Kad god se neko od prijatelja vrati iz inostranstva, a naročito iz Amerike, danima tupe o tome kako su jeli bejgl, fantastičan bejgl, najbolji, koji kao takav ne postoji nigde na svetu. Serije, u kojima upeglani frajeri advokati za doručak žvaću taj ukusni, kremasti bejgl uz kafu dok žure da sabiju nekog klijenta i moji jadnu pokušaji da ih sama napravim. ..Svemu tome je došao kraj jer se u Beogradu (već godinu dana) gušim u bejglovima. Slanim, slatkim, integralnim.
Reklame
Beogradski bejgl jela je i vojvotkinja od Kornvola Kamila, tokom posete Srbiji sa princom Čarlsom. U poseti im je bila i glumica Sara Vejn iz Prison Break-a. Deca se bukvalno lome sa odmora da kupe, mladi, stari, stranci, redovno dolaze da kupe svoj bejgl obrok. Često ih sa smeškom gledam ispod oka jer većina nema pojma za šta ide novac koji se zaradi prodajom bejgla? Oni koji saznaju, oduševe se. Vreme je da i vi saznate.Bagel Bejgl je radnja nastala kao socijalno preduzetništvo. Organizacija Atina, koja se bavi pružanjem podrške žrtvama trgovine ljudima i drugih vidova iskorišćavanja, pokrenula je ovu priču sa ciljem da se profit koji se ostvaruje prodajom bejgla usmerava na programe podrške. Žene, koje su bile žrtve trgovine ljudima, kao i nekog drugog oblika nasilja, zahvaljujući Bagel Bejgl priči prolaze program obuke i osposobljavanja za dalji rad i život.Postoji jedna predrasuda da kad žrtve izađu iz trgovine ljudima ili nekog oblika nasilja, mogu da nastave život sasvim normalno. U suštini, njihovi problemi tu tek počinju. Mnoge od njih su mlade završile u toj priči, neke imaju samo osnovnu školu, a na ovaj način pružena im je šansa da se obuče za neko konkretno zaposlenje i da imaju priliku za praksu.- Ideja jeste da se sav profit koji se ostvaruje usmerava na programe za oporavak žrtava trgovine ljudima, tu vidimo i jednu stabilnost za organizaciju Atina, jer vidimo da se za tri godine sa 30 odsto novca koji nam je potreban za finansiranje - upravo dolazi iz Bejgla, što i jeste i suština socijalnog preduzetništva – kaže Jelena Hrnjak iz organizacije Atina za VICE.
Reklame
Žene iz organizacije Atina nisu čekale zakon, državu, ni nikog drugog, ko bi trebalo da se sistemski bavi ovim problemima i same su pokrenule ovaj biznis, učile kroz iskustvo i zbog toga su za ovih godinu dana stekle te veštine da danas budu uspešne.Juče su slavili 1. rođendan.Osim đaka koji dolaze redovno tokom velikog odmora, komšija i nekih ljudi koji su „videli na fejsu da ima neki kul sendvič tu da se kupi", bili su predstavnici korporacija, ambasada i međunarodnih organizacija, direktor kancelarije UNICEF-a u Srbiji, da pruže podršku i pojedu bejgl.
- Kupim ovaj bejgl za obrok i znam da pare idu direktno onima koji su žrtve, a ne neke apstraktne humanitarne priče, za koje se skuplja novac, a ja ni ne znam za šta ide – kaže jedna od gošći koja je došla na Bejgl rođendan.Nisu samo korisnice one kojima organizacija Atina pruža podršku. Kada kupuju sastojke za svoje bejgle, tačno znaju od kojih ljudi kupuju, a to su mali proizvođači kojima na ovaj način pružaju podršku i poznaju svaku osobu od koje kupuju, na primer, kajmak i pršutu.Pošto primećujem da su svi koji su došli oduševljeni ukusima i kažu da nigde nema tako nešto slično u Beogradu, pitam Jelenu Hrnjak kako su osmislili ove recepte i kako su uopšte naučili da spremaju bejgl, ovo pecivo koje najviše podseća na đevrek, ali u isto vreme je i potpuno drugačiji.
Jelena kaže da im je najviše pomogao Filip Ćirić, šef uhinje u Homi , kao i da su zaposleni iz organizacije Atina putovali i probali bejgle po celom svetu, pa su hteli da naprave i neke svoje kombinacije, koje nedostaju, a prilagođeni su celom svetu.
