Priča o prvom šefu mafije koji je postao cinkaroš

Kada je šezdesetih godina njujorška kriminalna familija Gambino imala spor sa nekim bajkerima iz Filadelfije, oko nekih pip-šou lokala, Ralf Natale je bio gangster koji im je to sredio. Natale je radio za filadelfijskog bosa Anđela „Pitomog Dona" Bruna, sprovodeći njegovu volju, nadgledajući radničke sindikate i obavljajući poslove, kada je to bilo potrebno. Na prvi znak nevolje, Bruno bi doveo Natalea, svog omiljenog operativca, kojeg je voleo da zove „Kinez".

Natale je na kraju pao kada je pomagao u borbi oko kontrole nad kasinima u Atlantik Sitiju, i otišao u zatvor na 16 godina – bio je optužen za paljevinu i posedovanje kokaina. Kada je odslužio svoje, ponovo se pojavio devedesetih da lično preuzme kontrolu nad filadelfijskom mafijom, i postavio je Džozefa „Žgoljavog Džoija" Merlina za svog zamenika. Međutim, Nataleova vladavina je trajala samo par godina, pre nego što je ponovo završio u zatvoru, zato što je bio u kontaktu sa mafijašima dok je još bio na uslovnoj slobodi.

Ali umesto da se postara za svog zatočenog šefa i njegovu porodicu, Merlino ga je izopštio i preuzeo mesto na čelu, prema Nataleovim rečima. Pogođen izdajom i optužnicom iz 1998. koja bi ga zauvek smestila iza rešetaka, Natale je postao prvi bos Koza Nostre ikada koji je dobio ulogu federalnog svedoka.

U svojoj predstojećoj knjizi, Poslednji Don na nogama: Tajni život šefa mafije Ralfa Natalea, veteran kriminalnih rubrika, novinar Lari MekŠejn, i producent Dan Pirson su se, da bi ispričali njegovu priču, oslonili na sećanja ovog gangstera lično. Usput smo čuli nove verzije priča o ubistvu Bagzija Sigela, poslednjim danima Džimija Hofe, i boks mečevima između Sonija Listona i Muhameda Alija, za koje je FBI sumnjao da su namešteni. Sa potpunim pristupom šefu mafije koji je postao cinkaroš, Poslednji Don priča priču o mafiji koja je bila skoro na vrhuncu, kada je sve delovalo moguće za ambicioznog kriminalca koji poznaje prave ljude.

VICE je nedavno proćaskao sa MekŠejnom, veteranom izveštavanja o kriminalu, o Natelovoj priči i o tome koliko je poučna kada je u pitanju mafija. Evo šta je on imao da kaže.

VICE: Kako se Natale prvobitno obreo u tom svetu? Je li se jednostavno rodio u njemu?

Leri Mekšejn: Nataleov tata je zaista bio igrač u Filadelfiji, ali nije baš da je on nasledio ćaletov mafijaški posao. On i njegov otac su imali odnos koji bi najblaže rečeno mogao da se opiše kao trnovit. Šta više, Ralf je u jednom trenutku želeo da ubije svog oca. Njegov pravi učitelj je tip koji se zvao Feliks Džon Dituljo, lokalni kafedžija i legendarni mafijaški atentator. Dituljo je bio poznat kao „Tanak Žilet", zato što mu je to bilo omiljeno oružje. Stvarno je uzeo Ralfa pod svoje, i davao mu je lekcije o životu i o mafiji, i često su posle zatvaranja sedeli u njegovom baru Frendli Tavern.

Natale je proveo 16 godina u zatvoru, od kraja sedamdesetih, do sredine devedesetih. Taj period – kada je služio svoje i odbijao da izda – je očigledno ključan za tok njegove priče. Zbog čega je završio tamo i kako je ubijao vreme?

Ralf je bio osuđen za podmetanje požara, zbog toga što je pomogao vlasniku prodavnice nameštaja „Gospodin Dnevna Soba" da spali sopstvenu radnju. A onda, dok je bio na uslovnoj slobodi, ukebali su ga u dilu droge, koji je uključivao preko 500 hiljada tableta kvaluda i deset kila kokaina – dil je dogovorio jedan od njegove braće od strica. Ralf je robijao posvuda – u Luisburgu i Mekinu, Pensilvanija; na Floridi; u Rej Bruku, na severu države Njujork: u Denburiju, Konektikat. Dok je bio iza brave, rukom je napisao autobiografiju/istoriju filadelfijske mafije. Batalio je meso i postao vegetarijanac. Počeo je da diže tegove i vežba, što radi i dan – danas. Zapravo, ove nedelje je napunio 82 godine.

Kako je Natale konačno preuzeo kontrolu nad poslovima u Filadelfiji?

Preduzeo je korake da preuzme podeljenju filadelfijsku familiju od Džona Stanfe, jednog od zaverenika u ubistvu njegovog bivšeg šefa Anđela Bruna. Ralf je želeo da ubije Stanfu jednako koliko je želeo i da preuzme Filadelfiju. Pokolj je počeo i pre nego što je Ralf izašao iz zatvora, prvo ubistvo se dogodilo u maju 1990, a ubistva su se nastavila sve do decembra 1996. Na primer, porodica Ćanćaljini je imala borce na obe strane: Majkija, koji je bio sa Ralfom, i Džoija, koji je bio sa Stanfinom grupom. Majki je izrešetan i ubijen, a njegov brat je ostao bogalj – slep na jedno oko, gluv na jedno uvo, i fizički i mentalni invalid – kada su pokušali da ga ubiju.

U kakvoj klimi je izašao iz zatvora devedesetih? Pomislio bih da je do tada mafija već počela da atrofira.

Do vremena kada je Ralf 1994. prigrabio kontrolu nad filadelfijskom familijom, svi njegovi savremenici su bili ili mrtvi, ili iza rešetaka. Njegov zamenik u to doba je bio Džoi Merlino, koji je imao 32 godine – bio je dve decenije mlađi od Natalea. Čitava generacija filadelfijskih mafijaša između njihove dve generacije je završila ili iza brave ili pod zemljom dok je Ralf bio u zatvoru, i Niki Skarfo je vodio familiju (u velikoj meri u propast). Njegove veze po zemlji koje je stekao u prvoj turi, kada je bio Brunov saradnik, potiču iz filadelfijskog podzemlja. Karla Gambina, koji je bio blizak Brunov prijatelj, upoznao je preko Pitomog Dona. Sa timsterima u Čikagu je bio u šemi preko Tonija Akarda i preko veza sa Brunom. Nije bio tipičan mafijaš, pa se čak i opirao „unapređenju", jer je voleo da gluvari sa Dituljovom ekipom, i nije želeo da ga dodele drugom kapou.

Moram da pitam za ubistvo Bagzija Sigela i za poslednje dane Džimija Hofe, o kojima si razgovarao sa Nataleom.

Ralfi kaže da je Sigelovo ubistvo izvršio Frenki Karbo, a da ga je organizovao Bagzijev prijatelj iz detinjstva, Mejer Lanski. Što se tiče Hofe, bili su prijatelji i poslovni saradnici – Ralf je radio za timstere. Kada je Hofa izašao iz zatvora, odlučio je da se kandiduje za predsednika timstera, iako mu je bilo zabranjeno da se bavi tim poslom. Došao je u Filadelfiju da zadobije podršku familije, znajući da mu je mafija potrebna da to postigne. Imali su poslednji, melanholični sastanak u jednom baru u Džersiju - u Rikša Inu. Hofa je znao da su šanse male, i bio je u pravu; Anđelo Bruno je rekao da to ne može i da se neće desiti. „Mogao sam da namirišem ilovaču na njemu", rekao je Ralf o njihovom poslednjem sastanku. Hofa je ubrzo posle toga nestao.

Što se tiče toga kako su ga prijatelji izdali, više mi deluje da je Nataleu prekipelo posle niza događaja, da nije u pitanju bio samo jedan, je li tako?

Ralfova večita ogorčenost Merlinom i ostalom ekipom iz devedesetih datira od kraja sedamdesetih, kada je prvi put završio u zatvoru. Bruno mu je obećao da će se starati o njegovoj ženi i petoro dece dok Natale robija i drži jezik za zubima. Ali kada je 1980. Bruno ubijen, koverte sa kešom su prestale da pristižu. Za to je krivio Nikija Skarfa i Fila Testu, poznatog kao „Pilićar". Ralf to nikada nije zaboravio i hteo je da ubije obojicu. Kada su on i Merlino 1994. preuzeli kontrolu, sklopili su sličan pakt: ako jedan od njih završi u zatvoru, onaj drugi će slati pare i pomagati njegovoj porodici.
Naravno, Ralf je ponovo pao, a Merlino nikada nije poslao ni pare. Merlino je trebalo da daje pare Nataleovoj ženi ako Ralf ode u zatvor, ali ju je ispalio. Posle te izdaje, Ralfu je prekipelo i to ga je navelo da prekrši omertu, koju je stvarno smatrao svetinjom i esencijalnom za mafiju. Kontaktirao je federalce, i sklopili su dogovor. To je navelo Ralfa da okrene list i svedoči protiv Merlina. Ali on voli da napomene da nije postao stalni svedok i nije se pojavljivao na gomili suđenja. Kada je suđenje Merlinu završeno, završio je sa svedočenjem.

Šta je sa optužbama koje kruže među fanaticima za mafiju, po kojima je Natale bio samo paravan za Merlina?

Ralf bi rekao da to apsolutno nije istina… on je regrutovao Merlina u zatvoru i postavio Džoija za zamenika. A Džoi je sjebao Ralfa kada je završio u zatvoru.

I da li je Ralfovo preobraćenje – koliko god da je možda simbolično – zaista od tako ključnog značaja za slabljenje mafije u Americi?

Ja sam mislio (a i dalje tako mislim) da je to delovalo važnije nego što je zaista bilo. Do tada su među svedocima protiv mafije u Njujorku već bile krupne ribe, kao što su Semi Gravano i Al D'Arko. Fil Leoneti iz filadelfijske mafije se okrenuo protiv Gigantea i svedočio protiv njega. Svet je saznao za Henrija Hila kada se 1990. pojavio film Dobri momci. Tako da ne mislim da je to bio toliko potresan događaj. I Merlino je bio oslobođen na oba suđenja na kojima je Natale svedočio protiv njega, dok su Gravano, a posebno D'Arko, bili ključni svedoci koji su pomogli da se osudi na desetine mafijaša.

Ovaj intervju je blago redigovan i sažet zbog jasnoće. Saznajte nešto više o Poslednjem Donu na nogama, koji izlazi 21. marta, ovde .

Još na VICE.com

Druga strana devedesetih: Knele, lav na jedan dan

Životna priča najsurovijeg gangstera Kopenhagena