u porodici su imali Nokiju, a kako sam se ložio da sam neki buntovnik, morao sam da se razlikujem, pa sam uzeo Siemens, što je možda najveća glupost koju sam uradio pri nekoj kupovini. Znam da je imao dodatnu kamericu koja je morala da se zakači preko ulaska za punjač i da je pravila očajne fotografije koje nisam mogao ni da čuvam dugo u telefonu zbog ograničene memorije. Koristio sam telefon za poruke i pozive, ali je tada to bila takva jebada jer sam non-stop morao da uplaćujem kredit. Siemensa se sećam kao teškog krša i da je brat na svojoj Nokiji uvek imao bolje igrice, gifove i ostalo. Jedino što mi nedostaje od starih telefona jeste dužina trajanja baterije, sve ostalo bi danas bilo tehnološki minus. -  Uroš Dimitrijević, novinar

Prvi mobilni telefon sam želela još u trećem razredu osnovne, ali roditelji nisu hteli da mi kupe. Bili su skupi i keva se tripovala da ću dobiti rak mozga od zračenja. Tako da sam ja negde u šestom razredu, ako se dobro sećam, kupila sama jedanm crveni Samsung na rasklapanje. Sećam se tog dana jer sam bila srećnija nego kada sad kupim ajfon. Služio mi je da se čujem sa drugaricama i da se javim roditeljima kad sam napolju. Tada mi je bila najaznmljivija opcija snimanja zvuka. Imali smo one užasne polifone melodije i mogućnost snimanja tipa trideset sekundi zvuka. Ja sam snimila deo Rijanine pesme Unfaithful i celo leto sam puštala taj jedan deo pesme kao debil. Mislim da su sada telefonu sto puta bolji i da ne treba da se vraćamo na stare funkcije, ali bih bila srećna da pametni telefoni vrate staru estetiku. Volela bih da mogu nekome dramatično da spustim slušalicu telefonom na rasklapanje. To sa ovima sad ne možeš. - Ana Jakšić, novinarka

Prvi mobilni mi je kupila tetka. Bila sam šesti razred i među prvima sam imala mobilni. Taj broj koji sam dobila uz telefon sam koristila do nedavno, a danas ga koristi moja sestra.

Kada se pojavio ovaj sajt, nisam mogla da se setim naziva modela, ali sam ga na kraju iskopala - Phillips Savvy u crvenoj boji. Kada mi je dosadio, auto lakom sa mu prebarbala masku u plavo-žuto.

Koristila sam ga samo za SMS. Sve ostalo je bilo preskupo.

Taj telefon, iako nije bio na preklop, imao je bioritam. To je bio kao neki mali horoskop za taj dan. Sve drugarice su kod mene proveravala bioritam svakog dana.

Mobilni telefon je moj drugi kompjuter. Danas na njemu gledam serije, radim, čitam. Sve. Volim ga što je takav i menjala bih ga samo za bolji model.

Još na VICE.com: 

Halo, svete: upoznajte čoveka koji je napravio prvi mobilni telefon

Da li smo već ostarili u odnosu na naše prve selfije

Koje igre najviše volimo da igramo na mobilnim telefonima u Srbiji