Dreg kraljice nam pričaju zašto vole da nose bradu

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Kanada

Služila sam pivo u "Displejs Hešeriju" u Vankuveru kad sam prvi put videla Ejmi Grajndhaus i Dast Kvejn kako izlaze na scenu kao voditeljke za The Sleepy Girls Show. Kao i kraljice koje sam viđala u RuPaul's Drag Race, bile su živopisne, glasne i napadno našminkane.

Bile su i super dlakave, što nije nešto što ćete videti na modnoj pisti u Drag Race. Skrivanje muških obeležja — ili njihovo brijanje — obično je od najveće važnosti ako želite da vaša rok balada zadivi sudije.

Ali oslanjanje na Drag Race da postavi standarde za svet dreg kraljica isto je kao da se ugledate na Top Model kao smernicu za to kako biti žena. To prosto ne funkcioniše tako. Ispostavlja se da ne želi svaka kraljica da izgleda kao ćosava glamurozna Amazonka.

Ispočetka sam pretpostavila da su brade u slučaju Dast i Ejmi politički izbor. Ali taj brzopleti sud bio je prilično ograničen — isključio je mogućnost da je njihova brada možda prisutna iz estetskih razloga, da može biti validan izbor i bez političke motivacije.

Da bih saznala šta se stvarno krije iza brade, popričala sam sa tri kosmate kraljice o njihovim omiljenim bradatim varijacijama, da li time izražaju bilo kakav stav i šta ti stavovi stvarno znače.

Fotografija posredstvom autorke | Ejmi Grajndhaus

VICE: Nastupaš pod umetničkim imenom Ejmi Grajndhaus. Da li je Ejmi oduvek nosila bradu? Ejmi Grajndhaus: Nije. Kad sam prvi put počela da se oblačim kao kraljica, brijala sam se zato što sam više želela da na prvi pogled izgledam kao žena. Ali jednog dana sam prestala da se brijem i postavila svoju sliku na Fejsbuk. U to vreme živela sam u Skvimišu i reakcije su bile burne — lokalno gledano, mislim. Nekima se dopalo, ali drugi su govorili: "Oh, izgledala si tako lepo dok si se brijala. Zašto puštaš bradu?" Moja brada bila je nešto strano i nisu je razumeli. Ali znala sam da sam nabasala na nešto istinski zanimljivo tako da sam morala da ostavim bradu. Morala sam to da istražim za sebe, a jedna od stvari koja mi je dala samopouzdanje da nastavim sa dregom noseći bradu bile su tri vankuverske kraljice — Berdonse, Alma Bičiz i Kejti Heri — koje su bile bradate i konstantno su nastupale. To je za mene bilo ogromno otkriće, zato što su na neki način probile granicu koja je bila postavljena za brade.

Takođe se nikad nisam osećala ženstvenije nego sa bradom. To je jedna od najčudnijih stvari! Ali puštanje brade i ostavljanje dlaka na mom telu nešto je što mi veoma pristaje — zato što sam prirodno prilično kosmata osoba. Kad ostavim bradu, osećam da sam više u dodiru sa svojom ženskom stranom zato što se osećam kao da sam to više ja. Brada mi je dala potpunu slobodu da ostavim sve ostalo za sobom — sva druga unapred prihvaćena pravila — i prihvativši je stvarno sam doprla do srži sopstvene definicije ženstvenosti.

Tvoj prvobitni post "bradate Ejmi" prilično je polarizovao tvoju onlajn zajednicu. Da li su te oprečne reakcije ostale do danas? Kad sam se preselila u Vankuver i počela da učestvujem na takmičenjima, iznova se ponavljala jedna te ista stvar: "Oh, trebalo bi da probaš da obriješ bradu." Ili: "Oh, izgledaš božanstveno, ali izgledala bi još bolje kad bi obrijala bradu."

A od koga si dobijala te komentare? Od mnogih sudija na takmičenjima. Definitivno sam ih dobijala i od koleginica kraljica, u svlačionici pre nego što izađemo na scenu. I definitivno od članove publike. Mnogi ljudi bi mi prilazili pre nastupa i govorili: "Oh, jako mi se sviđa što si uradila, jako si smešna, ali zašto brada?" Ljudi bi se fiksirali na nju. A ja bih im samo govorila: "E, pa obrijala sam je jutros, ali već je ponovo izrasla." Prema tim pitanjima odnosim se samo sa humorom, ali ako je neko uporan, kažem mu da je brada ogroman deo moje ličnosti i onoga što radim. Kad bih je obrijala, ne verujem da bi Ejmi ostala ista.

Kad ljudi pomisle na dreg, oni prvo pomisle na Rupol. Šta misliš na koji je način njena serija predstavila bradate kraljice? Kad pogledate RuPaul's Drag Race, vidite da je nositi bradu vic. Oni su u fazonu: "Oh, nisi se dobro obrijala." Čak je postojao izazov u sedmoj sezoni kad su morale da nose brade i to je bio šokantan prizor, videti sve te izvođačice sa bradama. Bilo je šokantno zato što neke izvođačice nisu umele da nose bradu. Ja sam bila u fazonu: "Samo uradi svoj regularan dreg i dodaj bradu na njega, nije to tako teško!" Ali bradate kraljice je definitivno nešto što bih volela češće da vidim. Mislim da sada ima više od pet izvođačica u Vankuveru i postalo je prihvaćenije, makar na lokalnom planu. Na ovogodišnjem Prajdu imala sam priliku da radim sa Berdonse i bio je to za mene najveći trenutak susreta sa nekom velikom zvezdom. Grejs Tauers je isto bila tamo, a obe su dokazale da i dalje možeš do kraja da budeš otelotvorenje seksepila i lepote, i da vladaš scenom iako pokazuješ svoje telo onakvim kakvo jeste. Mislim, obe su kosmate od glave do pete, ali vaš mozak se ne bavi time dok nastupaju. Ljudi bi morali da viđaju više toga.

Imaš li neku opštu ideologiju kad je u pitanju dreg? Jedna od najboljih stvari koja se ikad desila u Vankuveru jeste predstava po imenu Man-up, u kojoj postoji uzrečica koja glasi: "Dreg je za svakoga." Zaista verujem u to. Bilo je mnogo kontroverze oko toga proteklih nekoliko godina kad su više u žižu javnosti dospele hajper-dreg i biokraljice — cis žene koje su uspele da povrate noć i preuzmu dreg za sebe. I bila sam iznenađena koliko je besa to izazvalo, zato što se u dregu mnoge od nas predstavljaju kao žene u kostimima, a činjenica da ne želimo da delimo to sa drugim ženama me je uznemirila. Moćna je stvar igrati se sa tim delovima sebe, a ne dozvoliti bilo kojoj ženi da učestvuje u tome zaista je uznemirujuće i stvarno ume da me razbesni. Ima toliko toga što možete da istražite o sebi kroz dreg u smislu šta ženstvenost znači za vas i kako možete da odbacite štetne etikete i stvari kojima vas obeležavaju. Mislim da ima nečeg veoma moćnog u tome.

Fotografija posredstvom autorke | Dast Kvejn (levo), Ejmi Grajndhaus (desno)

VICE: Koliko dugo nastupaš? Dast Kvejn: Počela sam sa dregom u junu prošle godine. Obrijala sam lice i dozvolila drugima da me našminkaju — imala sam vrlo bebeće lice. Uradila sam čitavu "iluziju žene" i bilo je dobro, svidelo mi se, ali mi je zaista nedostajala moja brada. Nosila sam bradu u ovom ili onom obliku dobrih deset godina. A onda sam na Prajdu prošle godine rekla svojoj dreg majci: "Nisam sigurna da želim ovo i dalje da radim. Završila sam sa dregom." A ona je bila u fazonu: "To je u redu. I ne moraš." Ali onda sam doživela nesreću neposredno pred Prajd. Udarila sam glavu i imala sam vremena da razmislim mnogo o svemu, a tokom tog perioda moj prijatelj Aron mi je ponudio da dolazi kod mene kući i dok se oporavljam da me nauči da se sama šminkam. Od tog trenutka nadalje umela sam sama da se našminkam i to je postala jedna sasvim druga priča.

Da li ti to kad nosiš bradu kao dreg kraljica uopšte deluje kao politički stav? Oh, apsolutno. Manje te biraju za neke stvari. Doživljavaju te manje ozbiljno. Zanimljivo je biti odbijen prosto zbog toga ko si, u okruženju koje tvrdi da se ne rukovodi nikakvim pravilima. Ali mi je odbijanje pomoglo i da stvorim sopstveni brend — Dast Kvejn, kučka koja nikom ne polaže račune. Dreg bi trebalo da je otvoreni forum za rodne nastupe, tako bar ja mislim, ali ono sa čim sam se ispočetka suočila bila je baražna vatra različitih pravila: nosi štikle, utegni struk, a ja sam bila u fazonu: u redu, ako ne želite da me angažujete zbog onoga ko sam, to je onda jedan vrlo ograničen pogled na stvari i ja sa tim nemam nikakav problem. Sama ću sebi stvoriti prilike i biće bolje od onih koje mi vi nudite.

Da li je takvo razmišljanje dovelo do drame u okviru tvoje zajednice? Na takmičenjima ili predstavama? Poslednje takmičenje na kojem sam učestvovala bilo je Mr/Ms Cobalt 2017. Sudija je bila Izolda Baron i tokom treće runde ona je rekla da želi da vidi drugačiju šminku na meni i da me vidi bez brade. Osetila sam se zaista napadnutom. Provela sam dugo vremena učeći da se šminkam i stvarajući lice koje je jedinstveno moje. I tako smo tokom finala dobile zadatak da odamo poštu nekoj lokalnoj kraljici, a ja sam odabrala izvođačicu po imenu Oliv. Izvela sam tu prelepu tačku gde nisam otpevala nijednu reč pesme na plejbek, već sam umesto toga obrijala bradu na sceni, sve vreme gledajući Izoldu pravo u oči.

I šta si želela da postigneš tim nastupom? Šta si želela da poručiš Izoldi? Želela sam da joj pokažem da mi nije potrebna brada da bih bila ono što jesam, ali sam čin brijanja u javnosti je jedna neverovatno ranjiva stvar. I tu je sve postalo još luđe. U drugom delu nastupa, na scenu je izašla moja prijateljica Ejmi i odsekla svu odeću i opremu sa mene. Potom je nastavila da brije moje telo i moje stidne dlake. Zatim sam sve to bacila u publiku. Bila je to varijacija na temu: "Jesam li odvratna? Rekla si mi da obrijem lice, da li je onda i ovo u redu? Ima li još nešto što želiš da promenim u vezi sa sobom? Želiš li još nešto od mene? Evo ti — uzmi me celu." Reakcija je bila LUDAČKA. Nikad nisam čula takvo vrištanje u publici. A sudija me je samo pogledala i bila u fazonu: "To je bila jedna perfektna umetnička tačka, hvala."

To mi deluje kao savršen primer kako si postala otelotvorenje sopstvenog brenda, koji nema uvek jasno definisane granice. Tako je, volim da se ponašam tako da sa mnom mogu da se poistovete svi ljudi. Ne nose sve žene štikle. Ne lepršaju sve žene svojom kosom i ponašaju se mazno sve vreme. I tako dok neke kraljice naglašavaju sitnije kvalitete žena, ja naglašavam… nazovimo to "dosadnim" kvalitetima žena. Žene umeju da budu lenje, nemarno obučene i da mirišu čudno. Žene maze same sebe i prde, a to su stvari koje ja volim da istaknem.

Da, sećam se nastupa kad si bacala kisele krastavčiće u publiku… Da, krastavčiće sam izvlačila iz međunožja. Pevala sam "I Kissed A Girl" i pomislila kako bi bilo smešno da imam neki nasumični rekvizit u tački, plus jako volim humor s genitalijama i reakcije koje on izaziva. Kad uradite nešto takvo, to probudi publiku i natera je da pažljivije prati vaš nastup. Volim da šokiram. Volim koliko je to pankerski i koliko se ne uklapa u sve ostalo. U fazonu: "Zašto me sada gađaju krastavčićima iz međunožja one opičene dreg kraljice?"

Fotografija posredstvom autorke | Helvetika

VICE: Tvoja dreg ličnost je Helvetika, a ona nosi bradu. Zašto je brada tako važan deo njene ličnosti? Helvetika: Nikad me posebno nije zanimala ideja konvencionalnog, normalnog drega i svestan napor da se izgleda kao žena. Ima nešto u vezi s tim što mi nikad nije bilo kul, znaš? I nisam baš imala fizičke atribute za to. Nikad nisam mogla da prođem kao "lepa" dreg kraljica, ali kad sam videla šta radi Klitorika Braun — meša rodna očekivanja sa svim što joj padne na pamet — shvatila sam da je dreg jedna mnogo šira kategorija nego što sam mislila da može da bude. I neću te lagati — glavni razlog zašto nosim bradu je zato što mi se sviđa kako ona izgleda od danas do sutra. Iritira kad moraš konstantno da je briješ i puštaš. Stvarno mislim da moj dreg izgleda bolje sa njom, nisam baš preveliki ljubitelj oblika svoje vilice i sviđa mi se ta dodatna nijansa boje koju dobijam sa bradom. Pored nje moja perika izgleda više kao prava kosa, zato što mogu lepo da ih uparim.

Kad sam se preselila iz Baltimora u Bruklin to je takođe uticalo na to da promenim svoje viđenje drega. Bruklin je progresivan, ljudi žele da budu progresivni, tako da tamo ne bih ni pomislila da je brada nešto subverzivno. Gotovo mi se sviđa što je reakcija: "I to je sve što želiš da postigneš?" Bruklinska scena želi da budete uvrnutiji.

VICE: Tvoje fotografije definitivno odaju atmosferu osamdesetih, a pomenula si da je veliki uticaj na tebe izvršio hevi metal. Možeš li nam reći nešto više o tome? O, da! Obožavam metal. Meni on zvuči kao savršena muzika za dreg zato što je tako dramatičan. Čak i pre nego što sam radila dreg, gledala bih dreg nastupe i bila u fazonu: "Au, bilo bi fantastično kad bi uradile neku metalsku pesmu koju volim." Što se izgleda tiče, najveći deo glem roka osamdesetih bio je androgin, poigravanje sa rodnim stereotipima, našminkani momci sa napirlatanom kosom, ali sa mišićavim telom, u koži i sa leopardovim šarama. Bio je to tako neobičan rodni miks koji je gotovo delovao kao dreg sam po sebi. Čudno je zato što gotovo da nije bilo brada u metalu osamdesetih. A opet viđam mnogo brada u današnjem metalu.

Da li bradu na dreg kraljici doživljavaš kao politički stav? Za mene ispočetka to nikad nije bila politička stvar. Uvek je bilo zasnovano samo na onome što sam mislila da izgleda dobro. Bilo je to kao da sam birala i preuzimala svoje omiljene stvari iz oba roda. Volim dugu kosu, pa ću ubaciti to. Ali volim i zaobljenu figuru, pa koristim umetke. Ali kako sam počela da dobijam razne reakcije ljudi, shvatila sam da je brada postala politički stav, dopadalo se to meni ili ne. Brada poručuje "nosi se" rodovima uopšte.

Pokazuješ ljudima da možeš da kršiš pravila. Tačno tako. Zapravo, sećam se jednog konkretnog komentara žene koja je bolovala od hirzutizma — stanja pojačane maljavosti. Bila je, dakle, samo veoma kosmata cis žena i ona je rekla: "Pored kraljica kao što su Helvetika osećam se kao da i sama mogu da budem prelepa." To me je oduševilo. Nikad pre mi nije palo na pamet da bih mogla da pomognem cis ženama koje imaju prirodnu bradu na licu, ali naravno da i one postoje! I jedini razlog zašto to nije prihvatljivo jeste zbog glupih društvenih normi. Mi želimo da svi izgledaju na određeni način, a lepotu doživljavamo kao jednu veoma usku kategoriju.

Pratite Miku Lemiski na Tviteru.

Još na VICE.com

Perfektna drama beogradskih dreg kraljica

RuPol: "Drag Race" menja svet nabolje

Ovako je izgledala kvir umetnost u vreme kad je "homoseksualac" značilo "kriminalac"