Moja baka, seksualna radnica

Razvod mojih roditelja bio je neobičan period mog života — sa 16 godina, jedan deo mene osećao se slobodnim od stega dominantnog, seksističkog oca, a drugi deo mene nije bio spreman za promene. Sve što se dešavalo bila je jedna ogromna hrpa suptilnosti, od postepene selidbe nameštaja iz roditeljske kuće i ćaletovih sarkastičnih napada na moju majku i njenu porodicu.

U pravom stilu ćerke tinejdžerke koja se zatekla usred razvoda, bila sam dragocena lovina u potkusurivanju mojih roditelja. On je zakerao povodom svakog banalnog aspekta njihovih života i nagoveštavao da ću i ja postati kao oni ako ostanem predugo u njihovoj blizini. Ali, jednog dana su sve trivijalne gluposti koje je voleo da osuđuje eksplodirale u nešto mnogo, mnogo veće.

"Ne želim da zauzimaš strane, Rejčel, ali porodica tvoje majke nije ono što misliš. Lagali su te. Tvoja baka je bila prostitutka i tako je upoznala tvog dedu." I tako mi je moj otac saopštio vest da je moja baka bila seksualna radnica i da je "moje detinjstvo laž" (njegove reči). Moja prvobitna reakcija priličila je donekle zreloj ali i dalje naivnoj šesnaestogodišnjakinji: "Ma šta kažeš, baka mi je bila kurva." Sećam se da mi je kroz glavu proletelo milion misli, od: "Da li laže da bi nam napakostio? To je tako nizak udarac", sve do "Ne mogu da verujem da mi je to sad rekao. Koliko je to bolesno."

Nisam se osećala zgađeno ili iznevereno; bila sam radoznala i pomalo impresionirana. Mislila sam da je to žestoka prošlost i poželela sam da budem kao ona. Pokušala sam od ćaleta da saznam detalje ogromne porodične tajne koju mi je upravo otkrio — očigledno da bi napakostio mojoj majci — ali mi je rekao da je to sve što zna.

Moj ćale je držao glavu u rukama i ponavljao: "Nikad ne bi pomislila, ona ne izgleda kao prostitutka", kao da seksualne radnice nose neku lako prepoznatljivu uniformu. Štaviše, moja baka se drži tako da vam natrljava nos vašim sopstvenim nedostacima: ona je dostojanstvena, obrazovana, neustrašiva, kao i nastaloženija žena i najveća svetska putnica koju sam upoznala.

Sedam godine posle razvoda mojih roditelja, pozvala sam baku Gledis da popričamo o njenoj prošlosti. Pre nego što se javila, došla sam u iskušenje da prekinem vezu — nisam bila sigurna kako treba da se osećam i plašila sam se da će mi se omaći neka refleksna reakcija koja će je uvrediti. Šta ako je budem pitala nešto što bude smatrala suviše ličnim? Šta ako ne budem bila spremna za odgovor koji mi bude dala?

Glas joj je zvučao krhkije nego što sam ga se sećala; imala je 82 godine i brinula sam se da nikad više neću imati priliku za ovaj razgovor s njom. Ali odbila sam da ćelatova bude poslednja reč u njenoj životnoj priči i onome što je proživela. Kad se javila na telefon, osetila sam da je nervozna što mora o tome da priča sa mnom. Poznavala me je čitav moj život i ja sam joj unuka koju je gledala kako odrasta. "Osećam se na neki način kao da sam te izdala što sam čuvala ovu tajnu; ti si sada odrasla žena", rekla mi je sa trunkom žaljenja u glasu.

Gledis je rođena u Karakasu, u Venecueli, 1933. godine i živela je tamo dok se nije preselila u Sjedinjene Države sedamdesetih, nakon što je rođena moja majka. Sa dvoje male dece iz prethodne veze i odsutnim ocem, mučila se da obezbedi osnovne životne potrepštine i nije mogla da ih upiše u školu. U većinskoj katoličkoj naciji, jedine dostupne škole bile su verske — u koje nisi mogao da se upišeš ako si bio kopile. "Moj cilj je bio da pronađem čoveka koji će dati svoje prezime mojoj deci — u ono vreme, ako vas vaš biološki otac nije priznavao kao svoje dete, vaš život bio je veoma težak."

Počela je da zarađuje za život seksom preko dobre prijateljice koja je takođe bila prostitutka — i ona je imala decu i bila u finansijskoj krizi. Svake noći bi moja baka ostavljala decu kod svoje majke i govorila joj da ide na treću smenu u fabrici — što je bila savršeno uverljiva priča. Ranih pedesetih Venecuela je doživela industrijsku revoluciju i meteorski uspon, postavši četvrta najbogatija zemlja po glavi stanovnika (tu titulu je danas zamenila za zemlju u kojoj se nalazi drugi najopasniji grad na svetu ). To je bilo i zlatno doba za uzorne supruge, pokret koji je onomad najviše otežavao život venencuelanskim seksualnim radnicama.

"To je bilo pedesetih u Venecueli i, čak i danas, to je jedna veoma konzervativna, izrazito religiozna, ženomrzačka sredina. Muškarci su vladali Venecuelom tada i vladaju njom i danas", rekla mi je moja baka. Prostitucija je uvek cvetala u Venecueli — u toliko meri da je čak bila potpuno legalna. Kako zemlja koja je oduvek priznavala prostituciju kao ozbiljno zanimanje može da baci takvu anatemu na nju? "Seks je oduvek postojao — svi su radili svašta iza zatvorenih vrata. Društvo nije bilo otvoreno. Prostitucije je bilo od postanka sveta."

Za mnoge tada baš kao i sada, prostitucija je bila način da se bolje živi. "Karakas je bio centar prostitucije — svi Amerikanci su išli tamo zbog nas. Bila je to neka vrsta mode. Nisu nas čak ni zvali kurvama; zvali su nas 'pratnjom' u burdeljima u koje se išlo samo na zakazivanje. Postojala su dva sloja prostitucije: žene poput nas i žene na ulici. Mi smo bile luksuzne prostitutke, tako da smo dobro živele." Zarađivala je između 85 i 95 bolivara po večeri, što je u ono vreme bio ekvivalent od oko 421 dolara – pravo malo bogatstvo.

Posle godinu dana seksualnog rada, upoznala je mog dedu — Džozefa — koji je bio jedan od njenih redovnih klijenata. "Tvoj deda je obožavao prostitutke; dolazio je kod mene svakog vikenda", rekla je baka. "Bio je veoma stidljiv, blag čovek. Videla sam odmah da nema dovoljno samopouzdanja da zapodene razgovor sa ženama, ali je i dalje osećao sve prirodne nagone muškarca." Ono što je ispričala zateklo me je potpuno nespremnom. Dok sam odrastala, moj deda je bio veoma otvoren, samouveren Venecuelac francuskog porekla. Izgleda da je nedostatak samopouzdanja u ljubavnom životu nadoknađivao u svemu ostalom. Kad ste dete, odrasle doživljavate kao nadljude; svakako ne kao ljude koji mogu biti slabi, emotivni i nestabilni.

Osećala sam se kao da sam doživela vrlo sjebano otkrovenje o svojoj najširoj porodici – nikad mi na pamet nije palo da su moji deda i baka proživeli stvarna, surova životna iskustva. Za mene su oni bili savršene, čiste odrasle osobe koje nikad nisu bile povređene. Moja baka je osetila šok i kolebanje u mom glasu. "Razlog zbog kog tvoj deda više nije mogao da ima dece je zato što je zapatio mnogo seksualno prenosivih bolesti i ostao sterilan", rekla je ona. "Lično sam imala četiri abortusa zato što se muškarci nisu pridržavali pravila — išla sam kod veoma skupih doktora koji su mi davali pilule za abortus i lekovito bilje. Mnoge moje koleginice su umrle tokom ilegalnih abortusa, što nikad ne bih uradila. Radije bih zadržala dete."

Skoro sam zaplakala. Moja baka je imala dug istorijat reproduktivnih zdravstvenih problema — histeroktomije, cervikalne ciste i fibroide. Sad je sve to imalo smisla. Pričale smo o lečenju prostitutki koje su zbog svog posla imale zdravstvenih problema i kako su doktori, tvrdeći da su "to same sebi napravile", konstantno izbacivali pacijentkinje iz svojih čekaonica. Naravno, većina tih doktora bili su muškarci.

Za moju baku, institucionalno zlostavljanje nije se završavalo na tome; ono se prenosilo i na to kako su se prema njoj ophodili neki njeni klijenti. Iako je prostitucija bila legalna i zvanično ju je regulisala vlada, to se retko sprovodilo u delo. Policajci bi ignorisali zlostavljanje i iskorišćavanje prosto zato što nisu poštovali seksualne radnice.

"Postala sam veoma hladna i bezosećajna u pogledu seksa", rekla mi je baka. "Počela sam manje da poštujem muškarce. Često se nisu odnosili ljudski prema meni zato što me nisu doživljavali kao pristojnu, normalnu ženu. U ono vreme, to nije bilo prihvaćeno — a ni danas nije do kraja."

Ispričala mi je jezive priče o maltretiranju koje je morala da trpi od pijanih mušterija; pljuvali su je, šamarali, zvali kurvom i ismevali dok je hodala ulicom. "Sve vreme sam ostala profesionalna, ali ti šašavi muškarci su me zlostavljali samo zato što su mislili da su bolji od mene. Oni nisu razumeli da je to poslovna transakcija. E, pa bila sam pametnija od svih njih. Naterala sam ih da mi daju ono malo novca što su imali samo na račun mekoće mog tela."

Ali uprkos mračnim trenucima koje je iskusila u svom poslu, rekla mi je da nije zažalila što je radila kao prostitutka. "Ne stidim se nimalo svog seksualnog rada. Omogućio mi je lep život. Zahvaljujući njemu, pronašla sam čestitog čoveka i moja deca su dobila prezime. Tvoj deda je održao reč i izbavio me odatle. Pronašla sam svoju porodicu."

Dok sam odrastala, držala sam baku na pijedastalu. Oduvek je živela sa mnom u mom porodičnom domu; upoznala sam je intimno, više nego u odnosima koje formirate sa bakom i dedom koji žive u drugom gradu. Kod moje bake me je oduševljavala njena sposobnost da uvek ostane staložena, o kakvoj god situaciji da se radilo. Kad god bi se moji roditelji posvađali, ona bi prosto ušetala u prostoriju, rekla im da se "smire" i izašla kao da se ništa ne dešava. Kad bi je neko isekao u saobraćaju, prevrnula bi očima kao da ih žali što su nesposobni. Način na koji je smireno pristupala svakom sukobu bio je potpuno suprotan meni; ja sam bila plačljivica, imala sam napade panike, dizala bih glas. Želela sam da budem smirena kao ona.

Upravo je njena stabilnost osvojila mog dedu. Kao njen klijent, posećivao ju je najmanje dve noći nedeljno, što je, rekla mi je, bilo retko u njenom poslu. Obično biste imali redovne klijente, ali "redovno" je za nju značilo jednom ili dvaput mesečno. Znala je da se zaljubio u nju ne samo zbog toga što joj je ostavljao veliku napojnicu (a to je takođe bila retkost), već i zato što je počeo da se raspituje za njen privatni život, interesovanja, ambicije i porodicu. Pitala sam je da li se osećala ugroženo ili da je napadan, ali ona je na to samo rekla: "Lagano smo se zaljubljivali jedno u drugo."

U potaji su se redovno sastajali van javne kuće, što je bilo strogo zabranjeno. Bolje su se upoznali u narednih šest meseci, a onda ju je deda zaprosio. Moja baka je znala da je on finansijski dovoljno stabilan da makar može sebi da priušti prostitutke, ali priznala je da ju je brinulo pitanje novca; i dalje je morala da hrani dvoje male dece, a ona čak nisu bila ni njegova. Neočekivano, kad su se venčali, on je priznao njena dva sina i brinuo o njima kao da su njegovi. Kad se rodila moja majka, zajedno su napustili Karakas, odleteli za Ameriku i skrasili se u Majamiju.

Pitala sam se koliko ljudi u mojoj porodici zna za njenu prošlost — vest je sasvim sigurno otputovala dovoljno daleko ako je stigla do mog oca, kom porodica moje majke nikad nije bila posebno bliska. Kad sam je upitala da li je rekla nekom, odgovorila je prosto: "Ne." Moja majka mi je kasnije ispričala da su porodicom kolale razne glasine, ali sve je obično vrlo brzo pometeno pod tepih. Razumljivo, jer je u ono vreme postojala velika verovatnoća da bi se njena porodica odrekla bake da je istina izašla na videlo.

Kad sam bila mlađa, baka mi je uvek govorila da moram da budem dama, ali tako da sam pametnija od svih dečaka oko sebe. Sada znam zašto — ona je bila jedna od tih žena. "Osećala sam se osnaženo kao seksualna radnica i žena. Osećala sam da imam kontrolu", rekla je. "Osećala sam da mogu da izađem na kraj sa situacijom i manipulišem njom onako kako to meni odgovara."

Pred kraj našeg telefonskog razgovora, razmišljala sam mnogo o stavu mog oca prema njoj one noći kad mi je ispričao njenu tajnu. Svaku reč je vagao sa izuzetnom strepnjom, kao da pazi da s tom pričom ne bude suviše ubedljiv, zabrinut da bi jedan njen deo mogao da mi se dopadne. Odbijao je čak da je nazove prostitucijom; rekao je: "ono što je ona radila". Njegovo očigledno nepoštovanje prema mojoj baki imalo je suprotan efekat — prestala sam da poštujem njega.

Moja baka je i dalje najbolja žena koju poznajem, a njene životne odluke su od nje stvorile ženu kakva je danas. Ona sada ima 82 godine i živi životom koji je daleko od javnih kuća u Karakasu. Preko telefona mi je ispričala svoju priču sa istim onim ubeđenjem i samopouzdanjem koje je imala tada. "Ako muškarci imaju pravo da bez osude plaćaju za seks", rekla mi je baka, "onda žene imaju pravo da seks pretvore u karijeru. Stajaću iza toga sve do svoje smrti."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu