Ljubavno pismo čorbastom pasulju

Petak je dan za SULJPA!

|
22 februari 2019, 1:23pm

Foto: Ivana Sokolović

Pre nego što je postao opšte poznat kao dan kome se radujemo jer predstavlja početak kratkog predaha od galopirajućeg kapitalizma, petak je bio dan radosti za svekoliku raju širom Balkana, pa tako i ove naše Srbije, jer se tim danom u kućama od Vardara do Ličkog Lešća jeo pasulj.

Poreklo ove tradicije je izgubljeno u vremenu, to jest, niko nije baš siguran kako je došlo do toga da se pasulj u našim krajevima jede baš petkom. Najsmislenije do čega sam došao je sledeće: pošto je petak, prema pravoslavnoj tradiciji, dan posta, a pasulj namirnica koja je nabijenija proteinima nego Konor MekGregor, onda je idealna zamena za meso petkom, samo mora da se kuva na vodi, bez ulja ili bilo kakve masnoće.

Doduše, ova teorija o posnom supstitutu za meso postaje malo klimavija kada se uzme u obzir da je meso do pre pedesetak godina bilo luksuz za većinu stanovništva bez obzira na dan u nedelji – a, kako stoje stvari, i uprkos onome što priča naš predsednik kako bi nas kao naciju kolektivno fet-šejmovao, hrlimo u takav odnos snaga ponovo.

Tako da bih rekao da nije zgoreg da naučimo da volimo pasulj, ako među nama uopšte ima devijanata koji ga ne vole.

Kao mali, nisam baš bio ješan, što će reći da je keva morala da me juri kašikom, a ćale nožem da bih pojeo nešto. Hrana me je prosto smarala, to jest ne toliko hrana, koliko čin jedenja – mislim, stvarno, moraš tu sad nešto da SEDIŠ mirno i da se praviš da te zanima šta matorci pričaju i generalno da ne radiš u tom trenutku neku od sto stvari koje bi radije radio jer, jebiga, imaš šest godina i uvek ima sto stvari koje bi radije radio.

Sve se to promenilo kada sam pošao u osnovnu školu „Đorđe Krstić“ u Žarkovu, koju ćete možda znati iz filma „Mastori, majstori“, jednog od dragulja SFRJ kinematografije, sa jednom od najboljih završnih scena u istoriji dotične.

Aleksandar Berček recituje proročku pesmu Aleksandra Sekulića i na kraju se prosipa baš na mestu, možda baš i za stolom gde sam doživeo svoju incijaciju u čari blagoutrobija, svoju prvu gurmansku katarzu struganja metalnog tanjira i traženja repetea.

Jer tu sam pojeo prvo jelo koje mi se zapravo svidelo – i kada kažem jelo mislim na pravo, kuvano, jedeš li ti nešto kašikom jelo, a ne na sendviče, parizere, slatkiše i smokije i šta sve već mala deca ne koriste kao osnovnu pogonsku energiju za sranja koja prave. A to jelo je bio onaj pravi menzaški čorbast pasulj sa slaninom, u kakvom, siguran sam, i dan danas uživaju jedino još korisnici narodnih kuhinja i studenti na budžetu sa karticom za menzu. Eventualno vojnici, ali s obzirom na to da nema više regruta i da nam je vojska u takvom stanju da joj fazon blokiraju račun, možda nema više para ni za legandarni JNA-stajl vojnički suljpa.

Pasulj je možda najraznovrsnije prehrambena biljka na svetu, sa preko 200 vrsta, od kojih je 70 razvio čovek. I shodno tome, postoji na kub jela koja se od njega mogu pripremiti, od čilija do čorbe, od posnog prebranca do pirea.

Ali, mi ovde imamo tendenciju da kada zabodemo jednu stvar koja šljaka više ne diramo, to se valjda zove tradicija, ili kolokvijalnije ’ajde šta mi se sad tu praviš pametan. Tako smo zaboli tetovac kao ultimativni pojavni oblik pasulj-biljke, lokalni platonski ideal pasulja - a kao njegovo fenomenološko otelotvorenje u daseinu smo iskristalisali – čorbast pasulj. Mislim, svaka čast prebrancima, ali zna se šta je srpska majka, kakve Cece, kakvi Nedići i ostali kvislinzi.

Zašto je pasulj toliko voljen? Prvo, jer je jebeno i jednako ukusan i kada ga po receptu napravi naduvani student više trgovačke koji radi za 30 hiljada mesečno u restoranu „domaće kuhinje za poneti“ i kada ga napravi baba koja ga već 60 godina kuva iz ruke i od oka. Dodao bih i da je sam po sebi pasulj jako zdrav, ali to ovde nije tema, naročito kada se na njega doda kilo slane butkice i jaka zaprška.

Drugo, jer je praktičan. Kao što smo pomenuli, može da se pravi i kao posna varijanta, ali svi znamo i svi više volimo kada se u njemu zacrveni neko rebarce ili zabeli parče sapunjarice.

I treće, kao treći prst na desnici i treće oko u glavi, jer se stvarno lako pravi. Ne kaže se džabe „prosto k’o pasulj“, ako imaš iole uslova, a od uslova ti trebaju otprilike velika šerpa, normalan šporet i mogućnost da ga krčkaš nekoliko sati. I naravno, odgovarajući sastojci - tetovac obavezno, sve ostalo opcionalno.

čorbast pasulj na šporetu
Moj pasulj u mojoj kujni, uskoro u mom stomaku

Naravno, koliko Srbalja, toliko pa +1 partija, a toliko pa +2 recepta za čorbast pasulj. Da zanemarimo sad one osnovne kategorizacione podele na osnovu vrste mesa koje se ubacuje u njega - koje je, doduše, uvek svinjsko meso, ali realno, svinja ima toliko toga da ponudi, da pasulj s rebrima ili kolenicom ili kobasicom ili samo sa slaninicom ne mogu i ne treba da se svrstaju u iste gastronomske doživljaje. Ali, da li u čorbast pasulj stavljate šargarepu? Da li ga zaljutite? Da li ide prvo zaprška ili je dolivate na kraju? A paradajz sok? BELI LUK?

Pogrešan odgovor na neko od ovih pitanja može izazvati sukob epskih razmera kakav se inače susreće samo u komentarima na VICE tekstove o LBGTQ temama ili seksu. Brakovi su se klimali, porodice razdvajale na različite grane i imanja bivala deljena bodljikavom žicom zbog toga što je neko dodao vegete u pasulj kome to nije trebalo jer je već bio dovoljno slan od rebara, kao što sam ti rekla. Dobro, jedno od ova tri je istinito, pogodite koje i to bi bio interaktivno-zabavni deo ovog teksta, pa da pređemo na konkretne radne zadatke.

Ako ne znaš šta da skuvaš za vikend, a ispunjavaš one gore navedene minimalne uslove i imaš fazon 1000 dinara za sastojke, možeš danas da napraviš jelo koje će ili nahraniti 10 gladnih ljudi ili ti trajati sledećih nedelju dana. Prilažem moj omiljeni recept, na osnovu malo izmenjenog recepta Vokija Kostića, čoveka koji je prvi ručak skuvao s osam godina.

ČORBAST PASULJ

Sastojci

  • 500g tetovca
  • 1 svinjska butkica 300g
  • 200g slanine
  • 4 šargarepe
  • 1 koren peršuna
  • 1 celer
  • 1 crvena šilja paprika
  • 1 glavica crnog luka
  • 1, 5 dl ulje
  • aleva paprika
  • biber u zrnu

Priprema

Pasulj stavite u vodu da proključa pa tu vodu bacite. Onda operite butkicu, očistite povrće i strpajte sve sastojke osim ulja i aleve u šerpu, pasulj na dno. Natopite vodom da ogrezne pa kuvajte sat vremena, prvo da provri pa na tihoj vatri. Kada voda pobeli, zagrejte ulje, rastopite kašiku aleve parike u njemu i nalijte u pasulj. Ostavite da se krčka koliko imate živaca, ali dva sata će biti više nego dosta.

Više na VICE
VICE Kanali