Nauka mi je konačno objasnila zašto imam facu smorene kučke

Kao klinka sam bila poprilično ozbiljna. Nastavnici su me zvali "mislilac", što je bilo sasvim okej dok nisam napunila 19 godina. Tada je ono što sam smatrala svojim normalnim izrazom lica dobilo novo ime: Lice smorene kučke (LSK).

Ako niste do sada čuli za to, evo kratkog objašnjenja našeg najboljeg internet drugara – urbanog rečnika: stanje koje pogađa svaku šestu osobu i manifestuje se tako što je njihova blentava faca uvek kučkasta, primer kako se koristi : " Kler Horn ima Lice Smorene Kučke".

Da, da istina je, Kler Horn ima LSK, a imam ga i ja. Ako vas zanimaju detalji, moja podvrsta lica smorene kučke opisuje se kao "neprestano neimpresionirana" ili "pazi, sad će da kine".

Ne želim da lažem. Iza mene je nekoliko baš teških godina. Ali ipak, nisam bila sama, društvo su mi pravile Viktorija Bekam, Kristen Stjuart, Kanje – svi smo kroz ovo sranje prolazili zajedno. Viktorija Bekam i Kristen Stjuart su primeri najčešćeg oblika LSK, tzv "limunousti ljuti direktor škole". Kanje Vest je jedan od nekoliko poznatih muških LSKova i njega je pogodio jedan od retkih oblika nazvan: "Sine, očekivao sam više od tebe."

LSK je frustrirajuća stvar sa kojom moraš da živiš, ali nauka nam je konačno dala neke odgovore. Prošle godine, dva naučnika koja istražuju prirode ponašanja, Džejson Rodžers i Ebi Mekbet koristeći tehnologiju Čitača lica pokušali su da utvrde da li je LSK nešto što zaista postoji, ili je samo poremećaj u oku posmatrača. Čitač lica skenira više od 500 tačaka na ljudskom licu i dodeljuje izraz na osnovu osam osnovnih emocija: sreće, tuge, ljutnje, straha, iznenađenja, gađenja, prezira i onog neutralnog.

Kako bi došli do nekog zaključka, Rodžers i Mekbet su prošli ovim programom kroz normalne face ljudi i shvatili da se na većini smorena faca registruje kao "neutralna". Zatim su učitali sva lica ljudi za koje se smatra da imaju LSK. Ono što su naučnici otkrili je da se kod ovih osoba primećuje viši nivo prezira nego kod ostalih "normalnih" ljudi. Ta podrugljiva emocija čini 5,76 odsto "smorenog lica" kod onih koje je pogodio LSK.

Ne zvuči baš sjajno, ali ima nade! "Ono što je najvažnije i što je ključno", napomenuli su Rodžer i Mekbet u dokumentaciji koja je pratila njihov rad, " je da Čitač lica ne detektuje dovoljno prezira pa ne može da pokaže koliko je taj prezir zaista prezir. To se posmatraču samo čini kao prezir." Kako objašnjavaju, ljudski mozak je programiran da klasifikuje lica na osnovu znakova emocija, pa tako i male razlike čine da se utisak promeni. "Prezir je zasnovan na elimentima poređenja i procene, kada vidite to na nečijem licu, stvara se osećaj nelagodnosti onog ko to primećuje", objasnili su.

To je to – nauka kaže da je Lice Smorene Kučke naš problem, ne njihov. Međutim, imajući samopouzdanje osobe koju ceo život zadirkuju zbog LSK, glavna stvar za mene, iz pomenutog istraživanja, je to što se od gledanja u moje lice ljudi osećaju neprijatno.

Mada, istraživanje nam jeste dalo neki broj: 5, 76 odsto. To je tačka odakle LSK počinje. Ako procenat prezira u tvojoj ekspresiji padne ispod ove granice, na sigurnom si. Šta ako sam nepravedno grupisana sa tim izazivačima neprijatnosti sve ove godine? Sve što mi je bilo potrebno je taj procenat prezira ispod 5,76. Nabavila sam kopiju Čitača lica i rešila da sama obavim eksperiment.

Pod eksperimentom podrazumevam višečasovni trud uslikavanja selfija pokušavajući da napravim potpuno neutralan izraz lica. Nemoguće je. Nesvesno pravimo određene vrste ekspresija čim se kamera nađe ispred nas. Na nekim fotografijama moje oči su bile previše zatvorene, na drugim, za nešto što sam mislila da je suptilni osmeh ispostavilo se da je ekstremni kez. Izgleda da uopšte ne kontrolišem svoje lice.

Na kraju, odustala sam od potrage za savršenim izrazom lica i rešila da jednostavno stavim fotku u Čitač lica. Uradio je neka biometarska sranja i izbacio mi odgovore koje sam tražila.

Dobra vest je da kompjuter zna da sam žensko i ne misli da imam brkove ili bradu. Siva linija pokazuje neutralnost face, i to je dominantna emocija na mom licu. Tu je i nešto malo sreće. Ponadala sam se da će me Čitač lica osloboditi LSK prokletstva.

A onda su iskočile i loše vesti. Moj prezir je daleko veći nego što sam očekivala, dosta iznad LSK granice. Gora sam čak i od Kanjea. Kanjea jebenog Vesta, čija je namrgođenost tema toliko memea, i koji se nije nasmejao čak ni kad se Ejmi Šumaher bacila na pod njemu pod noge.

Eto, nauka je potvrdila da imam LSK. Nisam baš sigurna kako da se osećam povodom toga, ali kao da je bitno, svakako izgledam kao da sam ljuta.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu