Šta zapravo znači odvojiti lik od dela umetnika

Prethodno objavljeno na Noisey

Šta raditi kad vam omiljeni umetnik postane problematična osoba? Kad zbog prestupa, dokazanih ili nedokazanih, poželiš da odvojiš muziku od muzičara? Morisi je izrazio podršku za Tomija Robinsona, Kanje za Trampa, a brojni drugi su se našli na meti #MeToo pokreta zbog navodnog zlostavljanja, pa su mnogi ljubitelji muzike morali da se suoče sa surovim istinama koje su svojim idolima dugo tolerisali.

Uzmimo primer američki pop-pank bend Brand New. Prošle godine, nekoliko žena optužilo je frontmena Džesija Lejsija za seksualno uznemiravanje, u nekim slučajevima maloletnih lica. U razgovoru sa fanovima ovog benda, otkrio sam da su mišljenja podeljena po pitanju da li ih je još moguće slušati. Istovremeno, Spotify je doneo odluku da sa svojih plejlista skine muziku R Kelija i pokojnog repera XXXTentacion. Šta o tom misle njihovi fanovi, koliko im je teško da slušaju muziku koju su nekada voleli kada autore pritiskaju brojne optužbe?

Razgovarao sam sa mnogima koji su se našli u sličnoj dilemi, ali „tačan“ odgovor niko nije imao. Evo šta su mi rekli na ovu temu.

Kad sam bio mlad, na zapadu Škotske gde su se cenili mačo tipovi, Morisi mi je bio uteha je nisam bio takav. Uživo sam ga slušao ukupno 115 puta. Postepeno sam se ipak udaljio od njega, pre svega zbog politike. Sećam se jednog koncerta u Midlsbrou 2011., dan kasnije su EDL održali mač na istom mestu. Rekao sam drugu koliko me plaši mogućnost da novinari pitaju Morisija šta misli o EDL, jer sam negde u sebi imao osećaj šta reći.

Teško mi je palo ono sa Najdželom Faražom, ali kap koja je prevršila čašu bila je njegova podrška za Mari Le Pen. Nisam mogao više. Znao sam unapred šta će reći o Toniju Robinsonu, ali nimalo mi nije drago što sam bio u pravu – ne znam samo koliko još niže može da padne.

Danas stvarno ne mogu više da slušam ni Morisija ni Smitse. Sve mi je pokvario. Srećom, meni bliske osobe misle isto. Nisam se posvađao sa drugim fanovima, ali neka prijateljstva jesu malo zamrla. Ne žalim ni zbog čega, svirke su bile fenomenalne, upoznao sam divne ljude… pre nekoliko godina kad sam pisao testament, izabrao sam Now My Heart is Full kao pesmu za sahranu. Sad menjam taj plan.

Od detinjstva sam volela njegovu muziku. Odavno sam čula one priče da postoji snimak seksa između njega i neke devojčice, navodno od 14 godina. Tada kao klinka nisam razumela šta to znači, samo sam zapamtila da nije bio osuđen. Ali optužbe koje su protiv njega isplivale prošle godine naterale su me da se zamislim – odgledala sam razne YouTube snimke i intervjue, na kraju ga sklonila sa Spotify liste. Već se decenijama zna šta taj čovek radi, a prolazi nekažnjeno.

Sigurno je faktor to što su žrtve mlade crne žene, ali nije u rasi osnovna star. Da nema toliko para, sigurno bi za nešto odgovarao – posebno zato što je crnac. Dok R Keli ne prizna da je istina to za šta ga decenijama unazad optužuju, neću slušati njegovu muziku. Čak i ako se pokaje, nisam sigurna da li bih mu se vratila.

Bila sam nesigurno dete koje su napadali u školi, izrasla sam u tinejdžerku sa poremećajima ishrane. Brand New muzika mi je legla jer su bili iskreni, priznavali da život nekad može da bude grozan.

Užasnule su me optužbe protiv Džesija Lejsija – pojma nisam imala. Razočarao me je njegov odgovor, zvučao je slično kao Vajnstin koji je tražio saosećanje, „zavisan sam od seksa, moram da se lečim“. Užasno mi je žao mladih žena koje su trpele njegovo nasilje.

Od prošle godine ne slušam Brand New – nije baš da ih aktivno bojkotujem, samo me više ne zanimaju. Sigurno ću jednog dana opet pustiti neki njihov album, iz nostalgije, da se prisetim mladosti i muzike koju sam nekad volela. Uostalom, jedan čovek nije ceo bend. Ali neprijatno će mi biti jer su sad te optužbe prva stvar na koju bih pomislila kad bih tu muziku čula.

Otkrio sam ga pre četiri-pet godina. Sa vremenom mi je njegova muzika postala neraskidiv deo života; pevao je o depresiji, o ukidanju seksualnih etiketa, o literaturi na jedinstven način.

Nisam nešto politički aktivan. Ako je Morisi nacionalista, nije ni pri ni poslednji. Većina nas zna nekog ili čak ima članove porodice koji misle kao i on (ili još ekstremnije) . Svako ima pravo da glasa za koga hoće, ali razumem ljude koje vređa Morisijev stav. Isto tako imam drugove desničare koje vređa Džeremi Korbin.

Neke se stvari obično predstavljaju crno-belo. Na primer, kritika Islama ili podrška za Bregzit, to se automatski tretira kao da ukazuj na rasizam. Sigurno ima slučajeva u kojima rasne predrasude vode do formiranja tih političkih stavova, ali kod nekih oni nemaju veze sa bojom kože ili zemljom porekla.

Ipak, sve je više mojih drugova koji slušaju Smitse ali ne vole Morisija. Ja ću nastaviti da ga slušam ako ne budem imao utisak a zaista podržavam nekog ekstremistu

Obožavam što Kanje tako otvoren, ali prezirem Trampa. Nije mi drago što ga on podržava ali poštujem njegovo mišljenje. Ima tu sigurno i nešto dublje. Možda ga je Obama izneverio, nije pomogao Čikagu? Možda veruje da u svakom od nas postoji bar malo dobra, pa se nada da će kao crnac blizak Trampu moći čak i u njemu da probudi to dobro? Znam da nije baš realistično.

Mnogi se ljudi ne slažu sa mnom po ovom pitanju, ali kako je Kanje jednom prilikom rekao: "Moja je muzika priručnik za samopoštovanje. Ko god da je fan Kanje Vesta nije moj fan, već svoj."

Naravno da su me iznenadile optužbe za seksualno uznemiravanje. Tajming mi je zvučao neverovatno: taman im album stigne na prvo mesto, sviraju na svim mogućim festivalima, gotovo da su na vrhuncu, i baš onda… sve nestane. Nisam još ni sam sa sobom načisto šta da mislim o svemu tome.

Pitao sam se da li da nastavim a slušam Brand New. Podržavam sve potencijalne žrtve seksualnog nasilja, ali meni je ovaj bend već 16 godina deo života. Znam da većina smatra da ne mogu da podržim i jedne i druge.

Svako ima pravo da odluči za sebe, da li će da nastavi da troši novac na bend ili da ga se odrekne. Znam da nije nimalo lak izbor, i ne zameram nikome, ma šta odlučili.

Ne bih rekla da sam bila pravi fan, ali R Keli je tada bio užasno popularan, nije ga bilo moguće izbeći. Kad sam od urednika dobila zadatak da ispitam te optužbe, odmah sam primetila da one njega prate bukvalno od samog početka karijere. Iznenadilo me je to, nisam mola da verujem da čitava industrija i mejnstrim kultura do to mere prihvata osobu čija je karijera okaljana optužbama te vrste.

Kelijeve navodne žrtve su pripadnice marginalizovanih zajednica, verovatno su zbog toga optužbe bile mahom zanemarene. Sličan fenomen kao kad nestane bela žena pa svi mediji krenu da šire vest o tome, a kad nestane neka žena iz manjinskih grupa nikog nije briga. Uvek se vraćam na citat Kenijete Tiše Barns koja je prošle godine pokrenula #MuteRKelly kampanju. Ona kaže, „R Keli i njegove žrtve su savršena kombinacija. Crnim muškarcima se problematično ponašanje toleriše u crnačkoj zajednici, a crnim devojkama se ne veruje ni u jednoj zajednici.“

Ferdžal možete nači na Tviteru.