Reklame
fenomeni

Svi tipovi ljudi koji će ti sigurno doći na sahranu u Srbiji

Svi smo barem jednom zamišljali kako će izgledati naša sahrana, a ovi ljudi će na njoj sigurno biti.

pisao VICE Staff
19 Jul 2016, 10:37am

skrinšot: Jutjub

"Ne plašim se smrti, samo neću da budem tu kada se desi" priznaje nam otvoreno hronični hipohondar Vudi Alen. Ali koliko god se svako od nas plašio onostranog, svi smo barem jednom razmišljali kako će izgledati naša sahrana. Ekstreman primer je Kinez Ženg Dejeng koji je organizovao sopstvenu lažnu sahranu samo da bi video ko će se pojaviti i tako razgraničio prave prijatelje od lažnih. Širom sveta, ljudi na prilično bizarne načine vole da se sećaju pokojnika, ali s obzirom da u Srbiji nema slobode u smrti, ovde smo osuđeni da se i iz groba zanimamo za ljude koji su ostali za nama. Zato smo odlučili da napravimo spisak nekih tipova ljudi koji će se sigurno pojaviti na našim sahranama. Čisto za slučaj da ih propustimo.

Fejsbuk ožalošćeni

Išla sam na nekoliko sahrana u životu, ne previše. Na svojoj sahrani se najviše plašim onih ljudi koji ćute i gledaju unezvereno oko sebe. Gledaju reakcije drugih, gledaju ko je došao, pa onda nešto došapnu osobi pored, zavrte glavom po koji put, coknu. Čekaju uzbudljivo taj ulazak u kapelu, pitaju se ko će više da plače, da li će neko da pada u nesvest (Ne, neće niko, odmah da vam kažem), ali sve vreme rade glavom levo desno, prosto ne znaju kako da postignu sve. To su ljudi koje ste recimo znali dobro u mladosti, onda ste se razišli, postali prijatelji na Fejsbuku. Oni misle ceo život da vas dobro poznaju i dalje, da ste vi i dalje ti od pre. O vama realno danas, u trenutku vaše smrti ne znaju ništa, osim onoga što su čuli ili videli preko Fejsbuka. Tako veruju ili se pitaju da li je stvarno istina da ste pre nekoliko godina ostavili sve i pobegli sa Špancem u daleki svet. E, pa oni će biti u konstatnoj neverici i na vašoj sahrani. Ko je onaj, jao ko ja ona, a bivši muž jel došao? Ti ljudi će biti toliko uzbuđeni na vašoj sahrani da će im dok obiđu krug oko kovčega, možda i pozliti. U kapeli možda malo zasuze, red je, setiće vas se iz onog perioda kada vam se više ni lika ne sećaju. – Magda Janjić

foto: Ivan Dinić

Uterivači dugova

Krug ljudi od kojih pozajmljujem pare mi se tokom života stalno širi, pa kapiram da, ako već danas osim bliskih prijatelja i porodice uključuje poznanike, a ponekad i kolege, sva je prilika da će do mog kobnog trenutka obuhvatati i po par dobrih duša sa sve četiri strane sveta. Volim da zamišljam kako se svi ovi ljudi iskreno zabrinuti za budućnost svojih bankovnih računa manično pakuju i putuju ka Beogradu kako bi uhvatili i poslednju šansu da naplate dug.Nije ni njima lako. Moraju tokom sahrane da odaberu idealan trenutak kako bi se informisali kako sada da povrate svoje novce dok nije prekasno.

Možda u kapeli?

"Gospođo Ignjatović, veliki gubitak, tako iznenada, iskreno saučešće. Marko beše velik čovek, prava duša...Pre svega pošten, pravičan, što kažu, voleo je čist račun. Ja eto, da mu olakšam večiti počinak, eto da podsetim na taj mali, pa ne baš mali dug koji je ostao."

"Ko ste vi, gospodine?" raspršuje nade moja draga supruga.

Možda u povorci?

"Vaš jadni pokojni brat, ljudina, moralna gromada, prevelik gubitak, svi smo potrešeni", obrađuje uterivač svoju novu žrtvu. "Ali eto ja moram da vas pitam za taj njegov dug, ipak su u pitanju velike pare, a on mi se već godinama nije javljao, nije ni njemu bilo lako..."

"Ko ste vi, gospodine?" hrabro će moj brat.

Možda posle ručka?

"Možda sam popio, ali opet...molim vas za pažnju. Jedna reč. Izvrsno. Gromada od čoveka. Pa opet i takvima... Izuzetna ličnost. Eto sad ta 2 miliona. Ko će to sad meni? Bez obzira...svaka pohvala. Zašto me svi tako gledate?" – Marko Ignjatović

Oni koje vidiš prvi i poslednji put

Najčešće, rodbina. I to ona s kojom ne postoji ama nijedna jedina zajednička tačka sem te jedne DNK karike ili već istrošenog gena. Možda sam ih nekad ranije videla, u nesvesnom bebećem izdanju, ali sasvim sigurno, nikad posle toga. I ne samo zato što im je jedino bilo važno da na što više adresa prenesu "sramotu", po njihovom, što sam poslušala očevu želju da bude kremiran.

Znam da ih ni moj otac nije viđao, bio je to neki dalji deo familije koji se pojavio niotkuda, i nimalo mu nije bio zanimljiv za druženje i produbljivanje odnosa. Kapiram da su videli čitulju u novinama, pa došli, poštujući nekakav kvazi-tradicionalno pravilo "da se mora". Svako od njih petoro mi se obraćao nadimkom kojim me niko nikad do tada, a ni posle nije nazvao, valjda verujući da svaka Aleksandra mora da bude Saška. A svako ko je proveo makar dva minuta sa mnom shvati da nemam ništa slično ni sa jednom Saškom na svetu. Coktali su kad su shvatili da se nisam udala u 23. godini i odmahivali rukom kao da sam u najmanju ruku odbegla u cirkus. Još veći greh, živim sama! Kasnije sam pokušavala da zamislim koliko je miliona tračeva nastalo iz tih pola sata koliko je njih petoro provelo na sahrani. - Aleksandra Nikšić

foto: Stephan Ridgway

Bivši ljubavnici

Obući će svoje najskuplje odelo ili najraskošniju bundu, lica skrivenih iza ogromnih naočara za sunce poput selebritija. Plakaće u prvom redu i krstiće se što tvoja porodica ne tuguje dovoljno, jer oni su te ipak najviše voleli. Na sahrani ih svi odmeravaju jer niko ne zna ko su tačno i odakle su poznavali pokojnika. Predstaviće se kao kolege sa starog posla za koji niko nije čuo, ili čak kao izgubljeni sin ili ćerka preminulog , ali nikada neće otkriti svoju pravu titulu. Ipak, ta vatra je čuvana samo između vas i tako će i ostati. Doneće najveće cveće i najskuplju sveću, i ponuditi da voze ljude do restorana. – Iva Parađanin

Školska

Neka žena koju nisi prepoznao na Fejsbuku ti je poslala zahtev za prijateljstvo; ono prezime posle dodatka "Ex" ti je bilo poznato, pa si onda setio da je to zato što je bila prva u dnevniku i prva odgovarala istoriju i geografiju. Taman si se setio zašto prezireš proslave mature, jer moraš da glumiš da ti je okej što se viđaš sa ljudima sa kojima se nisi ni družio, ali morate da se vidite da znate ko je dokle dogurao u životu i možeš li da sklopiš neki poslovni dil, kad ta "ex" te je našla sa željom da ti lajkuje slike. I ti misliš kako si je izbegao. Možda si izbegao njen zahtev za prijateljstvo na Fejsbuku, ali njeno prisustvo na iventu koji je tvoja sahrana nećeš moći. Ona će da napravi grupu na Vajberu za sve iz odeljenja da pita ko će da dođe i da organizuje sakupljanje para za kupovinu venca i smisli neki neoriginalni pozdrav na traci u stilu "poslednji pozdrav najdražem XY od IV2". Smaraće ostale na sahrani kako te zna iz detinjstva i pričaće tvoje blamove iz škole da kaže kakav si divan dečak bio. Sad ti je žao što je nisi dodao na Fejsbuku, zar ne? – Jovana Netković

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
Vice Blog
Svaštara
smrt
Prijatelji
Srbija
Groblje
sahrana