galerija

Bokserska "radionica za kovanje medalja" u Novom Pazaru

Legenda kaže da u ovom gradu svaka druga kuća gaji "Zlatnu rukavicu".

pisao Irfan Ličina
03 Oktobar 2017, 7:01am

Novi Pazar, ulica Vuka Karadžića, može da ponese titulu "avenija obrazovanja". U njoj su tri srednje škole, jedna osnovna i državni univerzet, ali i nešto sasvim drugačije - "Radionica za kovanje medalja". Odmah pored novopazarske Gimnazije je sedište Bokserskog kluba Mladost.

U kući imam knjigu Zlatne godine novopazarskog boksa i prelistavajući je, naišao sam na podatak da se prvi boks meč u Novom Pazaru, održao davne 1940. godine negde u proleće, u sali tadašnjeg bioskopa. Snagu su odmerili Rasim Slezović i legnedarni Nazim Čarovac, a sudija je bio dopisnik tadašnjeg lista Vreme iz Novog Pazara, izvesni Suljo Omeragić.

Nažalost, nisam uspeo da nađem podatak ko je pobedio, ali sam saznao da je već 15 godina kasnije u Novom Pazaru osnovan prvi bokserski klub, ubrzo poznat kao BK Mladost. Čuo sam mnogo o novopazarskom boksu, čak i da je jedan slavni bokser govorio da u ovom gradu svaka druga kuća gaji zlatnu rukavicu. Odlučio sam da uzmem aparat u ruke i vidim šta se danas dešava u klubu.

Limena vrata sa rešetkama i zvuk udaraca pesnica o vreće. Lupam na vrata ne bi li me neko čuo i otvorio mi. Posle desetak minuta, vrata mi otvara trener Salih Đerlek, legenedarni bokser BK. Mladost i sadašnji trener. U prostorijama treneraju nove generacije, kuju se nove medalje i kroje zlatne rukavice.

Scena koju sam zatekao bila je gotovo filmska i sve me je vratilo u doba kada je ovaj klub počinjao. Bilo mi je prirodno da aparat prebacim na crno-beli mod, kako bih što bolje dočarao atmosferu. Kao da sam znao, ušao sam na početak treninga, a tu je bio i Šerif Gurdijeljac, bokser koji se spremao za veliko takmičenje, profesionalnu reviju u Đevđeliji. Šerif je, par dana kasnije, na reviji pobedio Lorenca Paru iz Venecuele, bivšeg šampiona sveta u lakoj kategoriji.

Kao i mnogi "mali" sportovi, i boks u Novom Pazaru, danas jedva opstaje. Umesto u ringu, bori se sa računima, nedostatkom novca i sve manje sponzora. Salih priča da je u vreme kada je on boksovao, na stadionu u Novom Pazaru gde su se održavali mečevi, dolazilo i više od 20 000 gledaoca.

Priča da je grad živeo za boks, i seća se vremena kada je Novi Pazar često posećivao i selektor najbolje jugoslovenske selekcije Toma Hladni (Salih Erdenić ), a i avgusta 1973. godine, kada je ovde gostovala mlada reprezentacija Kube, koja je tada pobedila sa 10-6, a za tu reprezentaciju Jugoslavije boksovala su čak trojica Novopazaraca.

Nove generacije mladih boksera žmure na nemaštinu i naprono treniraju da bi sustigli stare kuke ove plemenite veštine koje su baš u ovom klubu ispisale zlatne stranice boksa u Novom Pazaru i Jugoslaviji. Jedan od njih, Šefkija, kaže mi da je boks za njega život, da trenira svaki dan i želi da ide samo napred i poziva ljude da se uključe i da boks vrate na mesto koje mu pripada.

Hoće li biti novih Gurdijeljaca i da li je Toma Hladni bio u pravu kada je rekao da svaka druga kuća u Novom Pazaru poseduje zlatnu rukavicu, videćemo. Ostaje samo da gledamo fotografije i da se nadamo novim zlatnim godinama novopazarskog boksa.