Ako pijete da "smirite živce", anksioznost bi u stvari mogla da vam se pogorša

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Kada Džon Mekgiri predvodi sesije terapije za anksioznost u medicinskom centru Veteranski poslovi, u Providensu, na Rod Ajendu, često na tabli nacrta grafikon. On prikazuje dijagonalnu liniju koja se penje nagore, da bi se istakli uvećani nivoi anksioznosti. Na pola puta do gore, pored oznake "piće", linija ponire na dno lestvice, predstavljajući odušak koji alkohol pruža tim anksioznim mislima.

Mekgiri, psiholog koji predaje zavisnost na Univerzitetu Braun, onda ulazi u trag obrascu – od vrhunca, i nazad, nizbrdo, do osnovice grafkona, isponova i isponova, stvarajući neuredan trougao koji predstavlja neuredni ciklus zavisnosti koji povezuje alkohol sa anksioznošću. To je metafora koja ostavlja utisak na njegove pacijente, kaže on. "Oni kažu, ‘O, bože, to je upravo razlog zašto pijem’."

"Mnogi ljudi na kraju shvate da iako par pića može trenutno da im odgodi ili smanji anksioznost, takođe stvara i neku vrstu efekta odaje odjeka – naglašavajući ta osećanja narednog dana, i u danima nakon njega. Kao što to kaže Džordž Kub, direktor Nacionalnog instituta za zloupotrebu alkohola i alkoholizam, "Sa mozgom nema besplatne vožnje. Na kraju moraš da platiš za sve".

"Vredi primetiti da ovaj propratni efekat ne važi za sve. Anksioznost nije među primarnim propratnim efektima koji se vezuju za noć teškog opijanja. U jednoj studiji koja je proučavala simptome mamurluka kod više od hiljadu holadnskih studenata, anksioznost je zapravo dospela blizu dna spiska, i prijavilo ju je samo 7 procenata onih koji su pili. Najčešća propratna posledica je bio umor, koji je naveo skoro svaki student.

Ali za ljude koji imaju predispozicije za anksioznost, ima nekoliko razloga da se pojavi takva vrsta petlje propratne reakcije – i umor je jedna od njih. Kao prvo, preterano konzumiranje pića ometa normalne obrasce sna, i posle možete da budete iznureni, a neispavan mozak je manje sposoban da zaustavi anksioznost i druge negativne misli, kaže Kub. Iako se tokom prvog dela noći onesvestiš, kvalitet tvog sna je mnogo gori. Alkohol ti takođe remeti hormone u bubrezima, tako da ti je organizam skloniji tome da izbacuje vodu, umesto da reapsorbuje tečnosti, što znači da je veća verovatnoća da ćeš se buditi da bi odlazio u toalet – i da završiš dehidriran.

Osim tih ometanja, san ti ne bude toliko dubok kako kada si trezan. Alkohol razbija tvoje normalne obrasce sna i menja ritam promena faza sna, kaže Nasir Nakvi, psihijatar sa Univerziteta Kolumbija i kognitivni neurolog. Tokom prvo dela noći, alkohol sputava REM fazu sna, za koju se smatra da je bitna za nastajanje pamćenja. Kako efekti alkohola čile, organizam provodi manje vremena u najdubljim fazama sna, zbog čega si sutradan grogi.

"Mozak ti je generalno na rezervi, ako si dan ranije puno pio", kaže Nakvi. Deo tvog mozga u velikoj meri odgovoran za otklanjanje zabrinjavajućih misli, prefrontalni korteks, posebno je osetljiv na neadekvatan odmor, kaže Mekgiri. To znači da alkoholisanje može da uveća anksioznost kod onih koji već pokazuju njene simptome.

Šta više, promene u obrascima sna mogu da traju nedeljama, kaže Nakvi, umanjujući okrepljujući efekat sna čak i kada si prestao da piješ. Za ljude koji se muče sa poremećajem konzumacije alkohola, prebrođivanje trajne nesanice bez pribegavanja piću je često jedan od najvećih izazova za one koji žele da prestanu da piju, dodaje on. Kod hroničnih, teških alkoholičara, apstinencija od alkohola takođe može da izazove anksioznost, time što dolazi do promena u načinu na koji mozak šalje hemijske poruke koje čine da ostanu mirni.

"Ako uzmeš dovoljno nečega što sputava aktivnost mozga, sistemi će reagovati tako što će pokušati da se vrate u funkcionalno stanje", kaže Kub. Mozak koji je konstantno natopljen alkoholom, objašnjava on, će proizvoditi manje receptora neurotransmitera zvanog gama-aminobuterna kiselina, ili GABA, koji usporava nervnu aktivnost.

Dugo nakon što je tvoj organizam preradio alkohol, tvoj nervni sistem i dalje operiše sa manje GABA receptora. "Taj sistem koji je bio angažovan da kompenzuje je i dalje prisutan – i potrebno je neko vreme da se vrati u normalu". Mozak sa deficitom GABA receptora u suštini funkcioniše pod naporom, zbog čega si još skloniji zabrinjavajućim mislima, kaže Kub.

Ta borba je možda razlog zašto se toliko mnogo ljudi slaže sa Džonijem Kešom, koji je nekada pevao da je jedini lek za mamurluk to da popiješ još jedno piće. Taj pristup može da ima kratkotrajan efekat, ali kada je reč o rešavanju problema – on se – kao i tvoja anksioznost – samo pogoršava.