Kad je biolog Ričard Dokins skovao termin "mem", mislio je na "ideju, ponašanje ili stil koji se, unutar neke kulture, šire sa jedne osobe na drugu ". Popularna pesma, dete koje svira klavir, šrafciger; gotovo bilo šta može da postane mem ako vi to poželite. I životinje imaju memove, ali nas od njih razlikuje to što mi možemo i da ih zapišemo. Mi smo tvorci sadržaja. Mi pravimo hi-fi meme. Mi pravimo internet meme.
Reklame
Ako vivisecirate bilo koji dati internet mem, pronaći ćete neverovatnu amalgamaciju kulture, tona, humora i znanja. Kad nas budu proučavale buduće generacije, naši drevni artefakti neće biti adolescentski dnevnici ili umetnička dela Trejsi Emin, već varijacije na mem "Snishodljivi Vili Vonka". A to je zato što su memi istovremeno odraz njihovih tvoraca i šireg sveta oko njih, što znači da ih publika shvata intuitivno. Memovi ne moraju da se uče."Većina memova prosto samo uklizne", rekao mi je preko telefona Brad Elder, profesor na Univerzitetu Doen koji je opsednut memima. "Ako se vozite putem, sve ispred vas ostaće u vašem mozgu. Vi samo treba da skrolujete."Naravno, nisu svi memovi na istom nivou. I zato što je kad pravite mem vaša namera obično da ostavi utisak na nekoga i da ga oni posle podele, po svojoj prirodi svi memi se otimaju za našu pažnju. Neki su jači; neki su slabiji i zaborave se. Zato se čelo sa nabreklim venama onog klinca koji pokušava da zadrži prdež u odeljenju urezalo u tkivo našeg sećanja. To je praktično kao prirodna selekcija u biološkoj evoluciji.Šta, dakle, govori o nama kada su najuspešniji memovi obično oni negativniji?"Jak mem će se zalepiti za osobu poput virusa", kaže Elder. "To je đavolska rabota, zato što su jaki memovi najčešće negativni. Ako naš um doživite kao o imuni sistem, on se onda bori da ga odbaci. Negativni mem će samo ući i odomaćiti se."
Reklame
Ono što definiše većinu najpopularnijih memova iz poslednjih nekoliko godina jeste osećanje tuge – bilo da se radi o tuđoj žalosti, našoj sopstvenoj, našoj kolektivnoj ili često svemu nabrojanom zajedno.Uzmite na primer "Netfliks i bleju", mem koji je postao toliki sinonim našeg vremena da nas sada zovu generacijom Netfliksa i bleje. U svojim nevinim počecima, ova fraza je podrazumevala izvaliti se uz laptop i hranu iz dostave. Sada je to, međutim, signal za susret i smuvavanje dvoje ljudi. Potpuno preskočivši ideju udvaranja ili pravog sastanka, najbolji ishod u ovom scenariju je gledanje Netfliksa, a verovatan krajnji rezultat: jebačina. Smejali smo mu se zato što smo prepoznali istinitost u njemu; smejali smo mu se zato što je podgrejao samog sebe i postao definicija onoga kako doživljavamo veze, seks i zabavljanje. I sada je sve to postalo malčice sumorno.
Kris Češer, profesor Digitalne kulture na Univerzitetu u Sidneju, smatra da je svrha internet mema u društvu pojavni oblik jedne od verzija koncepta "punktuma" Rolanda Barta.Njegova je teorija da pojavljivanje slike koja povredi ili "probuši" gledaoca otkriva zajednička iskustva i situacije sa kojima se ljudi suočavaju u životu – tako mem otkriva nešto što su pojedinci već osetili, ali nisu umeli da artikulišu. Naravno, što se više ljudi prepozna u memu, više njih će ga podeliti; i virus tako postaje sve zarazniji, sve dok ne počnemo da ubacujemo meme u naše svakodnevne razgovore, na internetu i van njega.
Reklame
Svi znamo za moćni video spot "Why the fuck you lyin'?" iz 2015. godine sa Nikolasom Frejžerom koji peva taj stih u svojoj bašti, kezeći se znalački u kameru. To nam je, još jednom, svima ukazalo na negativnu realnost – čak je i Kris Braun okačio mem na svom Instagramu.Naši životi ispunjeni su lažima i apatijom. Naši prijatelji otkazuju zato što su "bolesni". Mi otkazujemo zato što smo "bolesni". I naravno, u okviru kulture mema, naše devojke su predstavljene kao nadžak drolje čvrsto rešene da ulove muškarce na delu preko njihovih aktivnosti na društvenim mrežama. Zašto, do vraga, vaša druga polovina laže?
Većina ljudi koji dele varijaciju na mem Lil Mama Crying verovatno ne zna odakle je on tačno potekao. Ispod njenog lica ide potpis sa prepoznatljivim stvarima kao što su: " When u start rubbin on his dick n he move yo hand " ili "When you text him 'Merry Christmas, I love you' and he replies lol you wild, merry xmas ." Slika na koju se lepi sav taj tekst zapravo je fotografija pevačice koja se rasplakala na radiju dok je pričala o tome kako joj je majka umirala od raka kad je bila tinejdžerka.Volimo kad su slavne ličnosti nesrećne u memovima. Nisu više nedodirljive, već jednako nesrećne kao i mi, dok ih uvlačimo u opipljiv globalan bedak. Rasplakani Majkl Džordan bio je veliki favorit, baš kao i Tužni Ben Aflek . Kad je Niki Minaž izgovorila besmrtne reči: "Miley, what's good? " bili smo blagosloveni istovremeno pop-kulturnim trenutkom godine i savršenim načinom da ilustrujemo napad jedne osobe na drugu. Leo Di Kaprio koji trči polugo postao je naš neprijatelj (ili mi sami) dok se poput nekog jadnika probija kroz život.
Reklame
I nemojte da zaboravite Pica Pacova, običnog njujorškog pacova koji se muči dok nosi čitavo jedno parče pice niz stepenice. Zašto se ta slika toliko raširila? Pa nismo li svi mi zapravo taj pacov, samo što pokušavamo da sastavimo kraj s krajem na poslu i u našim privatnim životima, ali uporno ne uspevamo, smrskani pod težinom naših zadataka?Ovo je bilo samo nekoliko primera. Ali razmislite o memovima na sekund; sigurna sam da konkretni koji vam prvi padnu na pamet imaju neku negativnu konotaciju. Vivisecirajte većinu internet memova koja se zaista zapatila i otkrićete neku vrstu negativnosti.Rezultat ove globalne komunikacije je moćan. "Snaga toga postaje još luđa kad shvatite da memi utiču i na druge organizme", objašnjava Elder. "Dakle, ako me odgoje tako da mislim da su sve zmije ljigava stvorenja, to je onda mem u mojoj glavi i može da znači da ću aktivno izlaziti napolje da ubijam zmije u svom zadnjem dvorištu. To su organizmi koji nemaju pravu interakciju sa našim društvom, ali nas memi prisiljavaju da izlazimo i to radimo."
S jedne strane, trebalo bi da smo fascinirani memovima. Zbog njih plačemo od smeha dok smo uveče u krevetu na našim telefonima. Postigli su neverovatne stvari izražavanjem našeg nezadovoljstva. Omogućili su ljudima da upere prstom u nešto što se mora izraziti – memi su procvetali u zajednici očuvanja mentalnog zdravlja, na primer – a što možda inače ne bi bili u stanju.I šta je, mogli biste da se zapitate, bolje nego kad se ljudi širom sveta prepoznaju u licu Dobrog momka Grega?Ali ako su memovi odraz ljudi koji ih prave i sveta koji oblikuje većinu tih ljudi, šta o nama govori kad oni koje najradije konzumiramo predstavljaju čin uživanja u negativnosti ili radovanju nesreći? Treba li da se zabrinemo zbog činjenice da što ih više gutamo, oni će se više uvlačiti u našu kolektivnu svest? Ili da to pojednostavimo: jesmo li mi uopšte bili generacija Netfliksa i bleje pre nego što smo sami sebe ubedili da jesmo?Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
