Quantcast
fenomeni

Srpski šaman Dejan Koturović koji Ibogom pomaže ljudima

Nekadašnja košarkaška zvezda pokušava da pomogne u izlečenju zavisnika u Beogradu.

Galeb Nikacevic

U Srbiji, u Beogradu, imao sam priliku da upoznam Dejana Koturovića, proslavljenog košarkaša, reprezentativaca Jugoslavije, nekadašnjeg prvaka sveta. Nakon profesionalne karijere shvatio je da u životu nosi nagomilan prtljag problema i pritisaka koji su ga morili u životu, a nakon niza povreda otišao je na preko potrebnu pauzu da bi se oporavio pred novu sezonu.

Sa te pauze se nikada nije vratio.

U međuvremenu je pronašao alternativne metode lečenja, pre svega duše, koje je potom prigrlio i prihvatio kao lični put i izazov. Nekoliko godina kasnije se ozbiljnije zainteresovao za egzotične biljke Amazona i Južne Afrike koje su koristila indogena plemena još od perioda neolita. Obučio se u ovim oblastima i vremenom je postao ibonaut koji je svoj život posvetio lečenju drugih, a posebno onih koji traže izbavljenje od bolest zavisnosti, kao što su: alkoholizam, narkomanija i navučenost na farmakološke lekove, i to drevnom afričkom biljkom — Ibogom.

Šta je, zapravo, Iboga i odakle dolazi?

N'ganga je izraz u ogromnoj grupi bantu jezika Centralne i Južne Afrike, kao i na Kubi, Haitiju i u Brazilu i obeležava onoga koji ima kontakt sa onostranim.

Uglavnom su to iscelitelji, vračevi, travari, magovi i šamani.

Upravo N'ganga iscelitelji vode neke od najznačajnijih rituala koji se praktikuju u velikim delovima Centralne i Južne Afrike u kojima koriste biljku Tabernanthe Iboga ili skraćeno samo Iboga. U pitanju je žbunasto drvo veličine do dva metra koje ima jarko narandžast plod i koje ne treba, ni najmanje, uzimati olako. Njen koren se na više različitih načina, od žvakanja do spravljenja napitaka ili pušenja, koristi u različitim ritualima brojnih plemena širom Afrike. Poreklo i datiranje samog rituala je nemoguće, ali se sa sigurnošću zna da je starije od bilo koje moderne civilizacije. Zbog jakih halucinogenih, introspektivnih, alegoričnih i teško objašnjivih vizija koje pogađaju emotivni i duševni deo čoveka, sam ritual zbog svoje težine, intenziteta i potencije stvaranja trajne, doživotne promene u čoveku koristi se uglavnom kao ritual prelaska u zrelo doba.

Mladi članovi plemenske zajednice bi u formativnim godinama na samom pragu zrelosti učestvovanjem u ritualu iboge zavređivali svoje mesto u društvenom životu plemena i preuzimali odgovornosti zrelog života. Ali to nije bila jedina upotreba. U ritalu koji nosi naziv Bwiti i koji je rasprostranjen širom Gabona, Kameruna i Konga, učesnici uzimaju ogromne doze iboge koja ih baca u duboke transeve, snažne halucinacije u potpuno disocijativne, alternativne stvarnosti u kojima bi trebalo da dožive duhovna pročišćenja, uvide u više oblike stvarnosti i da se povežu sa onostranim. U manjim količinama je korišćena za razne druge rituale, kao i ritualne ili ratne plesove.

S obizrom na to da su ove zemlje bile pod francuskim kolonijama, Francuzi su bili prvi zapadni narod koji je uvideo potencijal ove biljke i 1864. godine je prvi put uzeta i donesena u Francusku. Tek 1901. godine je izdvojen alkaloid ibogain iz nje i korišćen je u vrlo malim dozama kao blagi stimulans, antidepresiv i lek protiv malaksalosti. Naziv mu je bio Lambarene i prodavao se u tabletama od 8mg u periodu do 1939. do 1970. godine.

Ali prava potencija i pravo magično dejstvo ove biljke otkriveno je potpuno slučajno na Stejton Ajlendu u Njujorku, 1962. godine. Tada devetnaestogodišnji istraživač i naučnik, Hauvard Lotsof koji je bio heroinski zavisnik (između ostalog), i politoksikoman je jednoga jutra sedeo sa svojim prijateljem koji je bio hemičar i imao je esenciju iboge u frižideru. Ponudio mu je to kao narkofilu uz reči: "Mislim da bi te interesovalo ovo."

Na pitanje šta je to, prijatelj mu je odgovorio: "Ovo je veoma snažan afrički halucinogen čije dejstvo traje više od 36 sati."

Nakon što je legao u udobnosti svog doma popio je napitak iz bočice. U satima koji su sledili iboga ga je provukla kroz koncentrovane more, strahove i psihičke probleme koje je nagomilavao godinama. Pakao nije prestajao, a iboga je iz sata u sat radila sve jače. Nakon nekih 38 sati potpune nemoći da se izbori sa njome pomislio je kako više nikada u životu ne želi da uzme tako nešto ponovo. Obukao se, izašao iz kuće i najednom je shvatio — već dva dana nije uzimao heroin i nema nikakve simptome krize. Prema sopstvenim rečima je pogledao nebo iznad sebe, drvored koji se pružao ulicom i prvi put u životu nije osećao nikakav strah. Uspeo je da sagleda sopstveni život u celosti, savršeno jasno, i da donese konačne i trajne odluke koje su u potpunosti promenile tok njegovog života.

Sama iboga je tek početkom osamdesetih godina prvi put bila ozbiljnije testirana na bolesti zavisnosti i utvrđeno je da, zaista, ima izuzetne efekte na opijatske receptore, ali je zbog svojih halucinogenih svojstava vrlo brzo klasifikovana u 1. kategoriju zabranjenih supstanci zajedno sa zaista opasnim drogama, što je značajno usporilo proces istraživanja.

Danas, iako zabranjena u mnogim zemljama sveta, iboga se masovno koristi u borbi protiv lečenja zavisnosti od heroina, alkohola i brojnih drugih farmakoloških lekova. Njen kontroverzni status, njen ogroman, skoro astronomski neverovatan stepen uspešnosti lečenja bolesnika, postavio je ovu biljku je jednu vrlo specifičnu poziciju sive zone: zone između mita i istine, zone između zakona i zdravlja, farmakološke industrije zarade i duhovnog isceljenja. Gde, zapravo, leži istina?

POGLEDAJTE INTERVJU SA DEJANOM KOTUROVIĆEM: