Lingvisti o tome kako da se ponašaš na Tinderu

Nedavno sam se mečovao sa jednom devojkom na Tinderu koja je toliko dobro izgledala da mi je to bilo nenormalno. Znate ono kad nečije crte lica pobude u vašem mozgu nešto toliko snažno da se zapravo zbunite? Ono, kao, kako tvoje lice to uopšte postiže? I da, znam da slike sa Tindera mogu da vas obmanu, ali sam uložio dodatni napor da sastavim savršenu poruku, za svaki slučaj. I nakon 20 minuta, poslao sam je misleći da sam pronašao prave reči.

Ali ona nije odgovorila. Ni prvog dana, niti prve nedelje, a onda sam shvatio da je njenom neodgovaranju prethodio dug spisak neodgovora drugih devojaka. I tada sam doživeo otkrovenje u vezi sa Tinderom: prilično sam loš u njemu.

Možda je problem u tome što se uvek trudim da budem previše interesantan. Moja ideja noćne more je kad me pitaju kako mi ide nedelja/vikend/veče, tako da se praktično trudim da radim sve suprotno od toga i prebrzo ode predaleko. Znam da moje tekstualne poruke nemaju mnogo smisla kad se čitaju drugi put i ne dobijam mnogo odgovora na njih.

Bila mi je potrebna pomoć.

Doktor Hauard Mans je lingvista, a njegova biografija opisuje njegovo polje delovanja kao proučavanje “kako govornici koriste zauzimanje stavova za konstruisanje heterogenih identiteta, kao i da postignu svoje ciljeve od trenutka do trenutka.” A to praktično znači izučavanje kako ljudi putem jezika postižu ono što žele.

Krenuo sam tako što sam Hauardu i njegovom doktorantu Džes Birni-Smit poslao niz svojih Tinder skrinšotova. Uvrstio sam svoju biografiju i tri netražena razgovora koja sam vodio u poslednjih nekoliko meseci. Šta to radim pogrešno?

“Jedan od problema je što zapravo ne otkrivaš previše o sebi”, objasnio je Hauard dok je skrolovao kroz moje skrinšotove. “Uzmi svoju biografiju, na primer. Oboje mislimo da ti je biografija duhovita, samo što nisi otkrio ništa o sebi, što je u redu. Ali potom ne otkrivaš ništa o sebi ni u porukama. Tako ne podstičeš ni drugu osobu da otkrije bilo šta o sebi.”

“Kad izađeš sa ličnom informacijom to i kod druge osobe može da izazove reakciju otkrivanja ličnih informacija”, dodala je Džes. “Kad otkriješ lične informacije to drugome uliva osećaj poverenja i autentičnosti.”

Bili su u pravu. Bez da sam svesno radio na tome, uvek sam pretpostavljao da je prioritet broj jedan na Tinderu biti duhovit. Teško je biti smešan na svoj račun kad te druga osoba ne poznaje, tako da sam samo pretpostavio da je najbolja strategija biti smešan (i pun komplimenata!) na njen račun — na osnovu njene fotografije. U ovom primeru ispod, primetio sam da se na skoro svim fotkama te devojke nalazi hvatač za snove. I zato umesto da pričam o svom nepostojećem istorijatu sa hvatačima za snove, odlučio sam da pričam o njenom.

Ali Hauard i Džes su smatrali da je to odavalo utisak ljigavosti i možda čak osude.

“Način na koji si konstruisao te komplimente zvuči kao da si konstruisao osudu”, rekla je Džes. “To je možda u skladu sa tvojim ličnim stanovištem, ali ne nužno u skladu sa njenim o tome kako ona vidi sebe.”

Znao sam na šta misle, ali sam bio pomalo u fazonu: “PA IMALA JE HVATAČ ZA SNOVE.” Ipak, oni su smatrali da je, pre nego što nekog makar malo upoznate, najbezbednije započeti sa komplimentom a potom preći na nešto o sebi. Zato što je koren problema, objasnio je Hauard, u tome da muškarci i žene koriste jezik drugačije.

Sećam se kako sam kad sam imao 17 godina našao primerak knjige Muškarci su sa Marsa, žene su sa Venere, u njoj pročitao da “muškarci i žene retko misle iste stvari kad koriste iste reči” i shvatio da je život suviše komplikovan. Knjiga, napisana 2004. godine, beznadežno je zastarela 2017. godine, ali je pomogla u popularizaciji ideje rodno odvojene komunikacije i sasvim sigurno upoznala mene sa tom idejom. Dakle, što se tiče hvatača za snove, tražio sam od Džes i Hauarda da mi objasne kako se to stilovi komunikacije razlikuju.

“To nije uvek tako, ali žene češće govore i čuju jezik intimnosti i povezivanja”, objasnio je Hauard. “Muškarci su, s druge strane, skloniji pristupanju razgovoru na način koji ne odiše nužno podrškom — ali ih ponekad stavlja u centar pažnje.” Trik je, oboje su se složili, da se izbalansira odavanje dovoljno informacija o sebi, istovremeno postavljajući pitanja o njoj kako bi se uspostavila intimnost. Bilo je to na neki način glupavo očigledno, do te mere da sam bio iznenađen što to i sam već nisam radio.

“Oh, i uporno koristi pozitivan jezik”, rekla je Džes. “Odaješ sliku o sebi kao o optimističnom i pozitivnom tipu, što je dobro. Samo nastavi to da radiš.”

Poslednje što su mi preporučili bilo je da saznam šta to ja tačno tražim. “Jezik je delatnost koju pokreću ciljevi, tako da može biti od koristi ako raščistiš sa sobom koji su to ciljevi i/ili kakav ’tip’ dejtinga želiš za sebe da iskonstruišeš”, napomenuo je Hauard. Oni su mi objasnili da je moj profil i stil trenutno odavao utisak nekoga ko želi nešto neobavezno. “Ljudi koji proučavaju profile za dejting zaključili su da momci imaju žvaku ili se doživljavaju kao tipovi “ cad” (kratkoročne veze) ili “ dad” (dugoročne veze).”

Rekao sam im da verovatno tražim nešto neobavezno, sa potencijalom za više (ukoliko se razvije ljubav), a oni su se složili da je onda moj profil ispravan. Ali moram da otkrivam više o sebi u razgovoru i da postavljam pitanja. Zahvalio sam im se i bacio se na svajpovanje.

Zapazite kompliment, posle kog ide lična anegdota, pa pitanje, praćeno odgovorom dotične. Naravno, to je možda bilo slučajno, ali znakovi su dobri.

Džulijan je na Tviteru

JOŠ na VICE:

Ponašala sam se kao muškarac na Tinderu

Šta sam naučila za mesec dana druženja na Tinderu "za orgije"

Hej vi, odbijeni na Tinderu, prestanite da nam šaljete poruke na Instagramu