Fotografije plemena koja se bore za svoje parče zemlje u požarima Amazonije

Ljudi pale vatre u Amazoniji već decenijama, najčešće kako bi rasčistili šumu i dobili farme sa obradivom zemljom. Ali razmere I tragične posledice ovogodišnjih požara privukle su pažnju celog sveta. Jasno je da se stanje pogoršava. Brazilski Nacionalni svemirski Institut objavio je u izveštaju da je u području Amazona ove godine od januara do avgusta zabeleženo 45,256 požara, što je za 84% više nego 2018.godine.

Konzervatori su za ovo okrivili desničarsku vladu Žaira Bolsonara koja je uz podršku poljoprivredne industrije ohrabrivala seljake i drvoseče da “čiste” šumu kako bi se napravilo više poljoprivrednog zemljišta i rudnika zlata u zaštićenim područijima Amazona.

Požari nisu naneli štetu samo “plućima planete”, već su ugrozili živote plemena i drevnih zajednica ljudi u severozapadnom delu Brazila. Zato sam otputovao u taj deo Amazonije, kako bih upoznao ljude iz ovih zajednica i saslušao ih.

Dvadesetdrugog avgusta 2019. poglavica Mapu i njegovo pleme bili su svedoci strašnog požara. Oni pripadaju zajednici Huni Kuin,koja živi Brazilu i Peruu. Iako su najveće pleme u regionu Acre, delovi njihove zemlje nisu zvanično priznati kao zaštićena teritorija od strane države. Zbog toga se veliki broj ljudi iz Huni Kuin zajednice već iselio na granicu Brazila i Bolivije.

Poglavica Mapu, koji je zbog svog tradicionalnog lečenja travama poznat širom sveta, pokušava da prikupi novac u različitim globalnim kampanjama kako bi otkupio delove zemlje za svoj narod. Fizički i spiritualni opstanak ove drevne zajednice zavisi od šume. “Šuma je za ove drevne narode izvor medicinskih biljaka. Drvoseče vide šumu samo kao vrednost zbog zarađivanja novca, dok iz šume crpimo znanje o upotrebi lekovitih biljaka, koje smo nasledili od naših predaka. Ako šuma nestane, i naše znanje će nestati”, rekao mi je Mapu. Otkako požari besne, poglavica Mapu podnosi žalbu lokalnim vlastima. Njegova zajednica čvrsto je odlučila da dobije devastiranu zemlju i ponovo je pošumi.

Kaksučui-Fransisko je poglavica jednog od Apurinã plemena, koje živi duž obale reke Purus u zapadnom Brazilu. Od kasnog devetnaestog veka, ljudi iz ovih plemena bili su potlačeni robovi na plantažama reke Purus, izloženi masakrima i mučenju veleposednika. Sada ova plemena naseljavaju 27 “domorodačkih regiona”, ali samo 20 ih je u potpunosti razgraničeno i registrovano.

Fransisko i njegova žena su nas ugostili u njihovom domu u središtu džungle, u kojem smo i prenoćili. Rano, sledećeg jutra, krenuli smo u četvoročasovnu šetnju kroz šumu, do mesta koja su zahvaćena požarom. Mesto u kojem on i njegovo pleme žive je zaštićeno i pored toga, on nam priča da su članovi plemena ukupno izgubili više od 600 hektara šume u poslednjih nekoliko godina, što usled požara, što do ilegalnih seča šuma u kojem šumokradice tragaju za čuvenim brazilskim drvetom oraha.

Ova stabla koja su visoka i po 50 metara nalaze se u šumama Brazila, Perua i Bolivije i mogu da žive i do 1000 godina. Osim što održavaju ovaj osetljivi ekosistem, biljke su takođe glavni izvor prihoda mnogih porodica u Amazoniji, uključujući i Fransiskove familije, koja bere orahe i prodaje ih. Požari su žestoko uticali na njegovu zaradu, ali on i dalje može da preživi zahvaljujući podršci svoje dece koja rade u gradu.

Dona Žo je samohrana majka i uzgajivačica organske hrane. Gotovo sve je izgubila u nedavnim požarima, ali je ona odlučila da ponovo zasadi svoje povrće i drveće. Otkad su usevi GMO vrlo popularni u Brazilu, Dona je napravila organsku banku semena u svom domu. Njena kuhinja obložena je plastičnim bocama sa nalepnicama koje su napunjene raznim sortama graška, pirinča i semenki povrća. Postala je vrlo važna osoba u lokalnom pokretu organskih proizvođača. Ona organizuje i lokalni sajama organske hrane i radi se ostalim poljoprivrednicima na razvijanju svesti o važnosti održive produkcije.

Dole možete pogledati još slika iz Amazona i Acre:

David Tesinsky

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE UK.