Broj trinaest u svetu sporta

Ako ovo čitate trinaestog u mesecu, pa čak i ako nije petak, možda među vama ima i onih koji su sagradili sebi malu, ali čvrstu tvrđavu od posteljine. Neće iz tvrđave izaći ni dan kasnije ako je petak, ostaće tu i subote, četrnaestog, jer bi čak i uključenje laptopa na tako fundamentalno baksuzan dan moglo da izazove katastrašne eksplozije koje bi vaše skrovište potresle do jorgana.

U stvari, petak trinaesti je prosto dan kao i bilo koji drugi – ali zašto mislimo da taj broj trinaest nosi lošu sreću? Postoje razni razlozi, mada nijedan ne zvuči ubedljivo. Često se kaže da je broj zvanica na Poslednjoj večeri bio trinaest, odnosno da je Juda Iskariotski poslednji seo za sto, mada za tako nešto ne postoje biblijski izvori – verovatno je savremena izmišljotina u pitanju. Nordijska mitologija kaže da je Loki bio trinaesti bog, i da je trinaesti stigao na sahranu boga Baldera čiju je pogibiju sam i organizovao. Više smisla ima podatak da do vešala vodi trinaest stepenika, mada se tamo obično završi zbog nekih ozbiljnih prekršaja a ne iz puke loše sreće.

Neosnovani strah od broja trinaest ima zvučno ime – triskaidekafobija – i prilično je rasprostranjen, posebno u svetu sporta. Takmičari, timovi, čak i čitave lige trude se da izbegnu nesrećni broj i konsekventno gubitak zarade. Sa druge strane, bilo je i hrabrih sportista koji su se aktivno okrenuli broju trinaest i ponose se njim, mlataraju dresom kao crvenim plaštom pred očima bika zvanog Sudbina.

Ja sam po prvi put čuo o negativnim konotacijama trinaestice dok sam igrao fudbal u osnovnoj školi. Naš najbolji igrač je svesno tražio taj broj, pa je nastavnik morao da mu objasni da tako izaziva lošu sreću. Dečak je bio uporan i odlučan, neuobičajeno za desetogodišnjake, ali pokazalo se da je bio u pravu: niko nije dao više golova od nas te sezone.

Moj mladi saigrač nije jedinstven: mnogi profesionalni fudbaleri nosili su i nose trinaesticu na terenu: Alesandro Nesta, Tibo Kortoa, i brojni slavni nemački reprezentativci.

Neka takmičenja dozvoljavaju timovima da preskoče ovaj broj, ali ne i Svetsko prvenstvo. Od kako su 1954. bili uvedeni brojevi od #1 do #22, svaki tim je mogao da registruje po jednog igrača sa #13 na leđima, ma koliko nacija bila sujeverna. Od tada je odigrano šesnaest turnira, a u finalima su igrači sa ovim brojem nastupili devet puta (pobednici pet puta, poraženi četiri)

Nemci dominiraju na polju šampionskih trinaestica. Maks Morok 1954., Gerd Miler 1974., i ne tako davno Tomas Miler 2014., svi su uspeli da osvoje zlato noseći kobni broj na leđima. Istini za volju, Nemci su i odigrali najviše finala (osam), a četiri puta su pobedili (uspešniji je samo Brazil). Sa druge strane, za Brazilce je samo jednom prilikom u finalu nastupio fudbaler broj trinaest (Aldair, osvajač Svetskog prvenstva u SAD 1994.) iako su igrali finale sedam puta. Takođe šampion sa trinaesticom na dresu bio je još i Italijan Gabrijele Oriali, koji je zlato uzeo 1982.

Poražene trinaestice su Angelo Domengini (Italija, 1970), Néstor Lorenco (Argentina, 1990), i holandska legenda Johan Neskens, koji je gubio u finalima i 1974. i 1978. Ta 1974 godina je bila jedina prilika kada su oba tima u finalu izvele igrače sa brojem trinaest na leđima, pa sudbina nije znala šta će.

Ipak, reklo bi se da popularnost kobnog broja opada. Od 1970., i 1994., broj trinaest se samo jednom nije pojavio u finalu (1986.; igrom slučaja trinaesti turnir po redu). Ali od te 1994. godine i svetskog prvenstva u Americi, četiri finala za redom je trinaestica zaobišla, sve do Milerove 2014.

Tomasa Milera ne zanima loš glas broja koji nosi na dresu: „Ne smeta mi to, broj nema nikakvog uticaja na igru – nisam sujeveran." Štaviše, imajući u vidu koliko je puta ovaj broj doneo sreću nemačkom sportu, moglo bi se reći da im je taličan. Pored tri osvajača Svetskog prvenstva, trinaesticu je nosio i bivši kapiten manšafta Mihael Balak. Za mladog nemačkog fudbalera, #13 sigurno ima više pozitivnih nego negativnih konotacija. Njihov stereotipni pragmatizam uspeo je da pretvori nesrećan broj u simbol uspeha.

Osim što igraju najbolji fudbal na planeti, Nemci dominiraju i svetom Formule jedan, gde je Mercedes aktuelni šampionski tim, a nedavno penzionisani Niko Rozberg drži titulu. Sa druge strane, F1 tretira baksuzni broj trinaest mnogo rigoroznije od fudbala.

____________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Još jedna utakmica

_____________________________________________________________________________________________________

Sujeverja ima svugde po trkačkim sportovima – donekle razumljivo kada takmičari često rizikuju glavu. Ne iznenađuju priče o srećnim gaćama, o vozačima koji obavezno zakorače u svog bolida sa iste strane, ili izvode pripremne rituale pre svake trke. Takođe ne iznenađuje podatak da broj trinaest nikad nije bio popularan u svetu F1. Od preko sedam stotina vozača u istoriji takmičenja, samo trojica su nosila ovaj broj.

Sve je počelo od Meksikanca po imenu Mozes Solana koji je vozio Gran pri pod trinaesticom 1963.; na drugim takmičenjima je nosio druge brojeve. Sledeća trinaestica ispala je još u kvalifikacijama: Divajna Galika nije uspela da se plasira na Gran pri 1976. sa #13 na svom Surtes-Fordu. Kasnije je prešla na broj #24, ali iz još dva pokušaja nije uspela da prođe kvalifikacije.

Broj su posle nje zaobilazili čitave četiri decenije. Ne ulazeći u detalje sistema dodele brojeva u F1, najprostije rečeno, sport eliminisao broj trinaest. Nisu ga izdavali trajno timovima. Od 1996. godine, F1 timovi su počeli da dobijaju brojeve na osnovu svog prošlosezonskog plasmana – kec i dvojka išli su šampionima, trojka i četvorka drugoplasiranima, i tako dalje. Pa ipak, sedmoplasirani tim ne dobija brojeve #13 i #14, već #14 i #15. Za razliku od fudbala, F1 zaobilazi trinaesticu putem običajnog prava. Neki hoteli izvode isti trik: spratove numerišu tako da posle 12. sledi 14., da niko ne bi morao da stanuje na nesrećnom spratu.

Formula jedan uvela je sistem trajne dodele brojeva 2014. godine, pa sad svaki takmičar bira broj koji će nositi tokom čitave karijere, nezavisno od toga za koji tim vozi. Tek tu se trinaestica vratila na stazu: Pastor Maldonado je izabrao ovaj broj i tako izazvao omanji skandal. Ovaj vozač bio je poznat po tome da mu se često dešavaju sudari, odnosno da ih sam izaziva, pa je odluka da uzme baksuzni broj trinaest delovala kao šala na sopstveni račun. Ipak, treba istaći da u njegovoj Venecueli broj trinaest važi za srećan broj. Maldonadu ta sreća nije pomogla; početkom 2016. izgubio je sponzora i povukao se.

Pastor Maldonado, prvi vozač pod brojem trinaest u skoro četiri decenije // PA Images

Kako je novija istorija pokazala, većina Amerikanaca ne samo što rado glasa za baksuze, već ih broj trinaest ne plaši ni u sportskom kontekstu. Slavni kvoterbek Den Marino, na primer, je celu karijeru odigrao za Majami i postavio brojne rekorde. „Delfini" su ovaj broj penzionisali njemu u čast. Košarkaš Vilt Čembrlen je ponosno nosio trinaesticu bez posledica, baš kao i bejzbol igrač Aleks Rodrigez.

Prve savremene Olimpijske igre – tada zvanično poznate kao Olimpijada jedan – održane su 1896 godine. Trinaeste je trebalo da se odigraju 1944. u Londonu, što je sprečio Drugi svetski rat. U ovom gradu su posle rata održane četrnaeste igre – praktično su bile preskočene trinaeste (baš kao i dvanaeste, nesuđeni Tokio 1940.) Tehnički trinaeste igre po redu održane su u Helsinkiju, leta 1952. godine.

Neminovno je bilo da se sport pokaže sujevernijim od ostalih sfera ljudskog života kad je u pitanju sreća, bila dobra ili loša. Toliko puta se ishod sportskih manifestacija deluje nasumično da nam se javlja potreba za značenjem učitanim sa strane, racionalna ili ne. Čovek je oduvek pokušavao da sebi objasni neobjašnjivo i tako zadobije privid kontrole. Na neki način nas je tešila ideja da je broj na dresu bio uzrok povrede ili loše partije, ma koliko neosnovaan i regresivan bio takav način razmišljanja.

Naravno, trinaestici pripisujemo značenje samo kad se desi nešto loše. Ako navijate za Brajton, poraz od 2-0 protiv Šefild Vensdeja u polufinalu plej-ofa očigledno je izazvala činjenica da se igralo petka trinaestog maja 2016. Eto, da nije bilo te nesrećne okolnosti, vaš tim bi možda sad igrao Premijer ligu. Sa druge strane, ko navija za Vensdej sigurno nije ni pomislio na petak trinaesti posle te utakmice. Egocentrični smo mi ljudi – trinaest je baksuz osim u slučaju da se ne desi ništa loše.

Isto važi za fudbalere sa ovim brojem na dresu. Nemci bi mogli da kažu da im je trinaestica donela sreću, imajući u vidu da su Gerd Miler i njegov prezimenjak Tomas postigli ukupno 24 gola na završnim turnirima svetskih prvenstava koja su osvajali. Holanđani, s druge strane, bi za Johana Neskensa i njegova dva poraza u finalu sa trinaesticom na leđima mogli da okrive upravo ozloglašeni broj.

PA Images

Istina je da broj trinaest ne znači ništa. Teoretski, moguće je da na fudbalera psihološki utiče svest o broju koji nosi na leđima, ali moguće je da bi mu na psihu uticalo i da mu je na leđima bio smajli umesto broja. (Ne znam kako bi FIFA reagovala na to.)

Negativan uticaj je dakle moguć samo putem autosugestije, a osobe koje svesno odluče da nose broj trinaest teško da su sklone toj vrsti samodestruktivnog razmišljanja. Ko nosi ovaj broj verovatno ga tretira kao i bilo koji drugi, baš kao Tomas Miler.

Sledećeg petka trinaestog, nemojte se kriti. Izađite u svet, uživajte u životu. Ako je Miler mogao da postigne gol za pobedu u finalu Svetskog prvenstva sa baksuznim brojem na dresu, možete i vi da navučete pantalone i siđete do prodavnice. Ali za svaki slučaj, prvo isključite laptop.

Još na VICE.com

Fudbal i prostitucija: mit koji ne umire

Šta se dešava kad počneš da pratiš fudbal u dvadesetim

Kult: Vejn Runi