Fotograf Jan Morvan proveo je tri godine tokom 1970-ih družeći se sa pariskim bajkerima i snimao vožnje, pijanstva i tuče između rivalskih bandi. Četiri decenije kasnije, nakon što je radio sa jednim od najozloglašenijih serisjkih ubica u Francuskoj i izveštavao iz raznih ratnih područja na svetu, Morvan se sprema da objavi knjigu o prvim fotografskim iskustvima.- Sve je počelo 1975 godine - objašnjava mi Morvan koji je na početku rada bio fasciniran pisanjem Hantera S. Tompsona o Anđelima pakla (Hell's Angels) i delima američkog fotografa Denija Liona.
Reklame
- Imao sam 21 godinu, bio sam student i pomalo buntovan. Uporedo sa studijama, radio sam u jednoj novinarskoj agenciji kao fotograf. Jednog dana u junu, video sam prvog bajkera dok sam šetao po gradu. Na sebi je imao par širokih farmerica i imitaciju Perfekto jakne sa milion bedževa. Tiho i stidljivo sam počeo da ga pratim i na kraju skupio hrabrosti da mu priđem - priča Morvan.
Pošto ga je ubedio da mu pozira, Morvan se nedugo zatim ponovo sreo sa bajkerima na jednoj od pijaca. Ovoga puta, pitao ih je da li može da ih prati svakodnevno. Ideja im se dopala i to je bio početak projekta koji će Morvanu doneti karijeru profesionalnog fotografa.U Parizu su sedamdesetih nastajale najrazliitije subkulture, a Morvan je bio jedini foto novinar koji je pokazivao interesovanje za njih.
- Svi su imali različite kodove ponašanja i različite rituale. Boravak sa bajkerima sam video kao svoje prvo putovanje i ulazak u nova, urbana plemena - priča mi Morvan.Bajkeri Blousons Noirs udruženje uglavnom su bili Italijani, Španaci, Portugalaci, Poljaci i momci iz Severne Afrike karipskog porekla – to su bila deca roditelja koji su se doselili u Francusku zbog posla.
- Mnogo je ovih mladih bajkera živelo u socijalnom smeštaju u predgrađima Pariza. Živeli su zajedno sa roditeljima. Sastajali bi se subotom i vozili po Jeliseljskim poljima i oko Bastilje. Njihove vikend aktivnosti su uključivale litre alkohola, šepurenje sa gitarama i jurcanje za ljudima iz drugih subkultura, kaže.
Reklame
Jedan od bajkera je ostavio poseban utisak na Morvana.- Džoni je bio neka vrsta duhovnog vođe, magnetski je privlačio jednako onoliko koliko je bio tragičan, kaže.
Morvan je imao moped koji je vozio kada je pratio Džonijem oko koncertnih sala i u prljavim barovima.- Vozio je jako brzo, bilo mi je teško da ga sustignem, iako je morao da siđe sa motora svaki put kada bi prelazio preko brda, kaže Morvan.Njih dvojica su se obično sastajali u napuštenoj fabrici u Bulonjskoj šumi gde su se dešavale takozvane P. J. T. (pivo, jebanje, tuče) žurke. Sastanci su se održavali krajem nedelje i uključivale "mnogo alkohola" i nacističko skandiranje.- Sastajali su se da bi mrzeli sebe i druge. Nosili su svastike i demonstrirali ksenofobiju i antisemitizam i sve to naoružani arsenalom noževa, pušaka i nunčaka. A opet, veliki broj njih nije imao pojma šta svo to oružje i svastike zače, priča.Nakon što je od devojke na poklon dobio novi motor Norton Komando 850, fotograf se pridružio drugoj grupi bajkera - Anđelima pakla iz Pariza.- Postojale su dve vrste bajkera u to vreme. Oni koji su radili kako bi kupili motore i zaista verovali u moć mašina. U drugu grupu su spadali oni koji su se družili sa njima, mračni tipovi koji su dilovali i konzumirali mnogo droge. Njihov slogan je bio: "Živi brzo, umri mlad i budi lep leš" - kaže on.Bili su i zakleti neprijatelji bajkera iz drugih delova Pariza. Neprestano su se borili jedni protiv drugih. Jedna od najnasilnijih tuča kojoj je Morvan prisustvovao uključivala je oko pedesetak momaka. Stajao je prekoputa bara i čuo dva pucnja i video prozor koji se razija u paramparčad. Svi su istrčali iz bara i nastavili tuču na ulici. Jedan od članova protivničke bande je spazio Morvana i napao ga sekirom. Dok je Morvan pokušavao da upali motor, lik ga je zgrabio i tresnuo o zemlju.
Reklame
- Shvatio sam da neće tako lako da odustane, kaže Morvan.Morvan je skoro napustio Anđele pakla, ali ne pre nego što je proveo vikend na selu sa momcima.Tamo su se, kako je rekao: "heroinski zavisnici jebali na travi" i "devojke posvećene grupi su predate jednom od novih članova koga su zvali "Prase" a koji je, kako se pričalo, imao ogroman penis". Iako ne zna šta se dešavalo sa grupom nakon toga, kaže da pretpostavlja da većina njih nije dočekala kasne tridesete.Morvanove fotografije su najpre prošle užasno. Nijedne novine nisu žele da ih kupe, a jedan urednik ih je nazvao "lošim putovanjem u predgrađa". U agenciji koja je zastupala Morvanova, rekli su mu da fotografije nikada neće prodati zato što oslikavaju agresivne i anksiozne karaktere.Tek je u magazinu Pari Mač uspeo da objavi par fotografija. Anđelima pakla se nije dopao naslov, pa su organzivoali napad na Morvanovu kuću.- Znao sam da su ovi momci predvodnici urbanog haosa i dezintegracije koja će uskoro nastupiti, zaključuje Morvan.
