Zašto smo u Srbiji toliko nostalgični za hitovima iz ranih 2000-ih

Slušanje muzike iz nostalgije nije nov fenomen. Svi ponekad volimo da potopimo glave, razmrdamo tela, ili isplačemo okeane uz muziku koja nas podseća na nešto. Do sada, uglavnom smo se sa setom i nostalgijom prisaćali devedesetih, ali došlo je vreme za novu nostalgiju i nove mlade ljude kojima nostalgija predstavlja nešto drugo. Setite se svih onih pesama koje ste slušali hteli vi to ili ne, koje su se puštale na rođendanima, u autobusima na putu za ekskurziju, u mini klubovima gde nije postojao didžej, već su se na pola sata smenjivali ljudi i svako pustio baš svoju pesmu. Zbog ovog fenomena nastao je dvojac 2000late koji čine Matija Ilić i Eva Škorić i čije žurke već godinu dana posećuje hiljade ljudi.

Eva i Matija su se upoznali 2012. na Fakultetu dramskih umetnosti, kada su oboje počeli da studiraju. Družili su se i blejali intenzivno još od prve godine i radili dosta projekata vezanih za faks zajedno. Za Matiju se očekivalo da će se baviti nečim vezanim za muziku, ali Eva nije bila u tom fazonu. Međutim, vrlo brzo započinju radio emisiju u kojoj će puštati hitove ranih dvehiljaditih i nakon velike slušanosti emisije 2000late na studentskom radiju Flux (tada Fist), rešili su da naprave neku žurku za njihovu ekipu, ali ispalo je malo više od toga. I svakog dana raste.

Pričali smo sa Evom i Matijom o tome zašto smo toliko nostalgični prema ovim pesmama, o njihovim žurkama i naravno o Britni.

Celu priču ste počeli na faksu, u maloj učionici radio emisije. Sad za vikend puštate u Hangaru. Kako se sve to razvijalo?

Studentska emisija je nastala tako što smo imali prazan slot za vikend i rešili smo da uđemo u studio i zezamo se, bez ikakvih ambicija što se tiče slušanosti. Inače smo uvek na kućnim žurkama slušali muziku dvehiljaditih i takmičili se ko će se setiti većeg bisera. Ispostavilo se da je emisija bila daleko najslušanija u programu te godine, na nagovor ekipe s faksa hteli smo da organizujemo žurku. Ta priča je nekako došla do ljudi u DOT-u, dogovorili smo se da napravimo tamo žurku jedne subote, očekujući da će doći 50-100 ljudi. Na kraju nisu uspeli da uđu svi koji su hteli, red se čekao sve do Doma vojske. Tu smo proveli dve sezone, pa prešli u Barutanu i kad smo jednu Barutanu rasprodali, shvatili smo da nova sezona prevazilazi kapacitete kluba i od tada pravimo žurke u velikim prostorima poput Hangara, Hale na Beogradskom sajmu i na otvorenom, u Luci Beograd.

Zašto baš ova muzika? Šta je to što vi volite kod nje i zašto ljudi toliko odlepljuju na ove hitove?

Kada bi gilti pležr mogao da se materijalizuje, to bi definitivno bila era ranih dvehiljaditih. Muzika, moda, filmovi, sve nekako generalno nas podseća na period kada smo uglavnom pratili samo mejnstrim, bili smo previše mali i nismo imali internet toliko dostupan da bismo kopali i istraživali neke kvalitetnije sadržaje. Ali isto tako, sve iz tog perioda nam je usko vezano za sećanja iz osnovne škole, početka srednje, a prema tom vremenu smo veoma nostalgični. Naročito sada, kada smo odrasli i trebalo bi da donosimo neke važne životne odluke, a zapravo samo želimo da nam ponovo najveći problem bude pismeni iz matematike, ko je čija simpatija i da ti najbolja drugarica ili drug to ne kaže naglas pred celim razredom. Kroz ovu muziku i 2000late žurke najviše možemo da se približimo tom periodu.

Ko je vaša publika? Ko su ljudi na vašim žurkama?

Ljudi su potpuno raznovrsni, iz svake društvene grupe, od tinejdžera od 16-17 godina, pa do ljudi od 35-36 (a bilo je i starijih). Ima hipstera, ima onih koji se maksimalno sređuju, dolaze momci u odelima i devojke u štiklama, dolaze bez šminke i u trenerkama, neko dolazi maskiran… Ima baš svakakvih ljudi i mislim da je ključno upravo to što na naše žurke ljude privlači upravo ta nostalgija, na koju niko nije imun. Sve nas vezuje taj osećaj bezbrižnosti i manjak odgovornosti i brige za budućnost koju smo imali u tom periodu. Hteli ne hteli da priznamo, svi smo slušali sličnu muziku. Inače, mi puštamo i “zabavnjake” i “strano” i sugarpop, i hip hop, i rep, tako da svako može da čuje svoju omiljenu pesmu iz detinjstva.

Šta vi inače slušate?

Eva: U mom slučaju to je neki pop, pomalo indie, pomalo alt, ali ima i dosta mejnstrim treš popa. I naravno Zdravko Čolić.

Matija: Srećom, nekako sam vremenom naučio da se muzički ne ograničavam. Da smo se žanrovski ograničavali, 2000late, kao miks svega i svačega, verovatno nikada ne bi ni nastao. To je pre svega dobra zabava. Svakako na mojim plejlistama je najzastupljenija elektronska muzika, ali volim da posetim i hardcore svirku ili zađem u opskurni mumble trap kutak Jutjuba.

Uz koje stvari ljudi najviše odlepljuju i zašto?

Uz Željka Joksimovića, odjavnu špicu iz Porodičnog blaga, Toxic od Britni, ali i uz Prodigy, Linkin Park, 50cent-a, zapravo uz sve veće hitove, nezavisno od žanrova. Nemamo neko posebno objašnjenje, sem za Porodično blago, koje nas valjda sve rastuži jer čim čuješ prve taktove, prebaciš se na nedelju uveče, pakuješ knjige i razmišljaš kako sutra da se izvučeš što nisi uradio domaći.

Pogledajte i VICE film: Turbotronik

Kako vam se inače čini današnja muzička scena?

Došlo je do eksplozije popularnosti trep muzike koja je nekako bacila senku na sve ostalo, makar kada je u pitanju popularna muzika. Na neki način trep izvođači su nove rok zvezde današnjice. Trep sada nije samo američka stvar ili trend, već globalni fenomen.

Čuo sam da čak postoji snažan etiopijski talas trepa! Ono što je možda mana jeste njegova prolaznost i manjak originalnog izražaja koji verovatno ulsovljen hiperprodukcijom, a koja je verovatno uslovljena tržištem muzičke industrije danas. Uglavnom, klinci danas već odrastaju na toj muzici što možemo videti i na FAM žurkama, tako da već vidim trep kao dominantan žanr na “nostalgija” žurkama budućnosti.

Koja je pesma po vašem mišljenju, ultimativna himna početka dvehiljaditih?

Recimo Željkove Varnice od domaćih pesama, a Toxic od stranih.

Koga biste najviše voleli da dovedete na žurku?

Izvođače gorenavedenih numera koji su nam prilično podjednako nedostižni. Ugostili smo do sada Kneza, Juice-a i Srđana Mobi Dika, i to nam ostaje kao nezaboravno iskustvo.

Šta predstavlja Britni za ovaj period, da li možemo da kažemo da je ona kraljica te epohe?

Apsolutno je kraljica ovog perioda. Nekako kad malo odrasteš i kreneš da razmišljaš ponovo šta se desilo s njenom karijerom, baš počneš da saosećaš i razumeš i nekako se produbi poštovanje i ljubav prema svemu što je radila.

Kažite nam nešto o vašoj sledećoj žurci.

Mi se baš radujemo i jedva čekamo da vidimo kakve će kostime spremiti ljudi koji dolaze pošto se žurka organizuje sa temom. Oni nisu obavezni, ali baš nas zanima kakve će biti maske. Osvežavamo plejlistu, naravno koliko ovaj period to dozvoljava, i ponovo pravimo žurku koju ćemo pamtiti dovoljno dugo da nam ne padne na pamet da propustimo sledeću.