Ulošci, tamponi, odlivi, krvavi seks – sve čari menstruacije

Omiljena majica koju sam kupila na BeFem-u tokom promocije filma "Mi koje krvarimo"

Šljokice, konfetice, bele pantalone, ritmovi lambade, drugarice koje se drže za ruke, histerično se smeju, skaču, voze bajs, đuskaju – ne nije snimak sa White sensation-a ekipice na kvalitetnim ekserima – već prosečna reklama o ulošcima. Kada bismo bili realni te bele pantalone bile bi u najboljem slučaju sive, ako već nisu skroz tamne, umesto šljokica bi bilo kapljica znoja po čelu dok se ugurava tampon u montažnom wc-u na plaži, konfete bi bile kapljice i lokvice u raznim nijansama crvene od krvi sa rubova gaćica i mesta na garderobi do kojih uložak ne doseže, a jedini ritmovi lambade bi dolazili iz stomaka, od podivljalih creva, koja se pojačano prazne tokom tih dana, jer pad progesterona tokom menstruacije utiče na žurku u crevima. Ako nemamo balerine u belim helankama, onda imamo tu sliku o super-snažnoj ženi, koja tokom "onih dana" ide na triatlon, zajebanog pogleda, jebe joj se za sve dok pomera planine. Sve nas je zeznula Kiran Gandi.

Ali ajde, neka, sve to bi bilo kul, kad bismo nekada mogli da vidimo negde uložak koji se uzima i otvara najnormalnije, kao što je i sama menstruacija, a ne da ih šapatom tražimo od koleginica na poslu i krišom trpamo u džep da prošvercujemo do toaleta, kao da smo paketić vutre uzeli od nje.

Sećam se tih kasirki koje su zavijale pakovanje uložaka u masnu hartiju, pa ni kokain mi ne bi tako dobro zamaskirali. Imala sam sreću da se u mojoj kući ne krije menstruacija od muških ukućana, ali znam za priče gde se korišćeni uložak osim one mušemice koja se dobijala za pakovanje, uvijao u novinu da slučajno braća ne vide u kanti nešto nepoznatog porekla.

Da sam ja dok sam bila klinka gledala ove reklame, sigurno bih odlepila od šizofrenije kad bih dobila, bez tih perkusija i euforije. Ja sam bila od onih sitnijih devojaka kojima su počele među prvima da rastu grudi, ali menstruacije nigde. To je bio još jedan povod da me, kao frika i bez te zaostalosti u postajanju ženom (tad još nisam znala za Adrianu Zaharijević, pa sam mislila da me menstruacija rodno određuje) odeljenske zlostavljačice prozivaju, više nego kad sam pila vodu od tempera u trećem razredu i radila jogu na času u četvrtom. „Ti još nisi dobila? Možda nešto s tobom nije u redu" – govorile bi mi kroz pakostan osmeh dok su odlazile sa fizičkog da bi iskoristile poštedu za cigaru. Tokom tog prokletog sedmog razreda, ja sam bukvalno svaki mali odmor išla u wc raskrečena nad školskim čučavcem i zevala u gaće, nekad od tolike želje da vidim krvavu tačkicu, da mi se čak i priviđala.

A onda se desilo – imali smo fizičko, dobila sam dvojku iz odbojke, Pero, nastavnik fizičkog, se drao jer serviram „kao njegova baba", a ja sam bila toliko malaksala da sam mislila da ću da se srušim. Kući čim sam stigla otišla sam da se istuširam i stavim uložak, sve sam znala šta treba, ali ipak sam zaplakala. Rozi tragovi tog prvog puta, kasnije su se tokom godina pretvorili u krvave odlive, praćene grčevima toliko bolnim, da su me u pauzama kad prestaju lekovi protiv bolova, bacali po krevetu u višesatno previjanje, osim kada sam povraćala.

Mene je zatekao čuveni Boni, debeo skoro dva centimetra i nije imao krilca. Globalizacija nam je donela Always u različitim dužinama i ja sam poletela na tim krilcima. Tampon – jednom probala, sve uradila kako treba i malo kasnije iskusila jednu od navedenih nus pojava – pala sam u nesvest. Menstrualna čašica – ne bih da ceo dan imam nešto u sebi, a tih dana posebno, koliko god ona isplativa bila.

Učenje o tome šta raditi tokom menstrualnih dana, prepušteno je nivou dobre volje majki, koje su o tome znale kao i o drugim stvarima u vezi sa svojim telom – ono što su čule od drugih žena, misleći da su ta iskustva univerzalna, da sve što je drugačije je nenormalno, jer se slabo išlo kod ginekologa, a ni u školi nisu mogle da se dobiju ove informacije. Praktično, nisu imale pojma.

Sve te fizičke manifestacije prežive se i nekako, samo nikad nisam mogla da se izborim sa tim tabuom oko menstruacije. Prvo, pizdela sam od tog eufemizma „meca", a drugo od glupe metafore „tetka iz Crvenke"; zapravo, sama reč menstruacija, skoro da se nije ni izgovarala, najdalje dokle se išlo, bilo je „dobila sam".

Sada imam dovoljno godina da na menstruaciju gledam sa filozofskog apekta, ali ona je samo to – znak da jajna ćelija nije završila kao beba, pa propali materijal mora da nađe put kroz tobogan vagine napolje. Znači, tri do sedam dana svakog meseca jedne sasvim obične stvari, koja nas podseća o našem postanju. Ipak, iskustva oko te obične stvari mogu vrlo da se razlikuju.

Najviše koristim uloške i smatram ih najpraktičnijim, lako se menjaju, ne zahtevaju posebno i ekstremene poze prilikom menjanja kao recimo tamponi. Loša strana uložaka jeste eto recimo što su vidljivi leti, i da imam osećaj da svi osećaju miris tokom tih dana. Imam sreće što mi menstruacije nisu baš obilne, pa ne moram da ih menjam svaki čas. Tampone koristim na moru, nisu loši, ako izuzmem taj gadan trip da mi pritiskaju bešiku, iako znam da je to nerealno.

Veći problem mi je PMS, koji mi je s godinama sve izraženiji - glad, promene raspoloženja, otok grudi kasnije i malaksalost. Ti dani pre menstruacije me ubiju u pojam.

Ono što smara je to što redovno flekam donji veš i to naročito noću, jer se uložak pomeri. Mesečno trošim recimo 300 dinara na uloške, ne računam tu sredstva za intimnu negu i dnevne uloške.

Kao prvo moja menstruacija nije skroz redovna, zato odlazim na endokrinološke preglede da mi provere stepen hormona u krvi. Ti pregledi mi naprave dodatni stres, pa mi i to utiče na ređe menstruacije. Prestala sam da pijem pilule, jer su značajno uticale na moje raspoloženje.

Kad imam menstruacije najviše koristim Librese uloške, jer su mekši, udobniji i nemaju one mrežice koji imaju Always. Koristim naravno i tampone, ali oni mi baš i ne prijaju. Menstrualnu čašicu bih volela da probam ali za sad mi je preskupa, ali naravno to je investicija.

Odeću flekam redovno, ranije je bilo većih incidenata. Ali imam rešenje za fleke - hladna voda, sok od limuna i soda bikarbona, a hladna voda mi je više puta spasila veš.

Kad sam bila osmi razred, desio mi se taj »incident« na času fizike – toliko me je boleo stomak da sam jedva držala koncentraciju. Kad se završio čas ustala sam i videla ogroman krvavi otisak na stolici i džinovsku bordo fleku na maslinastoj haljini. Svi su to videli, smejali se, komentarisali da sam prljava i kako to da nisam znala da ću da dobijem. Učiteljica me je pustila da otrčim kući, na miru sam se ispovraćala, sredila i bacila na krevet. Pre toga smo imali neko predavanje na biologiji o tome šta je menstruacija, ali ne i o tome kako ćemo da je doživimo. Pomenuli su da će da boli, ali sam ja zamišljala da boli vagina.

Kad sam u PMS-u sve me nervira, pa i izraz »tetka iz Crvenke«. Zanimljivo je kako u drugim jezicima postoje isto čudni izrazi kao što su: Crimson tide (crveni talas), riding that cotton pony (jahanje pamučnog ponija) i ich habe wein am keller (iz nemačkog znači imam vino u podrumu).

Što se tiče seksa tokom menstruacije – jedan lik je bio odmah za, ali posle kad je video krvavi penis, nikad više nije hteo. Drugi lik se pobrinuo oko mene i na kraju dao mi uložak iz njegovog ormarića.

Meni sve ti prođe slabo, sa dnevnim ulošcima tih četiri do pet dana. Jedini problem vezan za ciklus je PMS koji prilično teško podnosim. Dosta otičem i previše mi se spava. Kad prođe PMS i dođe menstruacija, ja sam srećna žena. Volim menstruaciju.

Jedina stvar koja mi je trip vazano za menstruaciju je toalet. Razlog je jednostavan. Osim što je moja menstruacija oskudna, dosta je da tako kazem 'gusta' i pri odlasku u toalet u wc šolji na dnu može da ostane trag koji se onda trudim da uklonim četkom što često ne ide, nego hiljadu puta puštam vodu i onda mi je to kao neki blam, ali ništa strašno.

Fotografija, Flickr Travis Rigel Lukas Hornung

Moja menstruacija teče u potocima i onda uvek moram dobro da se opremim. Obično stavim jedan sa krilcima, a na njega još jedan deblji bez krilaca, jer jedino tako prepovijena, kao u peleni, mogu da se osećam sigurno. Kad idem negde dalje stavim tampon, ali i tu, zbog konstantne paranoje i pritiska društva da je nešto strašno ako mi se vidi kapljica krvi na pantalonama, stavim i jedan manji, dnevni uložak za svaki slučaj. Naravno, imam poseban veš koji je udobniji i bolje drži uloške.

Ono što mene lično dosta smara dok imam menstruaciju su treninzi. Ja sam instruktorka pilatesa i kardio treninga i za mene su treninzi neizbežni i svakodnevni, pa nemam „poštedu" tokom ciklusa i to ponekad može biti baš smor. Naravno, moram da nosim samo tampon kada držim trening ili ga radim, ali je užasno neprijatno tokom celog treninga, jer istog momenta kad se oznojim krenem da se tripujem da mi je propustio tampon.

Kad dobijem, a često se dešava da počne čak i u PMS-u, skoro uvek imam proliv. Prva dva tri dana baš imam obilnu mentruaciju, a onda se polako smanjuje pa već normalnije funkcionišem, ali sve u svemu traje nekih pet, šest dana i baš je naporno. Mesečno spiskam oko 1000 dinara na svu tu menstrualnu opremu.

U poslednje vreme se baš trudim da kada treba da zamenim tampon, ne izgledam kao da idem na tajnu misiju, trudim se da otvoreno pričam o tome i nisam imala neprijatna iskustva sa muškarcima, mada se oni nekako uvek uzjogune kada se to pomene. Ali je zato srednja škola bila pakao. Nikakve uslove nismo imali u wc-u i bila je nemoguća misija naći sapun da operem ruke, pa onda dok zamenim sve to, pa često nije bilo kante u samom wc-u nego moram po hodnicima da tražim, dok umirem od blama što nosim smotuljak u ruci.

Prilično sam sigurna da Iluminati i Masoni nisu ništa za žene koje imaju menstruaciju. Prva menstruacija je kao pristupnica tajnom društvu, sa sve tajnim rukovanjima za dodavanje uložaka/tampona, šiframa („tetka iz Crvenke") i tajnim sastancima za raspravljanje o istoj. Za nešto što se dešava polovini populacije, ne vidim razlog za toliku tajnovitost. I čini mi se da smo muškarce „istrenirali" da budu „svileni" po tom pitanju. Uvek proveram kupatilo da negde nije ostao trag krvi, na dasci, podu, da bih izbegla neki fantomski muški nervni slom zbog pogleda na bilo šta sto može da liči na menstrualnu krv.

Dani kojima imam mentruaciju obično počinju lekovima protiv bolova, onako uz kafu. Prva tri dana osećam bolove u donjem stomaku i leđima, srećom posle jenjavaju. Stomak mi je naduven, grudi pomalo otekle. Nema belih pantalona, ni žurki, ni sviranja bubnjeva. Samo lekovi i mnogo slatkiša. MNOGO slatkiša. Jedna stvar koju mi niko nije rekao o menstruaciji, a volela bih da jeste, jeste da se sere mnogo. Dok skoro nisam pročitala tekst o tome zašto se to dešava, mislila sam da nisam normalna i pitala sam se kako to svaki put pokvarim stomak kada dobijem.

Uloške koristim pre svega zbog toga što mogu svuda da ih promenim, a i kod tampona mi se ne sviđa ideja o tome da mi se sve zadržava unutra. Kod uložaka je sranje što stalno imaš utisak da imaš pelenu, leti se upališ i ekstra ti je vruće, i ako se uložak pomeri ode još jedan par donjeg veša iz kategorije „menzis-gaća". Jedna grozna stvar kod uložaka jeste to što, kada ispadne delić materice ili više njih, osećam se poprilično „sluzavo" kada sednem i moram da idem odmah da promenim uložak. Tampone koristim samo za „specijalne" prilike, kada želim da budem ekstra sigurna da menstruacija neće probiti na odeću, ili kada spavam vam kuće i ne želim da sutradan u tajnosti perem posteljinu moleći Boga da ljudi ne primete šta mi se desilo. Loša stana je što tamponi zahtevaju savšenu higijenu ruku, što nije uvek i svuda moguće i stvarno ne znam zašto je u Srbiji toliki problem uvesti/napraviti/prizvati magijom tampone sa aplikatorom.

Mrzim kada u toaletima po kafićima nema kante, jer niko ne želi da nosi korišćeni uložak sa sobom u torbi, koliko god bio dobro spakovan.

Na uloške trošim oko 500-600 dinara mesecno (dva dupla pakovanja), da mogu po svim torbama da imam, da se ne tripujem ako zaboravim.

Moja „uniforma" za dane menstruacije je uvek ista: tamne farmerke i gore nešto dugačko što ide preko dupeta. Uvek imam strah od fleke na mestu gde sedim. Ne znam kako bih to ni objasnila, ni očistila, a najviše me brine zgađena reakcija okoline. Ipak, ono što me izluluđuje je to kad muškarci vezuju moja osećanja za neku nerazumnost koja se vezuje za menstruaciju. To što sam jako ljuta i frustrirana, nema veze sa „poludelim hormonima".

Kad sam dobila nisam znala kako da kažem kevi, jer nikad nismo imale neki prisan odnos pa sam prva tri dana krvarila po gaćama i svemu. Uvek sam imala trip da mi nešto curi pa sam preko regularnih gaća nosila i uske bokserice, da me taman lepo stisne pa da umrem od potparivanja pičke i zaustavljanja cirkulacije. Leti je posebno bilo interesantno. Pod „interesantno" mislim „jebeno nesnosno".

Mislila sam da su ulošci najgora stvar na svetu dok nisam probala tampone. Koliko se ulošci potparuju, toliko tamponi isušuju pa imaš onaj neprijatni osećaj suvoće, a ako kreneš da vadiš tampon koji se nije dovoljno natopio (jer paničiš zbog STŠ-a), onda je osećaj kao da vadiš parče šmirgle.

Dve godine koristim menstrualnu čašicu, koju sam kupila od devojke koja ih je prodavala iz Nemačke. I obožavam je i obožavam da pričam o njoj. Međutim, javljale su mi se mnoge žene sa komentarima gađenja. Valjda im je okej da sede u lokvi tople krvi ili da stavljaju hemijski tretiran tampon (pre čega takođe moraš da opereš ruke), ali nebitno, kako koja voli.

Dok je patrijarhata, menstruacija će biti stigmatizovana. Do te mere da žene retko kad izgovaraju samu reč „menstruacija" nego koriste glupave eufemizme, poput „oni dani", „dobila sam" ili „ženski problemi". Mislim da sam jedina žena na poslu koja na pitanja „nešto si tiha, jesi dobro", odgovaram sa „jesam, dobila sam menstruaciju". Nemam problem, pička mi krvari jednom mesečno, materica se naduje i pritiska creva pa uvek imam osećaj da mi se kaki, prva dva dana se drogiram brufenom da bih mogla da funkcionišem, ali osim toga, sve je okej. Sve je okej jer imam menstrualnu čašicu koja se prazni na 10-12 sati, ništa nije u dodiru sa vazduhom pa ne smrdi i nemam paranoični strah od dobijanja STŠ-a. Pritom već dve godine ne trošim gomilu para na jednokratne tampone i uloške, jer čašica, uz pravilno održavanje, ima rok trajanja do deset godina. Više se nikad ne bih vratila na proizvode za jednokratnu upotrebu. Smara, zagađuje okolinu i zauzima previše prostora.

Pošto su u trećem razredu počele da mi rastu grudi, doktorka je rekla majci da me "pripremi za menstruaciju". Kao da je to neki paganski ritual.

Koristim uloške, najpamučnije koje sam našla za sad. Tampon sam koristila neko vreme jer su mi ulošci stvarno nužno zlo, prestala sam zbog gljivica. Užasan je osećaj posebno leti kad se jače znojim. Kad prođe menstruacija, bukvalno kao da sam pelenu skinula, takav je osećaj.

Nemam problem da izvadim uložak iz torbice u sred kafića i da odem da ga promenim, ali uvek imam sva higijenska sredstva uz sebe, tipa vlažne maramice ako nemam gde da operem ruke, itd. Tako da ne planiram ni dan niti putovanja po tome. Prvi dan toliko oteknem, da samo po tome mogu da planiram šta ću da obučem.

Menstruacija mi je redovna, blagoslovene aplikacije na telefonu, uvek me podsete kad da počnem da nosim uloške i rezervne gaćice sa sobom. Plus, najbitniju stavku – lekovi. Do sedamnaeste godine sam se pravila pametna trpeći bol, onda mi se slošilo tokom menstruacije prvo jednom na treningu, drugi put na ulici i završila sam u hitnoj. Jedno pedagoško napušavanje doktorice i od tad koristim kafetin menstrual, na koji sam već rezistentna pa sad tražim drugi lek, isprobala sam razne, ali uglavnom svi imaju nus pojave u vidu prekomernog rada mojih creva, koja i inače jače rade prva tri dana menstruacije.

Pred menstruaciju padnem u totalnu depru, dok prvi dan menstruacije budem izuzetno euforična – hormoni.

Seks tokom menstruacije upražnjavam još od svog prvog dečka, i retko kog su "oni moji dani" odbili da imamo seks. Jedan je otišao dalje od svih ostalih pa je tražio da izvučem tampon da može lepo da me liže. S obzirom na to da mi je to bio poslednji tampon te večeri, a da sam prespavala kod njega, logično, probudila sam se u lokvici krvi. No, to opet nije bila prepreka ujutru za seks. Mnogi bi se šokirali na ovu priču, ali nama je to bilo nešto najprirodnije na svetu.

U suštini manje više okej prođem kad dobijem, ali par puta godišenje hoću da umrem od bolova. Tad se drogiram brufenom i diklofenakom duo, mnogo sam nervozna i nisam ni za šta.

Generalno, nisam naletala na tipove kojima je krv "gadna. Međutim, desilo mi se da to što im nije gadna krv, oni sami doživljavaju kao vlastitu otvorenost, kao neku emancipovanost, i očekuju seks tokom ciklusa, a zanemaruju da kad me stomak stvarno boli da mi nije do toga. "Ako meni nije gadno, kako je moguće da ti nećeš sad seks?!"

Koristim uglavnom uloške, i to pamučne. Na moru se prešaltujem na tampone, ali menjati tampone u wc-u na plaži je najnepraktičnija stvar na svetu - pljavi wc, hiljadu puta perem ruke i svaki put nešto prljavo dotaknem, raskrečena pokušavam da nabijem tampon na pravo mesto dok me guši miris ulja od prženih krofnica, i končić, svaki put se preneraženo zapitam da li sam ga rasplela. Sva putovanja su mi nezgodna kad dobijem, ali more posebno.

Uvek sam bila istraumirana da mi ne procuri negde kad spavam van kuće, da slučajno ne sazna neko da "imam".

Što se glupih uverenja tiče – kao klinku su me prozivali da, pošto sam poslednja u odeljenju dobila, da je to zato što mi se nijedan dečko ne sviđa. Dakle, za odsustvo krvarenja i muvanja do četrnaeste godine usledila je etiketa aseksualnog mutanta, više nisam bila dete, a nisam se kvalifikovala za devojku. Bila sam srećna kad sam prvi put videla krv na gaćicama, samo zbog tog "položaja" u vršnjačkoj grupi. Od tih gluposti iz osnovnoškolskog perioda pamtim izlet na kojem su monahinje rekle devojčicama koje su dobile da ne ulaze u manastir, ono što je mene tada fasciniralo da su to uputstvo zbilja poslušale neke devojke.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu