Košarka

Istorija se piše: Da li će na čelu tima u NBA biti žena

Razija "Raza" Mujanović, Vlade Divac, Marina Maljković i Fabrizio Besnati za VICE govore o mogućnosti da žena prvi put preuzme vođenje NBA tima.

pisao Marija Ratković
29 Maj 2018, 9:49am

Moje ime je Marija Ratković, radim kao kolumnistkinja, inicijatorka i aktivistkinja, već više od deset godina na različitim društveno angažovanim projektima, a pre svega u oblasti osnaživanja devojaka i žena. Snimila sam i dokumentarni film za Vice o svojoj borbi protiv raka. Moj background je širok, i uključuje naučni rad, medije i društveno odgovorno poslovanje. Pišem za Vice i Elle, ali i za mnoge druge časopise, film i televiziju. Moj prvi igrani film čeka premijeru u Americi.

Ali, da ste me upoznali kada sam imala 15 i pitali šta želim u životu, odgovorila bih kao iz topa – da se bavim košarkom i da igram u NBA. Naravno, sada to bez tuge mogu da kažem, moja košarkaška karijera bila je osuđena na propast iz više razloga. Imam užasne motoričke sposobnosti, nemam masu, igrala sam na pogrešnoj poziciji, nisam porasla više od 180cm i najvažnije nisam verovala da je to moguće. U vreme mog detinjstva, u Šapcu i u Srbiji verovalo se da svet profesionalne košarke najvišeg nivoa pripada samo muškarcima. Neki u to i danas veruju.

Slučaj Gasol ili You’ve got mail

Mnogo se promenilo od tinejdžerstva kada sam se svake godine besomučno oblepljivala sličicama NBA košarkaša, u školi radila izmišljene intervjue sa našim reprezentativcima (recimo da je to bio početak moje karijere u pisanju), preko negledanja utakmica (jer se samo džabe nerviram) do varanja na fantaziju sa timom koji pravim u dosluhu sa stručnjacima, pa sve do ipak gledanja utakmica NBA kao izraza najveće ljubavi. Strast prema košarci ostaje neizbrisiva.

Zato sam, malo je reći ,odlepila kada sam pročitala dirljivo otvoreno pismo Poa Gasola posvećeno istorijskom momentu NBA – mogućem izboru Beki Hamon za prvog ženskog Head Coach-a u istoriji ove lige.

On u tom pismu između ostalog kaže:

Ja sam u NBA već 17 godina. Osvojio sam dva šampionata, igrao sam sa najboljim igračima ove generacije i pod trenerskom palicom dva najbritkija uma istorije sporta – kod Fila Džeksona i Grega Popovića. Zato kažem: Beki Hamon može da trenira. I ovde ne mislim „okej je“ ili „može da prođe“. Ne kažem „malo joj fali da bude na nivou muških trenera u NBA“. Ne, ja vam kažem: Beki Hamon može da vodi NBA tim. Tačka.

Kada sam videla ove redove, počela sam da moljakam Miloša Jovanovića iz VICE da napiše tekst o tome. Onako štreberski, sa puno podataka i cifri. Molila sam urednika da ga nekako natera, uceni, služila sam se svim sredstvima jer mi je stalo da pročitam tekst o ženama u NBA. Zašto? Iskreno, zbog svoje dečije neostvarene želje da to budem ja. Okej, kasno je da budem u NBA, ali valjda mogu da napišem tekst, isto s puno cifri. Istraživački.

U međuvremenu čula sam samo komentare kako je to nedovoljno bitno, kako možda neće ni da se desi i kako za takav veliki korak “da žena trenira muškarce” ima puno prepreka. Na primer, “pošto su svi oni non-stop goli, možda će biti neprijatno ako žena uđe u svlačionicu”. Ili da to ionako nema veze, “da je marketinški trik, sve za šou”. Čula sam i argumente “čak i da Beki postane Head Coach ona je jedna, to ni na kakav način ne otvara ženama vrata”.

Da podsetim, ona zaista nije obična žena: Beki je osvojila 6 puta WNBA All-Star (2003, 2005–2007, 2009, 2011), dva puta All-WNBA First Team (2007, 2009), dva puta All-WNBA Second Team (2005, 2008), WNBA Najbolje asistencije (2007), WNBA's Top 15 igračica svih vremena (2011), WNBA Top 20@20 (2016), šampionat Španske nacionalne lige (2010), Kraljičin kup (2010) i tri medalje - zlato za Ameriku i olimpijsko srebro i bronzu za Rusiju (2008, 2009).

Beki nije bilo ko. Pa ipak, ja mislim svoje… Istorija se piše sad, verujte mi.


Fotografija: VICE Sports, What's Keeping More Women from Coaching in the NBA?

Verovali ili ne?

Uprkos mojim ranim ambicijama, ja nisam sportska novinarka, i košarku poznajem pomalo ali poznajem borbu protiv predrasuda. Istražujući za ovaj tekst, saznala sam zapanjujuće zanimljivosti:

  • Nigde u statutu NBA ne piše da je to liga “samo za muškarce” iako se to često podrazumeva.
  • U istoriji NBA od osnivanja do danas, postoje dve žene koje su draftovane za neke timove – to su Deniz Long i Luisa Heris.
  • San Francisko Voriors, danas Golden Stejt, 1969. godine su u trinaestoj rundi izabrali Denise Long, srednjoškolku iz Ajove koja je po utakmici davala neverovatnih 69.6 poena a rekord joj je bio 111 poena za jedan meč. Do tada, ni jedan NBA tim nije draftovao ni srednjoškolce, ni žene, a pogotovo ne devojčice iz srednje škole. Tadašnji komesar lige nije dozvolio da Denise ikada zaigra, a posle godine provedene u San Francisku gde je neplaćeno igrala basket, dobivši par puta od gazde kluba siću “da se provede”, vratila se u Ajovu, gde je pohađala univerzitet. Sportsku karijeru nije nastavila, ali je ipak ušla u srednjoškolski Hall of Fame, kasnije se udala i radila kao apotekarka.
  • Prvi draftovanje žene koje nije sprečeno od strane komesara desilo se 1977. kada je Lusia "Lucy" Harris, niski centar iz Delta State University. Nju su izabrali Nju Orleans Džez (sada Juta Džez iz Solt Lejk Sitija) u sedmoj rundi, kao 137. ukupni pik. Iako je do 1977. već imala dve medalje - zlato sa panameričkih i srebro sa olimpijskih igara u Montrealu 1976 - nikada nije došla na probu u NBA. Posle se spekulisalo da je u to vreme bila trudna. Kasnije je odigrala jednu sezonu profesionalne ženske košarke u tadašnjoj WBL. Majka je četvoro dece i radila je kao nastavnica fizičkog u srednjoj školi u Misisipiju. Ušla je u dve kuće slavnih – Naismithov Memorijal i Hall of Fame ženske košarke.
  • Iste godine 1977, u NBA je bila draftovana i Kejtlin Džener, u to vreme Brus, poznati američki dekatlonac. Naime u 7 rundi drafta Kanzas Siti Kings – današnji Sakramento Kings, kao marketinški potez (što je čest slučaj u NBA) izabrali su tadašnjeg najboljeg sveameričkog sportistu – Brusa Dženera. Naravno sve je ostalo samo na slikanju.
  • Treća sreća i žena koja je otišla sledeći korak dalje i imala „try-out“ je En Mejers 1980. godine, koja je došla do ugovora od neverovatnih 50000 dolara sa Indiana Pejsersima. Na kraju nije ušla u tim. Ova igračica ima tri zlatne i tri srebrne medalje, i zvanično je prva žena draftovana za WPBL što je preteča WNBA. Posle završene sportske karijere radila je kao sportska komentatorka i analitičarka. Majka je troje dece.
  • Teoretski, u NBA bi osim muškaraca, mogli da zaigraju žene ali i transdžender osobe. Jedini uslov bi bio da tranzicija bude završena, jer u suprotnom ne bi prošli doping kontrolu.
  • U vezi sa izborom trenera, menadžera ali i svih ostalih funkcija u NBA pol, rod, rasa, poreklo i seksualna orijentacija apsolutno nisu bitni. Ipak, žena ima jako malo na svim vodećim pozicijama, kao uostalom i svuda u svetu.
  • Beki Hamon je prva žena zaposlena u nekom NBA timu na poziciji pomoćnog trenera u timu San Antonio Sparsima. Ovaj tekst je mahom posvećen njoj. Nije udata.
  • Nensi Liberman bila je druga žena na istoj poziciji, i to u timu Sakramento Kings, čiji je generalni menadžer Vlade Divac. Nensi je bila prva žena Head Coach ali u NBA razvojnoj ligi. Naravno, njena biografija je impresivna kako igračka tako i trenerska, a članica je čak dve kuće slavnih Košarkaške i Hall of Fame ženske košarke. Osvajačica je pet medalja sa svetskih i američkih takmičenja, od čega je srebrna olimpijska iz Montreala 1976. donela i rekord jer ju je osvojila kao najmlađa košarkašica ikad, sa 18 godina. Kada je osnovana WNBA, odigrala je jednu sezonu u svojoj 39. godini i tako oborila rekord najstarije košarkašice lige, koji je potom još jednom oborila kratkim ugovorom sa ekipom Detroit Šok i sedmodnevnim igračkim ugovorom u 50. godini. U Detroitu postoji košarkaško priznanje sa njenim imenom. Majka je četvoro dece. Završila fakultet.
  • Treća sreća na poziciji pomoćnog trenera je takođe izbor Vlade Divca – Dženi Bucek, bivša košarkašica sa karijerom trenera i u ženskoj i u muškoj košarci. Diplomirala je sportsku medicinu i sportski menadžment. Nije udata.
  • Tamika Kečings je na putu da postane prva generalna menadžerka u Indijana Pajsersima posle 16 godina karijere koju je završila u Indiana Fevers (WNBA) a trenutno je na menadžerskoj poziciji Director of Player Programs and Franchise Development unutar franšize Pacers Sports & Entertainment. Tamika je bivša košarkašica, čija je dostignuća nemoguće pobrojati ali navešću samo da ima četiri zlatne olimpijske medalje na četiri poslednje olimpijade i dve zlatne i bronzanu sa svetskih prvenstava. Zvančno je prva košarkašica u svim kategorijama (nevezano za rod) koja je ostvarila quintuple-double (što bi bio dabl odnosno dvocifreni broj u svih pet statističkih kategorija za vreme jedne utakmice) sa 25 poena, 18 skokova, 11 asistencija, 10 ukradenih lopti i 10 blokada u 1997, njen rekord dostigla je ali ne i premašila takođe žena Aimee Oertner tek 2012 godine. Udata, dece bez. Od trivije, igrala za Galatasaraj, koji danas trenira Marina Maljković (Do izlaska ovog teksta nije pronađena neuvredljiva i lepa srpska reč za trener u ženskom rodu.)

Primetićete kako sam ove biografske crtice ili zanimljivosti “obogatila” detaljima o fakultetima koje su završile, deci koju su izrodile, brakovima ili njihovim odsustvom a da citiram Nensi Liberman, “danas je zaista teško ženi koja dobro izgleda”. Od svih pobrojanih, one koje pokušavaju da čuvaju svoj privatni život od javnosti okarakterisane su kao lezbejke, a na forumima se detaljno raspreda s kim su se slikale, da li će se udati i kada, pa čak i to sa kim su viđene na utakmicama, jednom rečju estrada i tabloidi ali toga nisu pošteđeni ni igrači NBA. Preovlađujuće je mišljenje da je vreme za decu i udadbu oko tridesete već prošlo i od tih rekla-kazala ih ne spašava ni svetsko priznanje ni svaka izuzetna crtica u biografiji. Is it cos Im (black) woman?

Namerno u ovom kontekstu spominjem Nensi koja je da bi se bondovala sa mladim igračima Texas Legendsa od kojih su većina afroamerikanci, uporedila poziciju žena sa crncima – “imamo više zajedničkog nego što mislite na prvi pogled, pre svega - ne volimo generalizacije”.

VICE petorka: Divac, MM, Raza, Fabrizio i Miloš

E pa pošto sam i ja žena i ne volim generalizacije, za ovaj tekst sam pozvala ljude koji znaju košarku sto puta bolje od mene, a naravno kada kažem ljudi mislim i na žene. Moj dream team čine naš proslavljeni košarkaš i GM Kingsa Vlade Divac, selektorka naše reprezentacije i što bi se reklo ženski Head Coach turskog Galatasaraja Marina Maljković, zatim legenda ženske košarke u Jugoslaviji i prva žena koja je ušla u FIBA kuću slavnih - Razija Mujanović, Fabricio Besnati, šef internacionalnog skautinga u LA Klipersima i kolega Miloš Jovanović, koji je nedavno imao ceo filmski serijal o NBA. Ovim tekstom, praktično mu otimam spotlight. Sve sam nas pitala isto pitanje.

Komentar na najnovija dešavanja oko potencijalnog izbora Beki Hamon za Head Coacha u Milvokiju?

Naravno, koga zanima već može videti detaljno šta je rekao Pau Gasol a Lebron Džejms je rekao jednu vrlo opštu istinu koju nije zgoreg ponoviti "na kraju krajeva košarka nije o to me ko je muško, a ko žensko". Touche!

Vlade Divac, naš proslavljeni košarkaš i GM Sakramento Kings


U svom otvorenom pismu Gasol kaže ono što je i najvažnije o razvoju NBA - We're just getting started. Stoga sam želela da pitam Vlada Divca koji je po svom dolasku u NBA i sam obarao predrasude (setimo se samo "white man cannot jump") i otvorio vrata za brojne evropske igrače, ali kao što smo videli za žene u NBA. Vlade Divac je sportista je uz čiju igru sam učila i odrastala, i možda sam do sada u karijeri imala najveću tremu kada sam mu prišla i pitala ga da izrazi svoje mišljenje o aktivnijem učešću žena na vodećim pozicijama u profesionalnoj košarci najvišeg nivoa. Ali 18. maja, na koktelu povodom rođendana fondacije Divac koja u Srbiji postoji već 11 godina, kad smo se sreli, bez obzira na sve što sam uradila u životu, moj subjektivni osećaj je bio kao da opet imam 15 godina. Mala ja bi bila baš ponosna na mene. A Divac je u međuvremenu od našeg igrača i reprezentativca stigao preko LA Lejkersa, Šarlot Hornetsa i Kingsa do našeg nacionalnog Olimpijskog Komiteta (na čijem je čelu bio od 2009. do prošle godine) i istorije NBA među samo sedam košarkaša koji su ostvarili nadrealan karijerni skor od 13,000 poena, 9,000 skokova, 3,000 asistencija i 1,500 blokada. U njegovoj karijeri ima 12 medalja od čega su dve srebrne olimpijske. Igrao je za Jugoslaviju. Oženjen, otac troje dece.

VICE: Imam samo jedno pitanje, Vlade koji je tvoj komentar na najnovija dešavanja oko potencijalnog izbora Beki Hamon za Head Coacha u Milvokiju (u međuvremenu je Majk Budenholzer imenovan na to mesto)?

Vlade Divac: Odgovoriću na tvoje pitanje kratko i jasno jer gledam na ovu temu prosto, za svaki posao treba izabrati najbolje za tu poziciju bez obzira na rod. I kao neko ko je vodio naš Olimpijski Komitet bio sam okruźen najboljima nevezano za to da li su žene ili muškarci.

Od kada sam postao Generalni menažer NBA tima zaposlio sam dve žene (pre mene to je uradio samo San Antonio sa Beki) na poziciji trenera u mojoj ekipi ali ne zbog toga što su žene već kao što rekoh - po znanju zaslužuju da budu tu.

Da, prvo je to bila legendarna Nensi Liberman a u oktobru prošle godine, Dženi Bucek postala je druga žena na poziciji full-time trenera u Sakramento Kingsima.

Vlade Divac: Nazad na tvoje pitanje - nisam iznenađen vešću o potencijalnom angažovanju Beki za glavnog trenera NBA tima, jer ako ne sada pitanje je dana kada će žena voditi tim. Ponavljam zato što ima znanje i kvalitet.

Marina Maljković, selektorka naše reprezentacija, Head Coach Galatasaraja

Marina Maljković svakako ima znanje i kvalitet. Jedna je od retkih košarkaških stručnjakinja koja je karijeru gradila od početka u trenerskom poslu. U Srbiji je osvojila sve što se moglo osvojiti. Više puta – 6 puta ligu, 4 puta kup i dvaput žensku Jadransku ligu. Donela nam je epsko evropsko zlato (ono kad smo svi plakali a Šarenac u jeku ludila najbolje košarkašice evrope nazvao “ove naše uplakane devojke”) i bronzu na olimpijadi u Riju – odnosno prvu olimpijsku medalju u našoj ženskoj košarci, a tu je i srebro sa svetskog za mlade do 19 godina u 2005. godini, kada je bila na poziciji pomoćnog trenera. Karijeru je počela sa samo 16 godina u Francuskoj, a (“normalno”), završila je i fakultet. U domaću žensku košarku osim znanja ulagala je i novac – kada je u otvorenom pismu trećinu svoje zarade na poziciji u Košarkaškom Savezu Srbije ustupila klubovima ženske košarkaške lige. Logičan sled je bio osnivanje Pokreta za žensku košarku u okviru koga rade Besplatne škole košarke za devojčice osnovnoškolskog uzrasta koje za sada postoje na 14 lokacija. Iako voli i radi sve da devojčice zavole košarku, priča se da je verovatno najstrožija košarkaška stručnjakinja. I u razgovoru za Broadly, isticala je da privatni život trpi zbog profesije, da je na diskriminaciju uvek reagovala ekstremnim radom i dokazivanjima, isticala je “bitno je znanje a ne pol” pa me je jako zanimalo šta misli sada kad se piše nova istorija NBA. Nismo mogle da se sretnemo u jeku prvenstva, ali pisala sam joj:

VICE: Marina, koja je tvoja prva impresija na vest o mogućem napretku Beki Hamon ka poziciji glavnog trenera, šta to menja za NBA i za ostale žene?

Marina Maljković: Dolazak Beki Hamon na poziciju glavnog trenera nekog NBA tima je logičan sled u razvoju svakog trenera. Beki je neko ko zna košarku, bila je odlična igračica, u razvojnoj NBA ligi pokazala je veliki trenerski potencijal i već nekoliko sezona radi u stručnom štabu kod verovatno najboljeg NBA trenera današnjice Grega Popovića. Iz godine u godinu, iz decenije u deceniju predrasude padaju, pa tako i kada je sport u pitanju i osnovno pitanje - da li zena trener može da ima autoritet u muškoj ekipi. Mislim da je to pre svega stvar društva, okruženja i načina razmišljanja. Strasno mi se sviđa sto se sve više čuje glas, a tako je u svim drugim sferama života, da preporuka za posao treba da budu znanje i sposobnost, a ne pol, rasa ili neka druga vrsta podela.

O čemu si sanjala kao devojčica i šta su sada tvoji snovi?

Marina Maljković: Ja sam veoma mlada ušla u svet košarke i svet trenerskog posla. Zaljubila sam se u igru i trudim se da je svakoga dana što bolje izučim. Trenutno sam vezana isključivo za žensku košarku na pozicijama trenera Galatasaraja i selektora srpske košarkaške reprezentacije, ali ambicije mi se tu ne zaustavljaju. Naravno da razmišljam o tome da jednog dana preuzmem neki muški tim, naravno da razmišljam i on NBA, ali to su neke stvari koje se ne dešavaju preko noći. Mnogo rada, truda, znanja je potrebno da bi se do te prilike stiglo, a kada ona stigne, onda moram da budem spremna da ispunim zadatak i ocekivanja.

Da, ti si kroz trenerski poziv ali i svojim ličnim primerom otvorila vrata za neke nove generacije, ali na tome radiš u okviru Pokreta MM, šta je tvoja najveća motivacija?

Marina Maljković: To su neke stvari koje učimo naše devojčice u Pokretu. Svesni smo da neće sve one jednog dana postati košarkašice, ali se trudimo da im usadimo sve one pozitivne osobine koje košarka kao timska igra nosi, a koje mogu da im koriste u stvarnom životu. Učimo ih da uvek daju sve od sebe, da budu ambiciozne, željne učenja, jer se kroz znanje stiče samopouzdanje. Da igraju za tim i da znaju da cene protivnike, trenere, sudije i igraju po pravilima.

Zašto je važno više žena u na vodećim mestima u košarci, pa i u NBA?

Marina Maljković: Da li je važno da bude više žena na vodećim mestima u košarci? Ja mislim da nije, jer ne treba da idemo u onu pricu o jednakosti. Ne verujem u to da sada zarad jednakosti, treba da bude više žena, ako one ne zaslužuju te pozicije.

Apsolutno se slažem, želim da se zna da žene ne žele udeljivanje milostinje ili dvojku za trud, povlađivanje niti kvote. Pozitivna diskriminacija o kojoj se stalno govori stvara još veću podelu jer je druga strana uvek, kao što si rekla – preispitivanje stručnosti.

Marina Maljković: Prvi i jedini kriterijum u bilo kom odabiru trenera treba da bude stečeno znanje i sposobnost da se to znanje primeni u ekipi. Samo tako će košarka ići napred i razvijati se kao igra.

Fabricio Besnati, šef internacionalnog skautinga LA Klipers, NBA

Fabricija sam upoznala u Beogradu, odakle trenutno koordinira internacionalni skauting Klipersa za ostale zemlje. Posle završene srednje škole u Americi, u kojoj je - naravno - igrao košarku počeo je da radi u košarkaškim kampovima a zatim uz upoznavanje par ključnih ljudi u NBA, 2005. godine dobio je od tadašnjeg GM-a Klipersa šansu da počne da radi skauting. Počeo je sa 28 godina i posle gotovo 20 godina iskustva i dalje je u istom timu. Singl je i živi u više gradova. Kada sam rekla da imam samo jedno pitanje nije mi poverovao. I zaista, samo smo počeli od najvažnijeg:

VICE: Šta vidiš kao izazov činjenice da žena bude na poziciji trenera u NBA?

Fabricio Besnati: Moje mišljenje je da ni pol, ni rasa ne treba da utiču ni na šta, ali utiču. Biti žena na visokoj poziciji NBA je izazov. I u NBA i u skoro svim ostalim segmentima društva. Postoje situacije u kojima je apsolutno neophodno da se uključe manjine. Ali dolazi do problema kada su manjine zastupljene samo zbog kvota, nauštrb kvaliteta. Takve odluke su pogrešne jer zamagljuju sliku o stvarnim vrednostima. Becky Hammon je izuzetna i bilo bi odlično da postane prva žena koja je Head Coach. Ne bi trebalo da je bitno ko je muško, žensko, iz Afrike, Kavkaza, ali mediji danas stvaraju pritisak koji utiče na to da se između ostalih donose i odluke koje nisu striktno vezane za profesiju nego za imidž i PR. Marketing i medijska slika su značajni u NBA, kao i u bilo kojoj grani biznisa u kojoj se vrti dosta novca.

Da li misliš da je došlo vreme da je uključivanje žena u marketinškom interesu?

Fabricio Besnati: Hahahah, nije još došlo to vreme... Značajno je što jeste došlo vreme da NBA ekipe imaju žene u vidu pri odlukama o vođi ekipe. Danas u NBA ima više žena nego ikad, one rade na raznim pozicijama, posebno na mestima pomoćnih trenera. Mi smo u Clippersima imali Natalie Mitsue Nakase, ona je sada u pripremnoj ligi gde trenira Agua Caliente Clippers. U suštini to jeste i marketinški plus, ali da se razumemo, niko ne bira trenera na osnovu marketinga. Pre svega, NBA je sinonim za kvalitetnu igru.

Slično je i sa evropskim igračima i igračicama koji odlaze u NBA/WNBA ali i u Holivudskom filmu, mi jednostavno nemamo iste šanse, odnosno startne pozicije tako da je neophodno dvostruko dokazivanje i kada govorimo o rodnoj ali i rasnoj etničkoj i drugim nejednakostima. Ispravi me ako grešim.

Fabricio Besnati: To su sve činjenice. Marketing i prisustvo na društvenim medijima je sve bitnije i bitnije. Među našim sponzorima je dejting servis Bumble (nazivan čak i “feministilčkim tviterom”), koji je i smislila žena - VItni Volf Herd.

Jednim izborom neće doći do instant ravnopravnosti. A reci mi, da li zaista postoji problem oko famoznog ulaska u svlačionicu, gde su igrači goli?

Fabricio Besnati: Ne, to je stvarno glupost. U NBA u svlačionicu ulaze svi, novinari i gomila drugih, samo se zna kada se igračima da jedan kratki period da se presvuku. Ulazak u svlačionicu je kao pregled kod lekara, niko to u NBA ne gleda kao nešto posebno. Mislim da postoji jedna mnogo veća razlika između muških i ženskih trenera o kojoj se ne govori, a to je njihova početna opredeljenost da li rade sa muškarcima ili sa ženama i koliko dugo. Dakle, za NBA nije bitno da li je trener muško ili žensko nego da li je i koliko ima iskustva u radu sa muškim timom. Lično, ja bih uvek izabrao najbolju osobu za određeni posao. Statistika govori da su muškarce češće treniraju muški treneri i otuda velika razlika u broju muških i ženskih trenera.

Tu se opet vraćamo na priču s početka i pozitivnoj diskriminaciji kao šansi za žene koje nemaju priliku po defaultu da vode muški tim. Naravno, kad je veliki novac u pitanju, nikome se ne isprobava…

Fabricio Besnati: Jedno je istina, biće sve više i više žena u NBA, na svim pozicijama. Žene će imati sve više iskustva i statistika će se menjati u korist žena, to je sigurno.

Kako ti vidiš NBA, posle 20 godina karijere? Šta je za tebe NBA?

Fabricio Besnati: Za mene je NBA pre svega jedan veliki biznis u kome se vrti enormno puno novca. Svi NBA timovi su u plusu ili na nuli, dok su u Evropi svi u minusu i sve se radi zbog strasti prema sportu. U Americi je to veliki biznis i jedna od ključnih stavki NBA jeste atraktivnost utakmica. Ženskoj košarci se često zamera nedovoljna atraktivnost. Moje lično mišljenje je da nije fer jer iako se zna da su žene u proseku niže od muškaraca, koševi su i dalje na istoj visini. Ako atraktivnost merimo po spektakularnim potezima, kao što su zakucavanja, promena visine koša dovela bi do toga da i žene zakucavaju. Ja bih to voleo da vidim, ali verujem da bi se igračice zbunile i na to gledale kao “spuštanje standarda”.

Priča o visokom obruču je zaista zanimljiva i kao metafora i kao stvarnost. Ali znam jednu ženu kojoj visina nikad nije bila problem, to je jugoslovenska košarkašica Raza Mujanović.

Razija Raza Mujanović, jugoslovenska i bosanska košarkašica, prva žena u FIBA kući slavnih

Raza Mujanović je živa legenda jugoslovenske košarke, namerno neću reći ženske. Ništa nije slučajno, pa tako i Raza potiče iz mesta Ratkovići (tačno između Tuzle i Brčkog, bila skoro ja) gde je i odrasla kao najmlađa od šestoro dece. U karijeri koju je počela sa 13 (slovima: trinaest) godina, prvo je zaigrala za tuzlansko Jedinstvo u kom je bila čitavih 8 godina, i gde je se vratila da simbolično završi karijeru. Upravo sa Jedinstvom pod vođstvom Mihajla Mikija Vukovića osvojila je titulu šampiona Evrope, a potom je karijeru nastavila u Španiji, Italiji, Hrvatskoj i Brazilu, koji joj se po sopstvenom priznanju najviše dopao, prosto zato što je tamo ženska košarka neverovatno popularan sport, uz muški fudbal razume se. Evropski uspesi u svim timovima su je vodili u WNBA, gde je zaigrala u Detroit Šoku, baš dok je tim vodila legendarna Nensi Liberman, ali je tamo ostala samo jednu sezonu. U toku karijere osvojila je tri srebrne medalje za Jugoslaviju od čega je jedna olimpijska iz Seula, a sa Bosnom zlato na Mediteranskim igrama. Zbog neuobičajene visine za ženu (202 cm), postala je urbana legenda. Raza je singl i živi u Sarajevu.

A sada njen komentar na "kontroverzu" oko izbora Beki Hamon za Head Coach u NBA:

Raza Mujanović: Meni bi zaista bilo drago da Beki Hamon bude izabrana za Head Coach u NBA, jer to bi sigurno otvorilo vrata i drugim ženama. Opet sve je do nas koliko možemo da se same izborimo. Ako gledamo iz ugla igračica, sve imaju priliku da budu najbolje, da postignu najviše koševa, da skrenu pozornost na sebe. U svijetu to ljudi primjete i znaju da nagrade. Zato se obradujem svaki put kada čujem da je neka naša igračica potpisala za inostrani klub i da dominira nekom inostranom ligom.

VICE: Ako već pričamo o ženama koje su prve u nečemu, ne možemo a da se ne dotaknemo činjenice da je Raza prva žena sa ovih prostora koja je postala članica FIBA Hall of Fame.

Razija Raza Mujanović: Ulazak u FIBA Hall of Fame je definitivno kruna moje karijere. Drago mi je što sam u Kuću slavnih ušla u generaciji uz Dudu Ivkovića i Tonija Kukoča. Mi sa Balkana smo bili ekipa tu noć u Ženevi i osjećaj je bio veličanstven. Sa druge strana zaboli i istina da živimo na takvom području gdje vas prvo prizna svijet, pa tek onda sredina u kojoj živite i zastava pod kojom ste igrali. Ulazak u Kuću slavnih me motivisao da se ponovo aktiviram i promovišem košarku na Balkanu, da novim generacijama ispričam svoju životnu priču da znaju da iako su iz malog mjesta mogu postići velika dostignuća, ja sam živi primjer. U tome mi mnogo pomažu moji prijatelji iz FIBA i na tome sam im zahvalna.

Zašto je lepo, a zašto je teško biti prvi ili na vrhu?

Razija Raza Mujanović: Kada ste prvi i kada ste najbolji, ogroman je pritisak na vama, prati se svaki vaš korak. Vi onda postajete uzor mlađim generacijama. Mene lično ta težina svetskog uspeha nije promenila i nemam problem sa tim, ali znam mnoge koji su podlegli tom pritisku.

Zašto je važno više žena u na vodećim mestima u košarci, pa i u NBA, na koji to način menja svet?

Razija Raza Mujanović: Dugo sam posmatrala sa strane, ne mogu više. Prizanje koje mi je dodjelila FIBA me motivisalo da se aktiviram, da radim na promociji ženske košarke, da razgovaram sa mladim igračicama i dajem im savjete. Meni nije teško, nedavno sam bila u jednom malom gradu u BiH u kojem se ženska košarkaška utakmica odigrala prvi put nakon 27 godina. Zanam kolika je snaga mog imena, i želim da je usmjerim u pravom smjeru za dobrobit novih generacija.

Koje je vaše mišljenje o WNBA, kakva su vaša iskustva?

Razija Raza Mujanović: Igrala sam za Detroit Šok, i tada su bile ogromne predrasude prema igračicama koje dolaze iz Evrope. Ja sam se znala nositi sa tim, ali često sam morala biti duplo bolja od drugih da bi dobila nagradu za to. WNBA se dosta razlikuje od igranja u Evropi, to je igra bez odbrane, igra za show. Ja sam više za igru na rezultat, nadmudrivanje i taktiku, zato se i nisam dugo zadržala u WNBA.

Miloš Jovanović, sportski novinar, autor VICE serijala o NBA, jedan od mojih tihih partnera u fantasiju

VICE: I dobro, pošto si me naterao da napišem svoj prvi tekst o košarci, šta ti misliš o tome što će Beki Hamon možda zaigrati na poziciji glavnog trenera, kao prva žena u istoriji NBA?

Miloš Jovanović: Po mom mišljenju, neki potencijalni izbor Beki Hamon za prvog ženskog NBA trenera je prirodna i normalna stvar. Beki Hamon je dugo u košarci, ima odličnu reputaciju prvo kao igračica, a zatim i kao asistent trener. NBA je organizacija u koju niko ne uđe slučajno, već uđe isključivo na kvalitet - pogledajte primer Denvera, čiji je šef skautinga za Evropu dvadesetšestogodišnji Poljak koji nikada nije igrao košarku, ali je priznati autoritet u svom sektoru. Beki je već četiri sezone u štabu Grega Popovića, čoveka koji je toliko dekorisan i priznat kao trener da mu ni najmanje ne treba neka reklama da on sad tu nešto kao "ruši granice". Ako je Pop u njoj prepoznao kvalitet - a podsetio bih ovde da je Pop odškolovao brojne današnje NBA kadrove među kojima i mnoge generalne menadžere i prve trenere - ja mislim da je krajnje neukusno pričati o gđici Hamon kao nekakvom "equality hire"-u ili medijskoj ujdurmi, već ovaj slučaj treba ispratiti kao normalnu progresiju u životu košarkaškog radnika tj. radnice. Otvoreno pismo Pau Gasola, čoveka koji je osvojio SVE na svakom nivou i kome takođe kao Popu ne treba nikakva dodatna reklama, samo to dodatno potvrđuje.

Naravno, tu postoji taj novelty faktor da je Beki moguće prva žena NBA trener, i oko toga možda bude neke larme u medijima, međutim smatram da će feedback biti izuzetno pozitivan. Od svih američkih pro sportova NBA je najinkluzivniji, NBA zvezde su ambasadori rasne i klasne jednakosti, jezikom mladih NBA je najviše "woke" od svih profi takmičenja. Za ligu koja je povukla All-Star meč iz Severne Karoline zbog kontroverznog zakona o WC-ima koji diskriminiše LBGT populaciju i primorala Donalda Sterlinga da proda LA Clipperse zbog rasističkih ispada žena trener biće just another brick in the wall. Ovo naravno ne znači da prva žena NBA trener nije velika stvar istorijski gledano, ali ujedno i pokazuje koliko je NBA progresivna organizacija, pogotovo otkako je Adam Silver došao za komesara.

Za kraj, samo bih dodao da je Beki Hamon za igračkog vakta doživela mnogo gore medijsko raspeće kada ju je selektorka američke reprezentacije nazvala izdajnicom kada je uzela ruski pasoš i zaigrala za rusku reprezentaciju, tako da, sumnjam da nju uopšte ikakva kontroverza dotiče. Verujte, kad vas u americi okarakterišu kao "anti-patriotu", to je mnogo veći žig nego išta drugo.

Fotografija: VICE Sports, Why The NBA Should Give Female Coaches Like Becky Hammon A Shot

Za stvarno kraj, citirala bih još jednom Nancy L. “Ne dajte da vas štikle prevare, ja i dalje hoću da pobedim”.

Možda ću istetovirati to.