Roditelji o sranjima koje su želeli da znaju pre dobijanja deteta

Tek sad sam shvatio da je sina trebalo više da ostavljam ispred TV ekrana dok je bio mali. I da mu dajem više slatkiša. Iako nismo baš hardkor kao neki roditelji (vakcinisali smo ga i hvala bogu puštali da se isplače dok je učio kad se spava), ipak smo se godinama plašili da ga slučajno ne upropastimo zauvek. Nismo znali šta radimo, a prilično je strašno kad si odgovoran za život malog ljudskog bića.

Ovaj strah koristi roditeljsko-industrijski kompleks kako bi nam uvalio razne proizvode. Voleo bih da nismo kupili većinu sranja kojim trenutno punimo podrum jer nismo stigli da ga preprodamo. (Jedino su Paul Frank Bugaboo kolica koja smo dobili bila OK, njih smo se baš nakoristili.)

Ali roditeljski strah koriste i dobronamerni ljudi. Trebalo je da ignorišemo „laktiviste“ koji su nas ubeđivali da ćemo bebi uništiti imuni sistem ako je budemo hranili na cuclu. Voleo bih da nismo poslušali savet po kom detetu ne treba davati lekove za obaranje temperature, jer se visokom temperaturom telo u stvari bori protiv bolesti (ali takođe izaziva fras, pa jurite sa njim u hitnu pomoć).

Sa vremenom smo shvatili da je većina ovih strahova neosnovana, i da roditeljstvu generalno treba prilaziti umereno. Na primer, kad je bio mali nismo mu davali da gleda TV osim epizoda Yo Gabba Gabba i My Little Pony, ali nedavno je neobjašnjivo brzo uspeo da odgleda svih 220 epizoda Naruta – i znate šta? Ne samo što ga nije zaglupelo, već je odmah potom krenuo da čita i mangu.

Realno, svako dete je jedinstvena pahuljica (koju svašta trigeruje). Svačije roditeljstvo je jedinstven projekat. Ipak, evo šta su nam razni roditelji odgovorili na pitanje „Šta biste voleli da ste znali pre nego što ste se razmnožili?“

Novim roditeljima ni jedan jedini savet nije od pomoći. U mom slučaju, ljudi su mi uporno pričali kako je njima bilo. Vodio se hladni rat između mama, jedne smo drugoj preporučivale sve prirodno, druge sve veštački, šta god da izabereš neko će reći da si užasan roditelj. “Šta, nisi se porodila u potoku uz devičansku košutu? Jadno dete!“ ili „Molim, kod doktora ga vodite?! Zovem odmah socijalno!“ A sa druge strane kad te opcije pomeneš medicinarima, oni će te isto napušiti jer umišljaš da košuta zna nešto o porođaju. Bila sam pod užasnim pritiskom da dešifrujem sva ta sranja od saveta i nekako donesem pravu odluku. – Mona Hansen Lejn

Voleo bih da sam bio bolje upućen u logističku stranu stvari – sitnice o nabavci pelena, putovanjima, obrocima. Zaobišao bih filozofsko palamuđenje tipa „to tako brzo prođe“ i „izdrži još malo, ovaj period je najteži“ – Džon V. Malejni

Nisu ti potrebne druge mame za podršku, stvarno nisu. Ja sam se držala najbližih prijateljica od kojih bar pola nema dece – one su me sprečile da ne poludim. I još, pazi da ne zakržljaš intelektualno. To što razmišljaš o izboru između tikvice i šargarepice ne znači da ne možeš da čitaš. A ne znači ni da treba da čitaš samo blogove za mame. – Dijana Sumanak-Džonson

One stvari za koje kažu da će ti „upropastiti dete“ u stvari neće. Sa prvim detetom osećaš krivicu jer nemaš pojma šta je sve potrebno detetu, šta tvom partneru, a šta tebi, ali život se menja. Prihvati promene. Nemoj sebi da prebacuješ što više ne vežbaš četiri puta nedeljno ili ne radiš po 12 sati dnevno. Nije strašno ako ostaviš dete ispred TV-a da bi se istuširala. Nije smak sveta ako ih odvedeš u Mekdonalds. Svi želimo samo i isključivo najbolje za svoje dete, ali nekad stvarno treba sebi olakšati. – Liza Lui

Maline izazivaju proliv. Nisam znao. Nedostaje mi ta košulja. — Džejms R. C. Smit

Upijajući toalet papir? Najgori proizvod na svetu! Da mi je ova pamet, koristio bih obične pelene, plastične kese i vlažne maramice. – Stiven Fung

Trebalo je još u bolnici da se opskrbim onim mrežastim vešom. – Kimberli Burčel

Iako su lepše svetlije benkice, ipak izaberi one tamnije – bolje prikrivaju fleke. Naravno, biće fleka. Nemaš pojma koliko. – Samanta Kemp-Džekson

Volela bih da sam unapred znala koliko će mi značiti pomoć drugih ljudi, jer mi je bilo izuzetno teško dok sam pokušavala sve sama. Ljudi su u velikom gradu strašno izolovani. Nisam imala baku i deku, od familije samo mi je sestra bila tu da pomogne u krizi – kad sam ponovo počela da pijem, kad mi je partner morao na operaciju oka – sreća moja da sam bar nju imala. Bejbisiterke nismo umeli ni da nađemo a ni da zadržimo, tako da smo vrlo malo vremena mogli da posvetimo sebi. Retko smo izlazili, sve nam se svodilo na stresni roditeljski posao. Ja sam se trudila da ostanem trezna, što ni samo po sebi ne bi bilo lako. Trebalo je da potražim više pomoći. Slobodno traži pomoć, dogovori se unapred sa ljudima, nemoj da dozvoliš da se izolujete kao roditelji. Sve ostalo će biti lako. (Odnosno užasno teško, jebiga, ali snaći ćeš se. Ako ne ispustiš bebu.) – Jovita Bidlovska, pisac ( Drunk Mom)

Nisam imala pojma koliko će mi biti dosadno i koliko ću biti usamljena u najranijem periodu. Kad mi se ćerka rodila, nisam imala prijatelje sa malom decom. – Alison Bejts

Ne treba bežati od stresnih trenutaka. Ja se rado sećam menjanja pelena u tri ujutru. Ustajao sam noću da je nahranim na flašicu i gledao snimak hokeja. Ni sam ne znam koliko smo noći tako proveli. U ono vreme me je to frustriralo, a sad mi nedostaje. – Džastin Konors

Znala sam za postporođajnu depresiju, ali ne i za postporođajnu anksioznost. Volela bih da sam bila spremna, pošto su me strahovi baš jako pogodili prvi put, a evo i sad sa drugim detetom ih ima. Sa prvim sam imala tipične PPA simptome – plašila sam se da izađem iz kuće, plašila sam se da nisam dobar roditelj, da ću zaboraviti ovo ili ono, da gubim svoj identitet van uloge roditelja, da mi više nikad ništa neće prijati kao što mi je prijalo pre majčinstva. Našla sam na terapeuta i naučila kako da se izborim sa tim. Par meseci kasnije sam se sredila i uhodala, ponovo sam bila ona stara.

Ovog puta je drugačije, anksioznost se ne manifestuje kroz brigu i strah koliko kroz nekontrolisani bes. Idem opet na terapiju, ali teško je održati sve pod kontrolom dok moraš da brineš o dvogodišnjem detetu i petomesečnoj bebi.

Odmah sam prepoznala da nešto nije u redu i obratila se medicinskoj sestri. Takođe mi je lakše jer porodica i prijatelji znaju kroz šta prolazim, imaju razumevanja ako ne ličim na sebe, primete kad mi treba pomoć. – Mišel Li Frizen

Volela bih da sam čula za PURPLE plač. Tek kad sam na Guglu potražila „zašto moje bebe toliko plaču“ oko šeste nedelje sa blizancima saznala sam da se to često dešava. Mnogo mi je laknulo, nekako mi je pomoglo da održim razum. – Hana Vajz

Kad se setim sve one muke oko dojenja! Ima li dovoljno mleka, kako da proizvedem više. Zašto me bole sise, bradavice, zglobovi, šta ću u slučaju mastitisa, kako me nervira muž i njegove beskorisne bradavice! Sad kad pomislim, ne znam zašto sam se toliko brinula. – Lien Sempson

Planiraj najteži scenario, a nadaj se najlakšem. Sa prvom ćerkom mi je bilo lako, sećam se koliko sam je pažljivo gledala kako spava, samo čekala da nešto iskrsne. A nikad joj ništa nije falilo. Zato smo sa drugom imali sve moguć probleme – i dojenje, i spavanje, i sve redom. Vrištala je kad god bih je spustila. Fizički jeste bilo naporno, ali mentalno smo već bili spremni jer smo se prvog puta lako izvukli. – Svetlana Putinceva

Toliko si fokusiran na bezbroj sitnica iz dana u dan da ni ne gledaš više dugoročno na stvar. Kupovali smo razne gluposti, uplaćivali nepotrebne kurseve, izlagali se stresu mnogo više nego što smo morali. Previše smo brinuli. Samo treba da ih voliš, da učiniš da budu nasmejani. Ne moraš da ih razmaziš. – Baz Bišop

Ja sam unapred čuo šta ću sve izgubiti – mogućnost izbora, san, privatnost – ali niko me nije obavestio o radosti koju zauzvrat dobiti. – Vil Makgirk

Niko se nije naučen rodio, jebiga. Mi sad imamo jedno od četiri godine i jedno od dve, pa samo sa ovim drugim sve kao „tako mu je to, proći će ga“. A sa prvim nam je sve bilo „ŠTA SE DEŠAVA? ZAŠTO OVO RADI? DA LI JE TO NORMALNO? – Kejsi Evertov Palmer

Toliko bih toga rekla, ali nemam snage. – Tajler Klark Burk

JOŠ NA VICE.COM:

Dranje, inkubatori, epidural: Iskrene priče mladih Beograđanki o porođajima

Ljudi o užasnim situacijama sa roditeljima u šest reči

Mame puno piju