Sve fotografije: Lindsay Irene

Šta sve možete naći u domu jedne seksualne radnice

Fotografkinja otkriva sve indikativne predmete koje je viđala na turneji po kućama seksualnih radnica širom Kanade.

pisao Allison Tierney; fotografije Lindsay Irene
|
sep 10 2018, 6:00am

Sve fotografije: Lindsay Irene

Lindsi Ajrin je fotografkinja koja je proteklih meseci snimala subjekte za lični projekat, Kućni životi seksualnih radnica u Kanadi. Iako radi kao seksualna fotografkinja radeći slike za internet oglase, Lindsi je želela da prikaže jednu drugačiju stranu ovog posla: realnost da su seksualne radnice ljudi kao i svi mi.

Nedavno smo imali priliku da snimamo Lindsi, koja ima 32 godine, dok je išla na nekoliko foto-sesija sa seksualnim radnicama u našem dokumentarcu, Kućni životi seksualnih radnica.

U dokumentarcu ćete steći intimnu sliku o ličnim životima seksualnih radnica i njihovom životnom okruženju. Ovaj foto-esej sadrži fotke koje je Lindsi snimila na putovanju po Kanadi dok je bila pozivana u domove seksualnih radnica.

“Jedan od mojih subjekata rekao mi je da je imala ‘uskršnja jaja’ posejana svuda po kući — male stvari koje je dobila od klijenata, stripove, stvari pronađene na plaži. Bilo je stvarno slatko”, objasnila je Lindsi.

VICE: Naš originalni intervju sa tobom o tvom projektu i dokumentarac bavili su se više portretima i temom “obelodanjivanja” da je neko seksualna radnica. Kako se ove fotografije detalja u domovima seksualnih radnica razlikuju od njihovih portreta?
Lindsi Ajrin: Kad ih slikam u njihovim domovima, na prvi pogled oni izgledaju kao i svako drugo mesto. Tek kad se usredsredite na detalje možete reći nešto više o njihovim ličnostima. Uspela sam da nađem mnogo slika ili knjiga o seksualnom radu ili seks igračaka koje su ponekad skrivene a ponekad se kriju tako što su ostavljene na najupadljivijem mestu. Kad pogledate detalje, možete da vidite da su mnoge seksualne radnice društveno osvešćene: promovišu LGBTQ prava plakatima ili bedževima, knjigama o seksualnom radu. Na jednoj se čak vidi knjiga Karli iz Slutever, koju je jedna od seksualnih radnica imala na polici. Slatki mali detalji kao taj nagoveštavaju vam da se one zapravo bave seksualnim radom.

Zašto je slika Hitačija toliko značajna?
E da, Hitači [vibrator]. Mislim da skoro svaka seksualna radnica koju upoznate uvek ima Hitači kod sebe i najčešće je uštekan u struju na noćnom stočiću i spreman za upotrebu. Bilo je nekoliko slučajeva da uđem i zateknem veliki, veličanstveni Hitači istaknut tako da svi mogu da ga vide. Definitivno sam želela to da dočaram. To je legendarni simbol seksualnog rada.

Putujući u različite kanadske gradove, jesi li primetila nešto drugačije u vezi sa seksualnim radnicama u jednom urbanom centru u odnosu na neki drugi?
O da, definitivno. Ustanovila sam da u nekim gradovima, što su više resursa imale, jači je bio njihov osećaj zajedništva. U mestu kao što je Vankuver, dobila sam pomoć od PACE Sosajetija. Iz razgovora sa radnicama sa kojima su me povezali, zaključila sam da su veoma orijentisane prema zajednici. Rade veoma vredno na pravima seksualnih radnica i sarađuju sa lokalnom policijom kako bi svi bili bezbedni. Zapravo tamo imaju dobre odnose sa snagama reda i mira, što u toj meri nisam videla ni u jednom drugom gradu. Postoje drugi gradovi u kojima nije bilo mnogo atmosfere zajednice i zajedništva — neki od ljudi sa kojima sam pričala govorili su o tome da se osećaju izolovano. Ne znam da li to ima veze sa samom lokacijom ili ljudima koji žive tamo, ali definitivno je bilo naglašenih razlika između gradova i toga koliko su se povezanima seksualne radnice osećale jedna s drugom.

Šta se dešava na ovoj slici sa malim falusoidnim predmetom na polici?
Tu je desetostrana kockica pored minijaturnih penisa, koji se opet nalaze pored kamenih anđela i demonskih figurica [za društvenu igru na tabli]. Ova osoba se očigledno ozbiljno loži na fentezi i ozbiljno loži na seks. Zaista je slatko videti te sitne tričarije na ovoj polici koje pokazuju koliko je ta osoba zaokružena i koliko joj je ukus raznolik.

Pošto si bila u domovima nekih seksualnih radnica, uverila si se da izgleda kao da se neke od njih lože na vrlo “štreberske” stvari.
O, da. Jedan od poslednjih portreta seksualne radnice biće kako ona igra video igre. Ima anime na policama, gomilu video igara svuda. Ali ona je i umetnica i loži se na modni dizajn.

Jedna druga osoba imala je veoma zanimljivu sobu… Ona nije pokazala lice sve dok se projekat ne pojavi u konačnom obliku. Uđete u njen prostor za igru i tu se nalazi ogromna drvena skalamerija za koju možete da vezujete ljude i medicinski ormarić sa priborom za prvu pomoć. A tu je i čitav jedan zid čepova za usta i maski od lateksa. Ako otvorite ormarić, videćete da je prepun dildoa i vibratora. Ali kad ga zatvorite, veoma je neupadljiv.

U domovima nekih od njih ne biste nužno mogli da prepoznate detalje koji bi vam rekli da se bave seksualnim radom, zar ne?
U tome i jeste stvar. Neke kuće u kojima sam bila izgledaju kao da bi mogle da budu kuće vaše majke: oprema za fitnes, mačke, drveće za mačke, ljupki umetnički radovi na zidovima. Nikad ne biste provalili da je to seksualna radnica. Ali nekad čim uđete, zateći ćete tamnicu. To samo govori koliko smo svi različiti u društvu. Neki su otvorenije seksualni od drugih, ali to ih ne čini manje seksualnim radnicama.

Ispričaj mi o nedavnom putovanju na kom si bila za projekat Kućni životi seksualnih radnica u Kanadi.
Bio je to tornado. Imala sam samo jednu nedelju da sve obavim: uspela sam da sakupim novac preko Kikstartera, a mnogi velikodušni ljudi mogli su da me podrže preko njega. Posetila sam četiri grada: Vinipeg, Kalgari, Vankuver i Halifaks, sve u jednoj nedelji. Morala sam mnogo da planiram da bih imala kontaktne informacije za sve seksualne radnice. Na kraju, bio je to veliki izazov. Neki su me otvoreni ispalili. Ali bilo je ljudi koji su se povukli iz ličnih razloga, što apsolutno poštujem zato što je velika stvar izložiti se javnosti. Dopuštam ljudima da se predomisle… Ne želim da se osećaju kao da vršim pritisak na njih da učestvuju.

Bilo je veoma teško iskopati druge ljude za učešće u poslednjem trenutku kad sam tu samo dan ili dan i po. Mimo toga, bilo je veoma zahvalno. Jedno je pričati sa seksualnim radnicama onlajn; potpuno je druga stvar otići i videti njihove gradove, posetiti njihove domove i dobiti svedočanstva iz prve ruke kako je biti seksualni radnik u tom gradu.

Imaš li još neki grad koji žarko želiš da posetiš za svoj projekat?
Snimala sam već u Montrealu, ali planiram da se vratim. Sačekaću do pozne jeseni, zato što sam se sad usredsredila na školu… Imam mnogo ljudi prijavljenih za Toronto i Montreal, kao i jednu osobu u Kvebek Sitiju. Samo moram da zaradim još novca pre nego što budem mogla da pođem na još putovanja. Veoma sam uzbuđena i jedva čekam da se vratim i upoznam sve te ljude. Ima mnogo fantastičnih seksualnih radnica koje sam zakazala za snimanje.

Koja je sledeća faza tvog projekta?
Cilj mi je da to bude knjiga fotografija, ali možda čak i umetnička izložba. Sve će se svesti na izbor slika. Očigledno neće svaka slika ući u uži izbor. Imam ih mnogo i samo se gomilaju. Za ovaj foto projekat sam slikala na desetine seksualnih radnica. Moraću sve da ih pregledam i proberem one koje smatram da najbolje predstavljaju ovu profesiju.

Intervju je prošao redakturu radi dužine i jasnosti.

Više na VICE
Vice Channels