Odeća koju imamo u ormanu, a nismo je nikad obukli

Pre nekoliko meseci, pitali smo vas da nam pokažete garderobu koju ste želeli da obučete, a iz različitih razloga, niste smeli. Ali, osim ove postoji još neka garderoba koju čuvamo na dnu ormana i koja odoleva i odupire se svim prolećnim spremanjima i uporno ostaje kod nas, iako je nikad nismo obukli. Za neke od njih smo emotivno vezani, za neku garderobu mislimo da je maler baciti, a za neku ni sami ne znamo razlog, ali je verno čuvamo. Zamolili smo nekoliko ljudi da izvade skrivene dragulje modne katastorofe koji laže u mračnim dubinama njihovih ormana i kažu nam zašto ih čuvaju, zašto ih nisu obukli i zašto ih do sada nisu bacili u smeće ili poklonili.

Imam užasan problem sa kupovanjem besmislenih stvari. Navučena sam na sve oblike kupovine, one oflajn, ali i onlajn kliktanja i besomučnog trošenja para. Ovu haljinu kupila sam slučajno, jednim talvim klikom. Zamislila sam kako ću je nositi na nekoj svečanosti, ili možda jednog dana ako budem nastupala na Evroviziji. Čim je vidim podseti me na to koliko me kupovina čini instant srećnom i koliko svoje emotivno stanje pokušavam da rešim tako što sebi kupim još jednu krpu. U ormanu imam minimum još 20 stvari koje nikad nisam obukla, neke od njih još uvek imaju etiketu na sebi. Haljinu nisam bacila jer ko zna, možda iskrsne neka prilika, ako ne obući ću je nekad u kući dok pevam pred ogledalom. Zadržala sam je i da bi mi služila kao podsetnik svaki put kad želim još jednom da kliknem na neku besmislenu stvar, da to ipak ne uradim.

- Iva, 29

Ovaj sako sam našao u dedinom stanu neposredno nakon njegove smrti. Moji su me poslali da mu pregledam orman, bacim stvari, a da zadržim nešto što mi se sviđa. Uzeo sam baš ovaj sako jer sam dedu zapamtio u njemu, često ga je nosio kad sam bio klinac i kada bi me izveo u šetnju, ili sačekao ispred dvorišta škole. Uzeo sam i dedin šešir, a ostale stvari bacio. Iako je opran, i dalje se tripujem da miriše na dedu. Kao da je sačuvao neki deo njegove energije. Ogroman mi je i ima sumanuto velike naramenice, nikad ga ne bih obukao, ali volim da ga imam u ormanu. Čak na ledjima ima rupu, verovatno od moljaca. Sad sam ga prvi put obukao za ovo slikanje i baš se čudno osećam.

- Petar, 30

Nikad nisam obukla ovu majicu, čak ni za spavanje. Moja mama puno putuje i uvek mi donese nešto sa puta, što i nije baš neka sreća, jer većina stvari koju mi donese su potpuno neupotrebljive. Iako imam više od trideset godina, ona mi donosi iste poklone kao kada sam imala dvanaest. Nekoliko puta sam joj skrenula pažnju na to, ali suptilno, da se ne uvredi, ali bezuspešno. Moj poklon se uvek sastoji iz neke plišane igračke, dečijeg priveska za ključ ili šnalica sa leptirićima. Ovu majicu mi je donela iz Pariza i s obzirom da je ostavila etiketu na njoj, vrlo ju je skupo platila, pa me je prilično zabolelo što mi je donela ovakvo sranje umesto nečeg normalnog. Bolje da mi je kupila slatkiše za sav taj novac. Nažalost majicu ne mogu da nosim ni za spavanje, a ni za trening jer je preuska. Žao mi je da je bacim, jer iako znam da mama to ne bi saznala, imam osećaj kao da je povređujem, pa je zato čuvam u ormanu.

- Nevena, 28

Šorts je kupljen pre pet godina na moru, u Herceg Novom. Mnogo mi se svidela boja, jer mi je strava stajala uz preplanuli ten. Najzabavnije u celoj priči je što mi nikad nije bio taman i što je u butiku postojao veći broj, ali ja u tom trenutku nisam mogla da svarim činjenicu da sam u porasla u "M" veličinu. Kupila sam šorts iako sam u kabini skapirala da mi je mali. Rekla sam devojci u radnji "Super je, uzimam", iako me je ona sumnjičavo ispratila pogledom. Od tada, šorts bleji u mom ormanu, a ja se svakog leta ponadam da ću napokon moći da uđem u njega. Uvek kada ga vidim pomislim kako moram da smaknem ta dva, tri kilograma kako bih konačno ugurala guzicu u njega, ali taj dan još uvek nije osvanuo. Ponekad dok se davim u hrani, setim se šortsa i on mi bude motivacija da prestanem sa ždranjem.

- Marija, 32

Majicu sam dobio na poklon od mame moje devojke. Ta žena ima jako čudnu viziju toga kako bi ja trebalo da izgledam i šta ja volim. Kada vidim ovu majicu setim se neprijatnog trenutka kada mi je dala kesu sa poklonom za rođendan, a ja morao da se pravim da mi se sviđa. Jednom mi je kupila i kačket sa dijamantima "jer je videla na televiziji da didžejevi to nose". Ne znam koje to ona didžejeve gleda, ali verovatno je vođena istom mišlju kupila i ovu majicu. Glupo mi je da je bacim, jer mi je na neki uvrnut način draga. Ali za nekog ko nosi samo jednobojne stvari i ima pet istih majica u ormanu, ove šare su stvarno previše.

- Marko, 31

Tačno se sećam dana kada je ovaj duks moje tadašnje drugarice ostao kod mene. Bio nam je poslednji dan u gimnaziji. Pošto sam živela blizu škole, došla je kod mene da se presvuče, jer smo odmah posle časova imali žurku u dvorištu, tj da joj pozajmim neku moju majicu. Sećam se da smo pijane povadile stvari iz mog ormana, isprobavale, i na kraju otišle polu gole na tu žurku, a ovaj duks je ostao kod mene. Kada sam otišla iz Kragujevca za Beograd da studiram, ponela sam ga sa sobom. Mislila sam da ćemo se i u Beogradu redovno družiti i viđati i da ću joj nekom prilikom vratiti duks. Međutim, u Beogradu smo se videle jednom na kafi i nešto smo se sitno posvađale. Prošlo je skoro šest godina od tad. Prestale smo da se družimo, ona je napustila faks i vratila u Kragujevac. Sada sve što znam o njoj, znam preko Fejsbuka. Duks nisam bacila i drag mi je jer me podseća na nas dve i sve što smo prošle zajedno. Na bezbrižnosti i lepotu srednje škole i naših nestašluka. Nisam ga nikad obukla, ali ga čuvam.

- Senka, 27