Tajne najluđih kaskaderskih akcija u filmovima

Veliki je broj hiperaktivne dece koja su odrasla sa željom da postanu nindže. Većina nas seća se bar jednog klinca koji je divljao po igralištu izvodeći poteze iz „Moćnih rendžera“ i „Nindža kornjača“. Ali za veliki broj profesionalnih gimnastičara i kaskadera, izvođenje trikova u stilu borilačkih veština (skr. „triking“) je danas posao.

Ovo vizualno atraktivno skakutanje pred kamerama kombinuje borilačke veštine, ritmičku gimnastiku, i brejkdens. Ako ste odgledali bilo koji film o superherojima u poslednjih dvadeset godina videli ste triking – možda ste pretpostavili da su akrobacije kompjuterski generisani efekti, ali nipošto nisu. Kad maskirani heroj skače okolo i mlati negativce, pod maskom je gotovo uvek kaskader.

Nedano snimljeni blokbasteri ne kriju trikere u svojim kaskaderskim timovima. Na primer, dubler Čedvika Bosmana u „Crnom partneru“ bio je Deni Grejem, jedan od najuspešnijih u svojoj branši, a među ostalim likovima našli su se Met Emig i Majka Karns. Isto važi i za poslednje „Osvetnike“, „Spajdermena“, „Dedpula“, Ajronmena“, i bezbroj drugih.

Teorijski gledano, triking je samo opis za razne kombinacije šuteva, skokova, i kolutova. U praksi, posao elitnog trikera je vrhunska demonstracija najfluidnije akcije koju ljudska tela mogu da izvedu. Eksplozivna energija šalje ga uvis, među zvezde, da bi let završio zapanjujuće destruktivnim udarcem nogom. Triking zahteva neverovatno impresivnu snagu i agilnost, jer se temelji na sportovima koji su se u obliku borilačkih veština vekovima usavršavali.

Akrobate odavno eksperimentišu sa borilačkim veštinama čiji su krajnji produkti danas deo trikinga. Na primer, kapoera je nastala pre pet stotina godina među afričkim robovima u Brazilu, a iz nje su trikeri uzeli popularni potez po imenu rejz. Esan plemena na jugu Nigerije imala su verski ritual po imenu Igbabonelimhin, čije bi akrobatske plesne pokrete današnji trikeri lako prepoznali.

Ali tek su sredinom prošlog veka ove veštine počele da privlače pažnju najšire javnosti. Dragon Inn (1967.) je film u kom su korišćene žične suspenzije kako bi glumci mogli da „lete“ tokom scena borbe. Slične mehanizme koristili su i u Matriksu (1999.), da bi zatim rodonačelnici trikinga počeli da izvode te naizgled nemoguće akrobacije uživo, bez scenskih pomagala.

„Triking je otvorio nove domete na planu borbene koreografije“, kaže Trevis Vong, koordinator kaskadera iz SAG-AFTRA sindikata. „Danas se mnogi manevri izvode bez žica, pa deluju neuporedivo realnije i tako pomažu filmskoj ekipi da dočara fiktivne akcione likove.“

Paralelno sa tim, rane verzije trikinga uticale su i na razvoj mejnstrim borilačkih veština. Inovatori poput Džordža Čanga uveli su akrobatiku u formalna takmičenja, pa je tako ovaj novi stil lakše dopro do američke televizijske i filmske publike. Erni Rejes Junior igrao je Donatela u borbenim scenama prvog TMNT filma (1990.) a kasnije ga i glumio u nastavku. Originalni „Moćni rendžeri“ su tokom devedesetih kombinovali gimnastiku sa borilačkim veštinama i tako uticali na nove generacije trikera.

Plavog rendžera je 2000. godine glumio Majk Čet, čovek koji je „kreativni karate“ Ernija Rejesa podigao na novi nio. Njegov XMA je uveo revoluciju u svet borilačkih veština, jer su takmičari u sve performanse uvodili inovativne skokove i trikove. Među njima se našao i mladi Tejlor Lotner, kome su stečene veštine kasnije pomogle u prvim ulogama.

Sa vremenom su se izvođači ovih trikova izdvojili od XMA sportista koji su ih smišljali, pa je tako nastao triking, nova praktična disciplina ekstremnih pokreta koja se graniči samo maštom i fizikom.

„Trikeri su odrasli ljudi kod kojih se nekako održala dečija strast za igrom“, kaže Džejms Dejli, ( Invincible Tricking). Nije da nije u pravu. Sa razvojem ovog sporta, sve više trikera inspiraciju nalazi u stripovima, anime filmovima, ili video igrama – fikciju prevlače u stvarnost.

Uzmimo na primer jedan od najpoznatijih poteza iz serije igara „Strit Fajter“ - Rjuov uraganski šut. Deni Grejem je nekako uspeo da ga reprodukuje u stvarnosti, i tako uveo impresivnu novinu u svet trikinga. Ova tehnika zahteva ogromnu agilnost i snagu – triker skače sa jedne noge dok je druga ispružena, i u vazduhu se okreće oko sopstvene ose dva puta, zadavši tri udarca meti. Ko se razume u fiziku zna da okret od 720 stepeni otežava upravo ta ispružena noga. Sličan uticaj na triking imao je još jedan potez iz „Strit Fajtera“, Gajlov fleš šut koji podseća na hardkor verziju fudbalskih makazica.

Ajronmen“ je takođe inspirisao jedan potez kojim bi bio zadivljen i Toni Stark lično: skoči se uvis, noge se ispruže nadole a ruke prislone uz butine, u stavu u kom Ajronmen aktivira buster rakete u čizmama da bi poleteo. Zatim se treba zavrteti 360 stepeni i efektno prizemljiti.

Svi ovi trikovi na prvi pogled deluju zastrašujuće, a zaista i jesu opasni – nemojte ih samostalno isprobavati kod kuće, bez nadzora stručnjaka i potrebnih bezbednosnih mera. Ipak, profesionalci kažu da se kod njih posle dovoljno treninga strah pretvara u uzbuđenje dok sirova kinetička energija teče kroz telo. Čovek se zaista oseti kao superheroj kad izvede takav potez, pa se seti trenutaka iz detinjstva kada je maštao o tome kako će jednog dana postati nindža.

Pratite Džeremija Prajsa na Tviteru.