Slika: NASA/JPL/Université Paris Diderot i Institut de Physique du Globe de Paris
Novo istraživanje pokazuje da se stotinama kilometara ispod nas, nalazi se podzemni planinski lanac sa vrhovima koji mogu da pariraju čak i Himalajima.Naučnici su uspeli da provire u ove masivne strukture ispod zemlje uz pomoć podataka o seizmičkim talasima koji su zabeleženi tokom zemljotresa koji je zadesio Boliviju 1994. godine, saopštava magazin Science.Zemljin mantil je gusta traka silikatne stene koja se proteže od zemljine kore do jezgra, i on čini 84 odsto ukupne zemljine zapremine. Na 660 kilometara ispod površine nalazi se granica koja deli mantil na gornji i donji nivo.Naučnici su otkrili da stene postaju značajno čvršće i gušće na ovom mestu, ali im je teško pročitati topografiju. Mnoge misterije o ovoj granici bi mogle biti rešene ukoliko bismo imali detaljne informacije, pa su naučnici rešili da to dublje istraže.Jedini način da se priviri u ovaj deo zemlje jeste pomoću seizmičkih talasa, talasa energije koji se kreću duž planete tokom velikih poremećaja kao što su zemljotresi ili uticaji asteroida. Kada oni dođu u dodir sa drugim teksturama, mineralima i strukturama, odbijaju se o njih, na sličan način na koji se i svetlosni talasi odbijaju o predmete. Zahvaljujući ovom procesu, možemo dobiti grubu seizimičku sliku unutrašnjosti Zemlje.“Veliki zemljotresi su nam potrebni da bi obezbedili seizmičkim talasima da putuju kroz mantil i jezgro, odbiju se se o granicu na 660. kilometreu i putuju nazad do Zemlje kako bi na površini bili detektovani,” kaže Džesika Irving, geofizičarka sa Prinston Univerziteta i autorka ove studije za Motherboard.Kao drugi najveći zemljotres koji je zadesio Zemlju sa 8.2 na Rihterovoj skali, zemljotres koji je pogodio Boliviju bio je odgovarajuć za istraživanje.Naučni tim je koristio superkomjuterski klaster sa Prinstona kako bi analizirao merenja koje je sproveo zemljotres i rekonstruisao strukture granice.Iako statistički deo studije nije mogao da odredi tačne visine ovih venaca, vidi se da oni na granici imaju "jaču topografiju od Stenovitih ili Apalačkih planina”.“Ne mogu vam dati tačan broj,” kaže Irving, “ali planine koje se nalaze na granici na 660. kilometru mogu biti veće i od Mont Everesta.”Dok seizmološke i superkompjuterske tehnike napreduju i razvijaju se, naučnici se nadaju da će otkriti sve vipe stvari o planinama u mantilu zemlje.“Mislim da će nam istraživanja u budućnosti omogućiti da naučimo više o topografiji ovih planina i načina na koji se protežu u unutrašnjosti planete, već možemo da vidimo da su neki delovi granice dosta mekši od ostalih,” zaključuje Irving.Ovo istraživanje ne samo da može da utiče na tekuće debate o evoluciji Zemlje, već takođe razsvetljava procese i strukture koji možda oblikuju i druge planete.Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.
Reklame
Reklame