​Testiranje mokraće i pušenje stidnih dlačica: šta je novo u svetu "Jackass" Stiva Oa

Stiv O mi je upravo dunuo dim od stidnih dlačica u lice. Nabio je sveže obrijan busen svojih stidnih dlačica između malog i domalog prsta, naterao svog zapanjenog menadžera turneje da mu pripali, i povukao sočan dim. Od reskog mirisa zapaljenih dlačica me je smesta zabolela glava.

Ovaj trik je Stivu Ou predložio jedan fan, ali je u njegovoj verziji to bila vutra. Stiv O se ne drogira, pa je morao da se zadovolji stidnim dlačicama. Zamolio me je da ga snimim za Snepčet njegovim telefonom, da bi fanovi dobili ono što traže. Par sati kasnije će se popeti na scenu u Liverpulu, gde će izvesti svoj stend ap program prošaran trikovima iz pabova, sa kojim na turneji obilazi Evropu.

Nastup je mešavina priča, anegdota i lake zabave. Priče o lomovima kostiju i hapšenjima su tu radi ravnoteže, kao i blaga golotinja, i tačka u kojoj neki od posetilaca treba da glume sto. To je veoma klasičan vid zabave, što se kosi sa Stivovom opsesijom da bude vidiljivo prisutan na društvenim mrežama.

„Svakako obijam glavu društvenim medijima i pokušavam da uvećam broj onih koji me prate", objašnjava on. „Obijam glavu oko toga mnogo više nego što bi trebalo. Imam osećaj da ganjam sopstveni jebeni rep, znaš? Pokušavajući da održim korak. Šta da radim da očuvam svoj imidž?"

U teoriji, prilično je jednostavno shvatiti imidž Stiva Oa. Stiv O – pravo ime mu je Stiven Glover – verovatno je jedna od tri najveće zvezde monolita samopovređivanja, Jackassa, pored kolovođe Džonija Noksvila i vremešnog problematičnog deteta, Bama Margere. On je uvek bio najekstremniji – onaj koji je bio najvoljniji da naudi sebi, da degradira sebe, namaže se govnima, pišaćkom, povraćkom i ostalim stvarima. Ali plamen ove ekstremne ličnosti se kod kuće gasi.

Nakon dugog i opasnog druženja sa drogom i alkoholom – što su teme njegovih najduhovitijih i najuzbudljivih priča tokom nastupa – Stiv O je sada potpuni trezvenjak – i misli da bi to moglo da razočara njegove fanove.

„Kada bi me videli kako provodim dane kod kuće, ljudi bi se užasno razočarali, pošto me smatraju za divljeg manijaka iz Jackassa", kaže on. „Bili bi u fazonu, 'Vau, jebeno je dosadan' (smeje se). Što je meni u redu – ja živim dvostruki život, to nije u pitanju. U privatnom životu sam mnogo odgovorniji i svestan toga šta je zdravo… čujem da ljudi kažu da misle da sam mnogo finiji čovek nego što su očekivali, što me na neku foru jebeno nervira. Ljudi pretpostavljaju da sam dileja: misle da sam pravi drkadžija, znaš? To mi izaziva anksioznost. Možda bi trebalo da poradim na tome da delujem finije."

Ovo mi je čudno, jer pored svih vratolomija koje izvodi pred kamerama, nikada nisam ni pomislio da bi Stiv O mogao da bude loš čovek. Konstantno je dopadljiv, onaj arhetipski ortak koji duva, i uvek se smeje svojim karakterističnim smehom. Smeh od koga mu se mršavo lice grči u grimasu koja je mešavina komedije i tragedije – tužne oči i blistavo beli kez. Ali, kod njega se lako uoči dualnost, zato što je kada se ne kliberi i ne puši sopstvene stidne dlačice kontemplativan, i pažljivo bira reči. Da budem iskren, to se i očekuje od čoveka koji ima 42 godine i prošao je sito i rešeto. Ali lako je zaboraviti da on i ostatak ekipe Jackassa više nisu klinci i skejteri, jer se u velikoj meri i dalje tako ponašaju. Razumljivo je što neki od njih čeznu za tim slavnim danima, ali Stiv O nije toliko entuzijastičan.

„Nikada ranije se nije dogodilo nešto slično, i nikada se neće ponoviti, ja tako gledam na tu stvar. Mislim da bi bilo veoma pogrešno ne biti zaštitnički nastrojen prema tome", kaže on. „U isti mah, činjenica je da smo dramatično izazivali sudbinu. Najteže mi je bilo da gledam kada je Noksvil stao pred bikove. To u filmu možeš da mi vidiš na licu – to mi jednostavno nije bilo okej, čoveče. Ja lično se ne osećam skoro uopšte odgovornim za bilo šta što sam radio sa ajkulama, ali to ti je isto. Svi smo odlazili daleko – bilo bi grozno da je Noksvil završio u invalidskim kolicima posle tih bikova. Ali ljudi bi bili razočarani kada u filmu Jackass Noksvil ne bi stao pred bikove!"

Osim što ne želi da mu prijatelji stradaju, možda ovakva vrsta osetljivosti dolazi s godinama. Stiv O misli da bi veliko ponovno okupljanje upropastilo ono što toliko dugo pokušava da održi. „Ja skoro da i ne želim da se snimi još jedan Džekes film, zato što sam naporno radio na sopstvenom proboju, i ne želim da mi se karijera svede samo na Jackass. Želim ovako da nastavim", kaže on. „Ali nikada ne bih odbio ništa što ima veze sa Jackassom."

Pre nego što smo počeli intervju, Stiv O mi je pokazao bočicu ispunjenu nekom smeđe-žutom tečnošću. Naravno, u pitanju je bio urin. Urin Stiva Oa. Urin koji mu je dao jedan fan na nastupu u Londonu, i koji je izgleda star 13 godina. I šta uraditi sa urinom divljaka posle 13 godina? Normalno: treba ga testirati na drogu.

Stiv veselo otvara opremu za testiranje na drogu i pažljivo sipa mokraću u čašu, dok ga prijatelj snima. „Ako je ovo stvarno moja mokraća, onda u njoj definitivno ima droge", kaže on. Nažalost, rezultati su negativni. Stiv O se na par minuta sneveselio. Uvek šoumen, oseća da je nekako iznverio sve oko sebe time što u njegovim telesnim izlučevinama starim preko deset godina nema tragova kokaina i vutre.

„Uvek sam se kurvao za pažnju, znaš", kaže on. „Od detinjstva sam bio u fazonu, 'Gledajte me, gledajte me!". Izgleda mi da sam od detinjstva bio nerazumno željan pažnje. Ideja slave i popularnosti je meni mnogo privlačnija i magičnija, zato što su svi ti ljudi dobijali pažnju kakvu sam ja uvek želeo! Tako da mislim da me slava i popularnost privlače više nego normalne ljude, pa me još više uzbuđuju otkako sam ih stekao."

Kao i mnogi koji žude za pažnjom – i samim tim i za ljubavlju – Stiv O je anksiozan povodom svog uspeha, i oko toga kako da napreduje i da li bilo ko zapravo želi ono što on ima da ponudi. Izražava svoju zabrinutost za film koji želi da snimi, i da li će ikoga biti briga za to.

„Možda nisam dovoljno velika zvezda da imam jebeni veliki film, i možda sam nesmotreno pristao na to i ništa se neće dogoditi, i neću biti katapultiran na viši nivo uspeha", kaže on. „Možda nema višeg nivoa uspeha, možda sam tu gde sam, i možda će to samo da iščili i uskoro neću imati potencijal koji sam imao toliko dugo vremena. Ponekad fantaziram o tome da se povučem, ali znam da bih poludeo i bio nesrećan kada bih to učinio. Ne želim da dođem na neko odredište. Želim da ostanem aktivan i da uvek težim nečemu. Ne želim nikuda da stignem."

Ali čak iako ne dostigne veliki mejnstrim uspeh, imam osećaj da će tvrdokorni fanovi Stiva Oa uvek biti tu, zato što im znači više nego što oni znače njemu. On uspešno prikazuje anksioznog autsajdera koji se trudi da zadovolji, i još uvek je taj tip. Njegovi nastupi su puni odraslih ljudi koji se sa setom sećaju dana kada su se posle škole razvaljivali po parkovima i bezumno šutirali drveće. Ljudi koji bi voleli da pred kamerama zapale svoj prdež, ali umesto toga moraju da rade od 9 do 5. Stiv O i dalje tako živi, i dalje puši stidne dlačice, testira urin star deset godina. Zbog svoje postojanosti, prestao je da bude omamljeni ortak iz škole i postao je stari prijatelj od poverenja, i utešno je imati takvu vrstu sigurnosti, naročito u ovakva vremena.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu