Već više od pola veka znamo za virus prisutan u ogromnoj većini odraslih ljudi, skriven i neaktivan. U malom broju ljudi, on se aktivira i izaziva rak. Međunarodna grupa naučnika nedavno je otkrila genetsku mutaciju koja možda rezultuje ovim nesrećnim razvojem događaja. Sam Epstin-Bar virus (EBV) otkriven je pre više od pedeset godina, ali nauka ga tek sada zaista shvata – počinje se sa radom na zaustavljanju patogena koji izaziva približno 143,000 smrtnih slučajeva godišnje.Veza između EBV i kancera ustanovljena je 1958. kada je hirurg po imenu Denis Burkit otkrio posebnu vrstu raka koji se javlja kod dece u centralnoj Africi; kasnije su ovu bolest nazvali Burkitov limfom. Nešto kasnije otkriveno je da EBV izaziva nazofaringealni rak (retko oboljenje usne duplje), druge vrste limfoma (Hočkinov, ne- Hočkinov, i limfom T-ćelija), neke vrste želudačnog raka, i post-transplantivni limfni poremećaj (PTLD, komplikacija koja se javlja posle presađivanja organa).„U devedeset i pet odsto odraslih ljudi, EBV je prisutan – neprimetno živi u našim grlima i belim krvnim zrncima, a kod većine ne izaziva nikakve zdravstvene probleme", objašnjava virolog Patrik S. Mur sa Onkološkog instituta Univerziteta Pitsburg. Većina ljudi nema nikakve simptome pa ni ne zna da je zaražena ovim virusom. „U nama postoje sistemi koji taj virus drže neaktivnim", dodaje Mur. Ali kod nekih ljudi virus se aktivira i počinje da škodi zdravlju. Obično su u pitanju ljudi čiji je imuni sistem oslabljen ili genetski, ili zbog nelečene side, ili preko terapije za sprečavanje odbacivanja presađenih organa odnosno matičnih ćelija.Van ovih grupa visokog rizika „veoma je teško ustanoviti kod koga će se EBV aktivirati a kod koga neće", kaže hematolog i onkolog Šika Đain sa Nortvesterna u Čikagu. „Većina ljudi se virusom asimptimatično zarazi u detinjstvu." Iako je neaktivan, uvek postoji mogućnost da se aktivira i izazove probleme.EBV se obično zadržava u B-limfocitima, gde njegove proteina koji izazivaju umnožavanje i širenje ćelija drži pod kontrolom imuni sistem. Ali pod određenim okolnostima, kad se imuni sistem poremeti na ovaj ili onaj način, virus počinje naglo da se množi. B-ćelije se šire, dele, virus tako prelazi iz jedne u drugu, što s vremenom vodi do maligne degeneracije. „Što se ćelije više množe, to je veća šansa za mutaciju, a što više mutacija ima, to je veća šansa da nastane rak", objašnjava profesor Ezra Koen iz Murs onkološkog centra u San Dijegu.Pa ipak, stanje je takvo da „ogromna većina ljudi zaražena Epstin-Bar virusom neće dobiti rak [ovog tipa]." Postoje i drugi faktori u genetici i okruženju (ishrana, pušenje) koji utiču na povećanu sklonost ka tumorima ovog tipa.Širom sveta učestalost tumora prouzrokovanim EBV-om varira. Na to verovatno delom utiče genetsko nasleđe pacijenta, kaže Koen, ali moguće je i da se verzije samog virusa razlikuju u različitim predelima. Na primer, ovakav rak grla i usta najčešći je u jugoistočnoj Aziji. Koen je 2015. godine lečio 41-godišnju Kineskinju od raka usne duplje koji joj je uticao na vid. Terapija zračenjem uništila je tumor, a vid se vratio u normalu.Burkitov limfom (ne-Hočkinovog tipa) češće se javlja u određenim delovima Afrike, dok u Americi i zapadnoj Evropi EVB češće izaziva rak želuca, limfome velikih B-ćelija, i pomenuti PTLD.Iako postoji potencijalna kancerogena veza, stručnjaci ne preporučuju rutinsko testiranje na prisustvo Epstin-Bar virusa jer kako kaže Đain, „rezultati ništa ne bi promenili, samo bi nepotrebno povećali strah i stres". Ako imate EBV, ništa se konkretno ne može uraditi da bi se smanjio rizik od aktivacije (osim uobičajenih preporuka kao što su zdrava ishrana, zdrav san, i fizička aktivnost).Sa druge strane, ako se kod nekog već ustanovi rak vezan za EBV, doktori će ispitati da li je ovaj virus prisutan u organizmu. Isto važi za pacijente pod imuno-supresorima i kandidate za transplantaciju koštane srži. „Prisustvo tragova EBV DNK u krvi pacijenta tretira se [posle terapije] kao tumor marker", kaže Koen. „Što je viši nivo ovog virusa, to je gora prognoza. Posle lečenja trebalo bi da ga gotovo uopšte nema". U dvadeset i tri slučaja raka grla 2016 godine, visoko prisustvo EBV DNK poklapalo se sa lošim prognozama lečenih pacijenata. „Srećom", dodaje Koen, „većinu slučajeva tumora vezanih za EBV moguće je izlečiti.U nekim slučajevima, povezanost EBV sa nekim vrstama raka može uticati i na izbor terapije. Kod limfoma koje prouzrokuje EBV, na primer, koristi se lek po imenu rituksimab jer „on deluje direktno na Epstin-Bar virus", kaže Đain. U Grčkoj je 2013. bilo sprovedeno istraživanje nad četrdeset četvoro ljudi obolelih od limfoma B-ćelija, od kojih je u 17 slučajeva postojala veza sa EBV. Tromesečna terapija rituksimabom samo u jednom od sedamnaest slučajeva nije uspela da ukloni prisustvo virusa. Isti lek se daje pacijentima čiji je PTLD izazvan EBV-om. Đain je nedavno lečila čikaškog policajca kod koga se javio poremećaj limfoma posle transplantacije bubrega. Četiri meseca je bio na rituksimabu pre nego što mu se tumor u stomaku drastično smanjio; danas se oseća dobro.Postoji nada da će jednog dana vakcina ukloniti EBV i tako sprečiti sve vrste raka koje on prouzrokuje, baš kao što je vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV) smanjila broj raka grlića materice. „Onkolozi bi voleli da im se ponudi EBV vakcina", kaže Mur. „Primenili bismo je i na decu i na odrasle kod kojih trenutno nema virusa, što bi sa vremenom sprečilo ogromnu većinu od 143,000 smrtnih slučajeva godišnje izazvanih ovim vrstama raka.Idealna verzija, objašnjava Mur, bila bi terapijska vakcina koja utiče na imuni sistem ljudi zaraženih Epstin-Bar virusom, omogućava mu da prepozna latentne proteine i uništi ih da bi suzbio rak. Nažalost, malo se novca trenutno izdvaja na istraživanje raka prouzrokovanog virusima. „Problem bi nauka lako mogla da reši da ga tretira ozbiljno. Sve ljudi ne budu spremni da se pozabave ovom vezom između virusa i tumora, malo toga ćemo moći da postignemo."Još na VICE.comKad rak dojke napadne bez simptoma'Osećala sam se kao da sam sasvim sama': Kako je kada u dvadesetim godinama preživiš rak dojkeKako sam naučila da rak može biti srceparajuće smešanPratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Reklame
Reklame
Reklame
Reklame