Pričali smo sa čovekom koji je 20 godina zaljubljen u svoju sestru

Toma* sam upoznala preko njegovog psihijatra, koji mi je prijatelj, ali on nije želeo da se sretnemo uživo. Plašio se da ću ga osuđivati ili vređati. Tako drugi reaguju kad im ispriča svoj život. On, međutim, želi da govori — kaže da želi da skine taj teret sa duše. I tako smo ugovorili intervju preko Skajpa. Pojavio se sa tamnim naočarima i kapom kako bi zaštitio identitet. Obećao mi je da će mi ispričati sve samo da ne otkrivam njegove privatne detalje. Kad bih to uradila, ugrozila bih njegovu slobodu.

Na Tomovoj profilskoj slici nalaze se on i njegova devojka Lena. Ona ga grli otpozadi, nežno ga ljubi u vrat. On se smeši dok provlači prste kroz njenu dugu, smeđu kosu. Na prvi pogled, na toj fotografiji nema ničeg lošeg. Na njoj su dvoje ljudi koji se vole — veza zasnovana na uzajamnoj privlačnosti.

Ali Lena je Tomova sestra, a za mnoge to menja sve; fotografija zapravo postaje dokaz krivičnog dela. "Plašim se da ću ljudima biti odvratan", kaže Tom. On odvraća pogled od mene i krši ruke. U ozbiljnoj je vezi sa sestrom već 20 godina, a njih dvoje zajedno imaju i dete. "Sve sam već čuo. Ljudi su govorili da sam razvratnik, sestrojebac ili prosto retardiran. I to je sve dolazilo iz usta ljudi koji su mi nekad bili prijatelji. Uprkos tome što nas društvo ne prihvata, mi postojimo, a ima nas više nego što mislite."

Rotrot Perner je psihoterapeut koji je od 1975. godine, između ostalog, radio na raznim slučajevima incesta. "U većini primera, moji pacijenti bili su stidljivi u prisustvu nepoznatih ljudi", kaže on. "Jasno su iskazivali anksioznost u društvu i više voleli da ostaju kod kuće. To je, naravno, često imalo veze sa njihovom prošlošću: većini kao deci nije bilo dopušteno da upoznaju druge ljude zato što su im roditelji bili veoma ljubomorni ili veoma strogi — ograničavali su kretanje svoje dece."

Tom i Lena odrasli su u jednom malom austrijskom selu. Živeli su u velikoj beloj kući iz bajke sa psom i travnjakom. Njihova majka bila je domaćica, a otac državni službenik. Deca su bila lepo vaspitana, išla su u školu i davala sve od sebe da ne skreću negativnu pažnju na sebe. U njihovoj porodici nije bilo svađa, a osmesi su bili obaveza. Šta bi, inače, rekle komšije? U nekom trenutku Tom je shvatio da nije savršen. Lena se osećala isto. "Počeo sam da gajim ozbiljna osećanja prema njoj kad smo oboje ušli u pubertet", rekao je Tom. "Ona se naglo razvila. Ponekad bih je gledao kako se oblači u svojoj sobi i uvek bi me bilo sramota posle."

Tom je ubeđivao sebe da je radoznalost prema ženskom telu normalna pojava. Nije ga privlačila sestra, već žene uopšte. Ali njegova osećanja bila su sve jača. A onda, sa 17 godina, Lena je imala prvog dečka. "Za mene je to bio pakao", priznaje Tom. "Mrzeo sam svakog njenog dečka iz dna duše. Lena bi plakala zato što se ne slažem s njima. Danas znam da je to bila čista ljubomora."

Posle trogodišnje veze, Lenin dečko ju je prevario. Ona je u pola noći upala u Tomovu sobu. On je već spavao i probudilo ju je njeno jecanje. Da bi je utešio, doneo je vino iz podruma. Posle prve čaše, usledila je druga, a vrlo brzo i treća. Opijena trenutkom, Lena se privila uz njega.

Prema mišljenju Rotrota Pernera, to samo po sebi nije abnormalno. "U mom profesionalnom iskustvu, nije istina da ljudima njihova braća ili sestre nisu privlačni", kaže psihoterapeut. "Ponekad je tako, ponekad nije. Što je važnije, odnose između braće i sestara definišu zavist, rivalitet i divljenje, zajedno sa potrebom da se grle ili čuvaju tajne koje ne zna ostatak sveta. Sve se to vezuje za određene fantazije — neke podstiče pop kultura i mediji, druge njihovo vaspitanje i porodična situacija. Da li ćete te fantazije pretočiti u realnost zavisi od toga koliko ste dobri u proceni iste te realnosti. Ljudima u incestuoznim vezama često manjka ta sposobnost."

__________________________________________________________________

Pogledajte i uzbudljivi VICE Srbija dokumentarac: Pirati sa Dunava

__________________________________________________________________

U slučaju Toma i Lene, njihova fantazija brzo se ostvarila: "Sećam se kao da je bilo juče", kaže Tom. "Podigla je pogled ka meni i pitala me zašto muškarci ne mogu biti više kao ja." I tad se desilo; Tom je bio siguran da su on i Lena nešto više od brata i sestre. Ali pre nego što je stigao bilo šta da preduzme, Lena se nagnula ka njemu i poljubila ga. Tom je odgurnuo svoju sestru. "Šta to radiš?", povikao je. Lena je počela da plače.

Naredni dani bili su pravo mučenje za Toma. Naravno da su za sve mogli da okrive alkohol, ali da li je to stvarno bio samo izolovani incident? On nije mogao da prestane da misli na to. Počeo je da se priseća nekih situacija iz prošlosti. "Postalo mi je jasno da smo Lena i ja oduvek flertovali jedno s drugim", rekao je. "Uvek sam to doživljavao kao šalu, ali sam shvatio da nije bila. Odjednom su mi sve te čudne situacije postalo kristalno jasne."

On sad zna da je Lenu gledao kako se oblači zato što mu se sviđala. Nije ga uzbuđivala samo zato što je žena, već i zato što je gajio osećanja prema njoj. Lena i Tom su od tada više puta razgovarali o tome. Lena je ispričala Tomu da je namerno ostavljala otvorena vrata kako bi je on gledao. Pokušavala je da ga zavede — ali toga je postala svesna tek posle njihovog prvog poljupca. "Osetio sam olakšanje kad sam saznao da i ona gaji osećanja prema meni", rekao je Tom. "Mogli bismo da budemo srećni zajedno. Ali, naravno, to je bila utopija. U našoj stvarnosti, naša ljubav je bila prokletstvo — još uvek je."

Tip veze između Toma i Lene bio bi tabu u skoro svakoj kulturi, ali je usto još i protivzakonit. U mnogim zemljama širom sveta, uključujući veći deo Evrope, seksualni odnosi između bliskih srodnika su zabranjeni. U Austriji, odakle smo Tom i ja, incest između roditelja i dece kažnjiv je sa do godinu dana zatvora, a za incest između brata i sestre može da se završi šest meseci iza rešetaka.

Kad je Tom po prvi put spavao sa Lenom, to nije bio samo ljubavni čin, već i krivično delo. "Tek sam tad shvatio da smo kriminalci. Ali Član 211 [austrijskog krivičnog zakonika] praktično kažnjava odrasle osobe za dobrovoljni ulazak u vezu sa drugim odraslim osobama. Mi ne teramo jedno drugi ni na šta."

Za Toma, ovaj član je ogroman crni oblak koji se nadvio nad njegovom glavom. On ne razume zašto bi morao da ide u zatvor. "Otkad je gađenje razlog za zatvaranje ljudi?", rekao je on. "Niko ne bi strpao nikoga iza rešetaka zbog seksa sa tortom, samo zato što je nekom to odvratno."

Ali, naravno, tu je i biološka dimenzija zabrane incesta.

"Rodbina deli zajednički genski fond koji postaje sve sličniji što je krvno srodstvo bliže", objasnio je Franko Lakone, doktor sa Instituta medicinske genetike pri Medicinskoj školi u Beču. "Naravno, svi mi nosimo u sebi ono što zovemo 'tihim mutacijama', koje su potpuno bezopasne. Problem nastaje tek kad imate iste mutacije, u identičnim genima. Rizik za to se značajno povećava među rodbinom. Ako su roditelji rođaci prvog kolena, verovatnoća za recesivne genetske defekte skače na šest odsto, dok zdravi roditelji koji nisu u rodbinskoj vezi imaju rizik prenošenja takvih defekta od samo tri odsto."

Za majke, trudnoća od incestuoznog snošaja otprilike je opasna kao i zatrudneti kao neko sa trizomijom, tvrdi Lakone.

Ne iznenađuje da je Tom godinama bio opsednut legalnim statusom incesta. Kad je Patrik Štibing, koji je imao četvoro dece sa svojom sestrom, pre čitave decenije pokušao na sudu da obori nemački zakon o zabrani incesta, Tom se obradovao. On je zaista verovao da bi zakon mogao da bude povučen. Ali sudije su 2008. godine odbacile taj zahtev, navodeći nekoliko razloga zašto zakon mora da ostane na snazi, uključujući:

- Održavanje raznolikog genskog fonda je u najboljem interesu javnog zdravlja

- Zakoni protiv incesta mogu da zaštite osetljive ljude od traume koje može da nastane kao rezultat čak i uzajamno dobrovoljnog seksualnog čina

- Dekriminalizacija zakona o incestu bi poslala "pogrešnu poruku" javnosti

Za Toma, treći razlog je zasnovan na paušalnim društvenim normama. I iako njegov slučaj nije ni izbliza široko rasprostranjen u društvu, on nije usamljen. Hans Jorg Albreht, direktor nemačkog Instituta Maks Plank za inostrani i međunarodni krivični zakon, pokušao je u dugoj analizi da ospori najčešće glasine u vezi sa incestom. Albrehtovi nalazi su Tomova Biblija. "Većina ljudi misli da Član 211 štiti nerođenu decu", kaže Tom. "Ali nisu u pravu. Oni uzimaju zdravo za gotovo da je 100 odsto dece koja nastanu iz incestuozne veze hendikepirano."

Uopšteno govoreći, veća je verovatnoća da će deca parova u krvnom srodstvu imati određena genetska stanja, ali prema Genetskom savezu, britanskoj grupi koja radi na unapređenju života ljudi sa genetskim stanjima, "većina parova u krvnom srodstvu ima zdravu decu."

"Razumeo bih kad biste mi rekli: 'Ideš u zatvor zato što ugrožavaš svoje dete'", rekao je Tom. "Ali moje dete je zdravo, a moja žena i ja se volimo na dobrovoljnoj bazi. Zato ne postoji nijedan valjani razlog za kaznu."

Tom i Lena su nekoliko godina držali svoju vezu u tajnosti. "Dugo smo mislili da smo bolesni. Kakav je to čovek zaljubljen u sopstvenu sestru?", rekao je Tom "Neverovatno je šta tabu može da uradi vašem osećanju dostojanstva."

U jednom trenutku, Tom je pao u depresiju, razišao se sa Lenom i pokušao da izvrši samoubistvo. Lena ga je našla onesvešćenog u kadi sa pilulama za spavanje kraj sebe. To je za njega bio trenutak samospoznaje: "Nešto je moralo da se promeni. Osećao sam se kao da živim u mehuru."

I tako su Lena i Tom odlučili da se odsele iz roditeljskog doma i daleko od svakoga ko ih poznaje. Danas dele stan u Nemačkoj. Njihovi novi prijatelji misle da su u braku. Kad je Lena rodila njihovu ćerku, kaže Tom, izjasnila se da je otac nepoznat.

"Nismo želeli ništa da rizikujemo. Neću im dopustiti da me strpaju u zatvor i odvoje od moje porodice."

*Imena su izmenjena

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu